Blagojević: Prizemno voće izuzetno osetljivo na mraz, prinos manji i do 30 odsto

Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjavio je danas da je nisko voće, poput malina i kupina, u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz i da se prinos može da bude manji i do 30 odsto.

On je za Tanjug rekao da su maline, kupine i borovnice najosetljivije, jer su pri zemlji, a snižavanje temperature oštećuje proteine neophodne za njihov razvoj.

"Kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale dosta je manji rizik od oštećenja, ali daleko od toga da ne postoji rizik", rekao je Blagojević.

Blagojević navodi da će prolećni mrazevi trajati do 10. maja, a posle 10. maja biće ih retko, ali da je moguće da bude izuzetaka.

"Mogući su neki mrazevi od minus dva, tri do pet stepeni Celzijusa koji su već opasni. Mrazevi plus jedan i dva stepena su priprema, a od nula do minus pet stepeni veoma je opasno", objasnio je on.

Blagojević kaže da, kada je reč o zaštiti voća od mraza postoje metode poput letenja helikopterom, jer se meša topliji i hladniji vazduh, kao i grejanje velikim fenovima na modrenim imanjima.

On se osvrnuo na popularni termin rejonizacije i istakao da je uvek preporuka pre ozbiljnog gajenja biljke treba izvršiti analizu tla.

"Analiza podrazumeva ispitivanje sadržaja natrijuma, kalijuma, fosfata, pH zemljišta, kalcijuma, debljinu humusa i tako dalje da bi se procenilo koja je biljka najbolja za to zemljište", naveo je.

Ukazao je na to da bi država trebalo da obezbedi grejače, ali da tu postoje i troškovi struje.

Blagojević je naveo da je veliki problem za poljoprivrednike i grad koji zna da uništi polja i bašte.

"Veliki izazov je grad, posebno leti jer on nastaje upravo zbog tog naglog otopljavanja, sudara vrućeg vazduha koji nije bio nekad tako vruć i hladnog i naglo pada leda, te pošto sad tog vrućeg vazduha ima mnogo više nego što je bilo tada, sad je grad mnogo češći nego kad smo mi bili deca", rekao je on.

Objasnio je da je grad mehanička pojava od koje nema odbrane, osim protivgradnih raketa koje uspevaju, da reše taj problem.

"Pored rakete postoji i protivgradna polietinska mreža, koja fizički zaustavlja grad i rešava stvar 90 ili 100%. Tako da je preporuka da se ona uvek ima, posebno kada je u pitanju osetljivo voće koje visi, kao što su šljive, višnje, kajsije, breskve, grožđe za vino", ukazao je on.

Rekao je da grad uvek nastaje od maja do oktobra i da je tu pravo rešenje da država pomogne.

"Ministarstvo poljoprivrede treba da pomogne, posebno za protivgradne mreže za osetljivo voće, tu nema nikakve dileme. Pored toga, imamo standardni problem neverovanja u sve nove hemikalije, znači nekad su se pesticidi, kad sam ja bio dete, dodavali čak 100 mililitara za hektar, sad se dodaje ispod 10 i niko ne veruje da tih 10 radi", objasnio je on.

Blagojević je naglasio da su kupina, malina i borovnica ponos naše zemlje i da se maline gaje samo još u Čileu, nekom delu Poljske i Mađarske.

"Srbija najviše izvozi malinu, drugi kažu da naša malina ima poseban ukus za razliku od one čileanske koja stiže kasnije i u dugom vremenskom periodu", naveo je.

Dodao je da će Srbija za tri nedelje jedina na svetu imati malinu koja je porasla, ali da ona normalno zahteva specijalno zamrzavanje, vožnju specijalnim kamionima i da to sve dosta košta.

"Zato u Francuskoj, Italiji i u svim zemljama u kojima se proizvode konditori i filovi, ona je najviše cenjena", dodao je on.

Blagojević je rekao da će prinos maline biti bolji nego prošle godine i da je problem ovog dela Evrope to što je naglo došao veliki toplotni talas.

"Nije samo temperatura skočila, već je došlo do velikog uvećanja koje spaljuje biljke, tako da je to veoma moguće ove godine i time smanjuje prinos", navodi on.

On je rekao da zbog promenjenih klimatskih uslova biljke koje su ranije uspevale negde danas ne uspevaju i naveo primer lavande, koja je ranije uspevala samo u Mostaru.

"Ranije u staroj Jugoslaviji, kada sam ja bio dete, lavanda je uspevala samo u Mostaru, a sada ona uspeva i na Fruškoj Gori. Tada nikom nije palo na pamet da gaji lavandu na Fruškoj Gori, kada sam ja bio u srednjoj školi, dakle '87. godine. Ona je tada rasla u Dalmaciji, na Hrvatskim ostrvima i Hercegovini pa do Mostara, znači sad se to proširilo gore", objasnio je on.