Trampova iranska trilema: Tri loše opcije i nijedno dobro rešenje

U ponedeljak je Donald Tramp ponudio tračak nade kada je izjavio da će Amerika "pratiti i voditi“ svaki zarobljeni brod kroz Ormuski moreuz u okviru "Projekta Sloboda“. Sada, jedva 48 sati kasnije, predsednik je iznenada "pauzirao“ ovaj plan, iako više od 1.500 trgovačkih brodova i dalje stoji usidreno. U utorak uveče, Tramp je pozdravio "veliki napredak“ ka onome što je nazvao "potpunim i konačnim sporazumom sa predstavnicima Irana“. Na osnovu toga, izjavio je da će "Projekat Sloboda biti pauziran na kratak period kako bi se videlo da li sporazum može da bude finalizovan i potpisan“.

Ali Trampovim objavama teško je verovati - Prošle su više od dve nedelje otkako je 17. aprila rekao za CBS News da je Iran "pristao na sve“. Samo četiri dana kasnije, potpredsednik Dž. D. Vens je naglo otkazao put u Pakistan, gde je trebalo da se sastane sa predstavnicima Irana, jer u stvarnosti oni gotovo da nisu pristali ni na šta.

Diplomate na samitima vole da kažu: "Ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno.“ Trampov stil diplomatije to okreće naglavačke, tako što olako proglašava da je sve završeno, iako zapravo ništa nije rešeno.

Čak i ako je Tramp ovog puta u pravu i ako je američko-iranski sporazum zaista blizu objave, da li će on obuhvatiti išta više od ponovnog otvaranja moreuza? Šta je sa iranskim nuklearnim ambicijama, posebno njihovih 440 kg visoko obogaćenog uranijuma, i preostalim arsenalom balističkih raketa, kao i podrškom terorizmu?

To Trampu ostavlja tri opcije, sve sa velikim nedostacima, prenosi britanski Telegraf. 

Brzi dogovor o ponovnom otvaranju moreuza

Iran je već predložio ideju po kojoj bi slobodna plovidba bila obnovljena u zamenu za to da Amerika ukine blokadu iranskih luka i obeća da neće ponovo ući u rat. Ali takav brzi dogovor možda ne bi sadržao dodatna ograničenja za iranski nuklearni program, osim priznavanja postojećeg stanja, a to je da se trenutno ne sprovodi obogaćivanje uranijuma. Ostala pitanja, rakete i terorizam uopšte ne bi bila pomenuta, a bilo kakva dalja nuklearna ograničenja bila bi jednostavno odložena za neke buduće pregovore.

AP Photo/Asghar Besharati

Prednosti: Ponovno otvaranje moreuza bi snizilo cenu nafte i vratilo globalnu ekonomiju sa ivice krize. Tramp bi, bez sumnje, to proglasio kao pobedu.

Nedostaci: Ukidanjem embarga na iranske luke i isključivanjem vojne akcije, Amerika bi znatno smanjila svoju pregovaračku moć. Dalji dogovor o nuklearnom pitanju i drugim spornim temama mogao bi ili da se ne dogodi, ili da bude znatno slabiji nego što bi inače bio. Pošto iranski lideri ne bi pravili ustupke dok su pod embargom i stalnim vazdušnim udarima, zašto bi popustili ako se oba pritiska uklone? Dozvoliti Iranu da pristane na ponovno otvaranje moreuza implicitno bi značilo prihvatanje principa da njihov režim sada kontroliše ovu ključnu arteriju. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu bi žestoko osporio svako rešenje u tom pravcu.

Održati američki embargo na iranske luke i insistirati na sveobuhvatnom dogovoru

Prednosti: Ako bi uspelo, ovakav pristup bi omogućio Americi ne samo da ponovo otvori moreuz, već i da reši nuklearno pitanje i sva ostala otvorena pitanja.

Nedostaci: U međuvremenu, moreuz bi ostao zatvoren, dok bi svetska ekonomija nastavila da klizi ka ivici krize. Iran bi mogao da ostane čvrst, odbijajući da popusti pod blokadom i odbacujući sveobuhvatan dogovor pod američkim uslovima. Režim bi mogao da proceni da će, umesto da gleda propadanje globalne ekonomije, Tramp prvi popustiti i vratiti se na prvu opciju.

Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia

Povratak ratu

Prednosti: Tramp bi mogao da pokuša da ponovo otvori moreuz silom i nametne sopstvene uslove za sveobuhvatno rešenje iranskom režimu.

Nedostaci: To bi značilo povratak u rat. Svaka operacija za prisilno otvaranje moreuza bila bi izuzetno rizična i gotovo sigurno bi zahtevala angažovanje američkih kopnenih jedinica. Moreuz bi ostao zatvoren sve dok takav poduhvat ne uspe, što bi imalo katastrofalne posledice po snabdevanje energijom i globalnu ekonomiju. A, osim ako ne bude nekako srušen, iranski tvrdi, vojno dominantni režim bi i dalje mogao da odbije američke uslove za sveobuhvatan dogovor.

Dakle, Tramp je ostao bez dobrih opcija. Suočen sa ovom izuzetnom trilemijom, prva opcij,  brz i delimičan dogovor, mogla bi se pokazati kao najprimamljivija.