Izborni poraz menja sve: Zašto je Tramp iznenada spreman na velike ustupke Putinu i Zelenskom?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Uloga prve dame SAD Melanije Tramp u postizanju lokalnog primirja između Rusije i Ukrajine može se posmatrati i kao humanitarni iskorak i kao politički potez Vašingtona, ali i kao svojevrstan test mogućnosti postizanja šireg sporazuma, ocenio je za Euronews Srbija Mihajlo Kopanja, docent na Fakultetu bezbednosti.
Prema njegovim rečima, dogovor o lokalnom prekidu vatre imao je mali politički i strateški značaj za uključene strane, zbog čega su sve tri mogle da ostvare određenu korist bez velikih političkih posledica. Ipak, Kopanja smatra da takav model teško može da se primeni na širi okvir okončanja rata.
On je ukazao i na to da je Donaldu Trampu, nakon poraza republikanaca na međuizborima, sve potrebnije da pokaže biračima da može da ispuni obećanje o okončanju sukoba i nastupu SAD kao mirotvorca.
Trampu je potreban mir zbog unutrašnje politike, Evropa želi mesto za pregovaračkim stolom
Govoreći o ulozi Melanije Tramp u okupljanju ruskih i ukrajinskih zvaničnika, Kopanja je ocenio da je reč o kombinaciji humanitarnog i političkog poteza, ali i o pokušaju da se ispita mogućnost šireg sporazuma uz posredovanje SAD.
"Ovo nije bio pregovor visokih zvaničnika, gde su za stolom sedeli predsednici. Ovo je bila prva dama Sjedinjenih Država, gde se s jedne strane vidi uloga SAD kao posrednika, ali se ne nosi taj stepen političkog tereta. Na neki način, to jeste svojevrstan probni balon da je sporazum pod posredstvom Sjedinjenih Američkih Država moguć“, objasnio je Kopanja.
Euronews Srbija
Kako je naveo, Rusija je, prema signalima koji dolaze iz Ukrajine, primirje iskoristila za pregrupisavanje snaga i dovođenje novih trupa na front. Za Ukrajinu je, s druge strane, taj dogovor značajan jer pokazuje spremnost da se određeni strateški ciljevi stave u drugi plan zarad dobrobiti stanovništva.
Istovremeno, Vašington je dobio priliku da pokaže kako Trampova obećanja iz predizborne kampanje i sa početka drugog mandata o ulozi Amerike u uspostavljanju mira mogu da budu ostvarena.
Kada je reč o Trampovoj najavi da bi rat u Ukrajini uskoro mogao da bude okončan i da bi mogao da bude postignut "sjajan sporazum koji bi uključio celu Evropu“, Kopanja je izrazio skepticizam.
"Ako bismo merili Trampovu reč, kada pogledamo poslednje tri-četiri godine, on je to manje-više jednom mesečno izjavljivao. U trenutku kada govori da su blizu sporazuma, ja sam to čuo u poslednjih godinu i po dana jedno 28 puta“, rekao je Kopanja.
Ipak, ocenio je da su se okolnosti promenile i da je Trampu, posebno posle izbornog poraza republikanaca, potrebno da pokaže da može da doprinese miru bez direktnog angažovanja američkih vojnih snaga.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga za loš rezultat republikanaca jeste i to što su SAD, uprkos Trampovim predizbornim obećanjima, nastavile da se ponašaju kao globalni policajac.
"Trampu je zaista potrebno da pokaže, pre svega svojim biračima, a naročito najtvrđem MAGA krilu, da može da doprinese miru bez direktne involviranosti sopstvenih snaga. Mislim da je spreman na veće koncesije koje i Rusija i Ukrajina pokušavaju da iskoriste“, naveo je Kopanja.
Euronews Srbija
On je dodao da je Trampovoj administraciji mir potreban zbog unutrašnjih političkih razloga, ali i zbog nastojanja da se obnovi legitimitet SAD kao svetskog lidera.
