Jedna svetska sila menja pravila igre: Da li je sada pravi trenutak za ulaganje u solarne panele?
Komentari
19/05/2026
-07:01
Solarni paneli poslednjih godina postali su simbol jeftinije i dostupnije zelene energije, ali bi geopolitičke tenzije, rast cena sirovina i nova kineska poreska pravila uskoro mogli da promene tržište. Stručnjaci upozoravaju da bi troškovi proizvodnje mogli da porastu i do 20 odsto, dok Evropa i dalje gotovo potpuno zavisi od kineskog uvoza solarnih panela. Ipak, uprkos mogućem poskupljenju, solarna energija za sada ostaje među najjeftinijim izvorima električne energije na svetu.
Geopolitička neizvesnost, nestašice u lancima snabdevanja i nedavna poreska reforma u Kini prete da izazovu nagli rast cena solarnih panela. Ali, da li je situacija zaista toliko ozbiljna? Nekada izuzetno skupa investicija rezervisana za "eko-elitu", solarna energija je brzo postala jedan od najjeftinijih izvora električne energije na svetu. Ali, da li bi to uskoro moglo da se promeni?
Cene solarnih fotonaponskih (PV) panela, sastavljenih od pojedinačnih solarnih ćelija koje pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju, pale su za neverovatnih 90 odsto tokom poslednje decenije. Prema podacima organizacije "Naš svet u podacima" (Our World In Data), troškovi su padali za oko 20 odsto svaki put kada bi se globalni kumulativni kapacitet udvostručio.
Istovremeno, cena solarnih baterija, koje domaćinstvima omogućavaju skladištenje električne energije tokom perioda najveće potrošnje, takođe je pala za 90 odsto od 2010. godine zahvaljujući napretku u hemiji baterija i proizvodnji.
Evropska unija sada opisuje solarnu energiju kao "sjajnu zvezdu“ evropske zelene tranzicije, pri čemu je ona činila gotovo četvrtinu (23,4 odsto) ukupne potrošnje električne energije u EU tokom 2024. godine. U junu prošle godine Sunce je bilo glavni izvor električne energije proizvedene u Evropskoj uniji.
Usred rata sa Iranom, solarna energija pomaže domaćinstvima da ublaže posledice nestabilnosti fosilnih goriva. Nedavna analiza pokazala je da je korišćenje sunčeve energije za proizvodnju struje Evropi tokom marta svakog dana štedelo više od 100 miliona evra kroz smanjenje uvoza gasa.
Fleig/Eibner-Pressefoto/imago stock&people/Profimedia
Ako cene ostanu visoke zbog iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, stručnjaci navode da bi te uštede do kraja godine mogle da dostignu 67,5 milijardi evra.
Povezane vesti
Aktuelni sukob na Bliskom istoku dodatno je povećao interesovanje za elektrifikaciju domaćinstava, dok više energetskih kompanija širom Evrope beleži nagli rast interesovanja za solarne panele i solarne baterije.
Međutim, kako potražnja za solarnim panelima raste, strana poreska politika, cena srebra i drugi faktori mogli bi uskoro da izazovu rast cena.
Odakle Evropa nabavlja solarne panele?
Iako Evropska unija navodi da solarna energija ima "značajnu ulogu u tranziciji ka čistijoj, pristupačnijoj i bezbednijoj energiji", ona i dalje u velikoj meri zavisi od zemalja van bloka kada je reč o proizvodnji PV panela.
Evropska unija je tokom 2024. godine uvezla proizvode zelene energije u vrednosti od 14,6 milijardi evra, uključujući solarne panele vredne 11,1 milijardu evra. Kina je ubedljivo najveći dobavljač tih panela i čini 98 odsto ukupnog uvoza.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), Kina je od 2011. godine investirala više od 50 milijardi dolara (43 milijarde evra) u nove kapacitete za proizvodnju solarnih PV sistema - 10 puta više od Evrope - i otvorila više od 300.000 radnih mesta u proizvodnom lancu solarne energije. Danas udeo Kine u svim fazama proizvodnje solarnih panela premašuje 80 odsto na globalnom nivou.
