Prosečne zarade širom Evrope: U kojim zemljama su plate najviše, a gde su najniže

Prosečne zarade u Evropi znatno se razlikuju u 2025. godini. Kada se uračuna kupovna moć, jaz se smanjuje, ali razlika između zemalja sa najvišim i najnižim platama i dalje ostaje velika. Postavlja se pitanje koje zemlje najviše plaćaju, gde su najviše, a gde najniže plate u Evropi, kao i kako kupovna moć menja sliku o visini zarada. 

Prema izveštaju OECD-a "Taxing Wages 2026", godišnje bruto prosečne zarade kreću se od 18.590 evra u Turskoj do 107.487 evra u Švajcarskoj. Podaci obuhvataju 27 evropskih zemalja, od kojih su 22 članice Evropske unije.

Švajcarska je jedina zemlja u kojoj prosečna bruto plata prelazi 100.000 evra. Island je na drugom mestu sa 85.950 evra. Luksemburg prednjači među članicama EU sa 77.844 evra, što ga svrstava na treće mesto ukupno, prenosi Euronews.

Danska (71.961 evro) i Holandija (69.028 evra) zaokružuju prvih pet, dok je Norveška odmah iza njih sa 68.420 evra.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Nemačka prednjači sa 66.700 evra, a odmah iza nje je Velika Britanija sa 65.340 evra. Preostale tri velike ekonomije značajno zaostaju.

Francuska beleži prosečnu zaradu od 45.964 evra, Italija 36.594 evra, a Španija 32.678 evra. Prosečne plate u Nemačkoj i Velikoj Britaniji više su nego dvostruko veće nego u Španiji.

Austrija (63.054 evra), Belgija (62.348 evra), Irska (60.258 evra), Finska (55.462 evra) i Švedska (50.338 evra) nalaze se između ove dve grupe, sa prosečnim platama iznad 50.000 evra.

Devet zemalja EU ispod granice od 30.000 evra

Slovačka ima najniže godišnje zarade u EU - 19.590 evra. Čak devet od 22 članice EU sa liste nalazi se ispod praga od 30.000 evra.

Mađarska (21.257 evra), Letonija (21.321 evro), Češka (23.685 evra), Portugalija (24.254 evra) i Poljska (24.490 evra) sve imaju prosečne zarade manje od 25.000 evra. Estonija (25.603 evra), Grčka (26.563 evra) i Litvanija (28.474 evra) jesu iznad tog nivoa, ali su i dalje ispod 30.000 evra.

Torsten Krüger / Panthermedia / Profimedia

U nominalnim iznosima, zemlje severne i zapadne Evrope dominiraju vrhom liste, dok se zemlje južne i istočne Evrope uglavnom nalaze pri dnu.

Šta utiče na razlike u zaradama među zemljama?

Stručnjaci Međunarodne organizacije rada (ILO), koji su razgovarali sa Euronews Businessom, navode da razlike u platama širom Evrope uglavnom odražavaju tri faktora: produktivnost i ekonomsku strukturu, institucije tržišta rada i troškove života.

Zemlje sa sektorima visoke dodatne vrednosti, poput finansija i tehnologije, uglavnom imaju više plate, kao i zemlje sa snažnim sindikatima i razvijenim kolektivnim pregovaranjem. Viši troškovi života takođe obično podižu nominalne zarade.

Kada se posmatra kupovna moć, razlike u platama širom Evrope manje su izražene nego u nominalnim iznosima.

Paritet kupovne moći (PPP) predstavlja kurs konverzije valuta koji izjednačava kupovnu moć različitih valuta uklanjanjem razlika u cenama među zemljama. Ovde su podaci prikazani u američkim dolarima, jer podaci zasnovani na evru još nisu objavljeni.

Prema PPP-u, godišnje bruto prosečne zarade kreću se od 38.118 u Slovačkoj do 106.532 u Švajcarskoj. Nemačka (93.985), Luksemburg (93.203) i Holandija (92.905) prelaze granicu od 90.000. Slede Danska (88.454) i Norveška (87.722).

Među pet najvećih evropskih ekonomija, redosled ostaje isti kao u nominalnim iznosima, ali se razlike smanjuju. Velika Britanija beleži 82.329, Francuska 67.273, Italija 60.503, a Španija 57.517.

Turska i Nemačka najveći "dobitnici" prema PPP rangiranju

Kada se uporede nominalni i PPP rangovi, Turska beleži najveći skok - sa poslednjeg mesta dolazi na 18. poziciju. Nemačka takođe napreduje za pet mesta, sa sedmog na drugo. Najveći pad beleže Island, koji sa drugog mesta pada na deveto, i Estonija, koja sa 20. pada na 25. mesto.

Procene prosečnih zarada odnose se na zaposlene sa punim radnim vremenom u odabranim industrijskim sektorima, uglavnom u privatnom sektoru. Obuhvaćen je najveći deo ekonomije -uključujući proizvodnju, građevinarstvo, maloprodaju, transport, finansije i druge poslovne usluge -ali ne i poljoprivreda, državna uprava, obrazovanje i zdravstvo.

Stope poreza na dohodak značajno se razlikuju širom Evrope, zbog čega neto zarade mogu izgledati veoma drugačije u odnosu na bruto iznose.