Ipak, upozorio je da bi evropske zemlje teško prihvatile da budu izostavljene iz pregovora o budućnosti Ukrajine.
"Nisam baš siguran koliko će Evropa biti spremna da bude pion i da stoji sa strane u čitavom ovom procesu. Evropa mora da bude za stolom“, istakao je Kopanja.
Prema njegovoj oceni, jačanje demokrata u Kongresu moglo bi dodatno da zakomplikuje Trampove planove o bilateralnim ili trilateralnim pregovorima, koji bi uključivali i Kinu. Ipak, dodao je da nije siguran koliko će demokrate zaista moći da ograniče predsednika u spoljnoj politici, s obzirom na ovlašćenja koja su u rukama šefa države.
Lokalna primirja moguća, ali zamrzavanje fronta bilo bi skupo za Ukrajinu
Kopanja smatra da model lokalnog primirja teško može da se proširi na čitav rat, pre svega zbog mnogo većeg političkog i strateškog tereta koji bi takav dogovor nosio za obe strane.
Podsetio je da je reč o ograničenom primirju koje je, kako je ocenio, prvi put od početka rata u Ukrajini zaista ispoštovano sa obe strane.
Međutim, širenje takvog modela na čitav front moglo bi da znači zamrzavanje sukoba i prihvatanje postojećih linija razdvajanja, što bi za Ukrajinu predstavljalo posebno težak ustupak.
"To je vrlo blizu idejama demilitarizovane zone, odnosno zaustavljanja i zamrzavanja linija fronta, o čemu se govori već mesecima. To nosi ozbiljan teret za jednu i drugu stranu, mnogo više za ukrajinsku, jer bi faktički značilo priznanje onoga što je Rusija zauzela od Ukrajine“, objasnio je Kopanja.
Dodao je da bi takav dogovor podrazumevao prihvatanje teritorijalnih gubitaka, ne samo na prostoru Donbasa i Krima već i u drugim ukrajinskim oblastima.
Zbog toga smatra da Ukrajina neće biti spremna da prihvati šire primirje pod takvim uslovima.
"Dobijamo zamrznuti sukob, neku vrstu primirja koje je vrlo skupo, pre svega za Ukrajince, i mislim da oni neće biti spremni to da prihvate“, rekao je on.
Kopanja, međutim, ne isključuje mogućnost postizanja parcijalnih dogovora, posebno kada je reč o energetskoj infrastrukturi i trgovini Crnim morem.
Euronews Srbija
Osvrćući se na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca da bi lokalno primirje moglo da posluži kao model za prekid vatre u tim oblastima, Kopanja je rekao da je takav scenario realniji nego proširenje dogovora na čitav rat.
Prema njegovim rečima, energetska infrastruktura i Crno more predstavljaju važne tačke u dugotrajnom ratu iscrpljivanja, jer obe strane nastoje da oslabe protivnika i materijalno i psihološki.
"I jedna i druga strana neće da priznaju da namerno targetiraju energetsku infrastrukturu, ali to jeste jedan način da se iscrpi i iznuri populacija jedne i druge države“, naveo je Kopanja.
Dodao je da je Crno more takođe od velikog značaja, jer Rusija preko njega izvozi energente, dok Ukrajina izvozi žitarice i prehrambene proizvode.
Ipak, smatra da bi dogovor o prekidu napada na energetsku infrastrukturu i omogućavanju trgovine Crnim morem mogao da bude u interesu obe strane, ukoliko procene da bi time dobile više nego što bi izgubile na vojnom planu.
"Postoji mogućnost ako obe strane vide benefit. U oba slučaja može potencijalno da se isplati i jednoj i drugoj strani da prihvate takozvano domensko primirje, u energetici i trgovini Crnim morem, jer prednosti koje mogu dobiti tim pravcem mogu mnogo da nadilaze konkretne strateške i taktičke prednosti na samom terenu“, zaključio je Kopanja.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)