"Kineski proizvođači dostigli su obim proizvodnje i nivo troškova kojima niko van Kine ne može da parira", rekao je Janik Šal iz startapa za čistu tehnologiju "1KOMMA5°" za Euronews Earth.
On je dodao da postoje fabrike i u drugim zemljama, čak i u Evropi, ali one se uglavnom fokusiraju samo na završno sklapanje solarnih panela i ne mogu da konkurišu Kini kada je reč o troškovima.
Povezane vesti
Kineski monopol nad solarnim panelima ipak nije doneo samo korist toj zemlji, pošto je oštra konkurencija naterala kompanije da prodaju proizvode ispod cene. Izveštaj Međunarodne agencije za energetiku od prošle godine pokazao je da su kineske solarne kompanije od početka 2024. godine zabeležile ukupne neto gubitke od oko pet milijardi dolara (4,3 milijarde evra).
Euronews Srbija
To je dovelo do toga da kinesko Ministarstvo finansija i Državna poreska uprava najave veliku reformu izdašnih subvencija za obnovljive izvore energije, koje su prvobitno bile osmišljene kao podrška spoljnoj trgovini.
Od 1. aprila 2026. godine ukinut je povraćaj PDV-a od devet odsto na izvoz solarnih proizvoda, dok je povraćaj PDV-a na baterijske proizvode smanjen sa devet na šest odsto. Povraćaj PDV-a za baterijske proizvode biće potpuno ukinut od 1. januara 2027. godine.
Neposredno pre stupanja poreske reforme na snagu, kineski izvoz solarnih proizvoda naglo je porastao jer su zemlje pokušavale da preduhitre rast cena.
Energetski istraživački centar "Ember" utvrdio je da su tokom marta 2026. godine pojedine evropske zemlje, uključujući Francusku, Italiju, Poljsku i Rumuniju, zabeležile rekordni uvoz kineskih solarnih panela.
Da li će kineska reforma PDV-a povećati cenu solarne energije?
"Samo ukidanje kineskog povraćaja PDV-a na izvoz povećaće cene solarnih modula za oko 10 odsto", rekao je Šal za Euronews Earth.
Solarni moduli su standardni industrijski naziv za pojedinačne PV jedinice. Britanski list "The i" upozorio je da je jedna nacionalna kompanija za ugradnju solarnih sistema bila primorana da prosečnu cenu postavljanja panela na krov poveća za 800 funti (918 evra).
Da li se onda očekuje opšti rast cena? Situacija ipak nije tako jednostavna. Stručnjaci navode da tržište ne reaguje tako brzo i da rast cena solarnih panela neće odmah pogoditi potrošače.
Analitičari ne očekuju da će rast troškova ograničiti potražnju za solarnom energijom, s obzirom na to da ona i dalje ima konkurentne cene. Ipak, to pokazuje da čak ni obnovljivi izvori energije nisu potpuno zaštićeni od složenosti geopolitike - argumenta koji se često pominje kada je reč o krizama izazvanim fosilnim gorivima.
Kompanija "InfoLink Consulting" iz Tajpeja, koja se bavi analizom tržišta, prognozama cena i analizom lanaca snabdevanja za solarne PV sisteme, navodi da su cene projekata sa panelima postavljenim na tlu, kakvi se uglavnom koriste u velikim solarnim elektranama, blago porasle poslednjih nedelja, ali da je veliki obim narudžbina ograničio ozbiljniji rast prosečnih cena.
Henglein and Steets / ImageSource / Profimedia
Istovremeno, cena manjih ili "distribuiranih" solarnih sistema, poput onih koji se postavljaju direktno na krovove kuća ili nadstrešnice za automobile, nastavila je blago da pada, saopštio je "InfoLink" ranije ove sedmice, 13. maja.
Kako je srebro postalo ključni problem za solarnu industriju
Da bi se razumelo zbog čega cene solarne energije variraju, važno je razumeti kako su PV paneli konstruisani. Solarni paneli uglavnom su napravljeni od stakla, plastičnih polimera i aluminijuma. Srebro, koje je najefikasniji metalni provodnik električne energije i toplote, takođe predstavlja ključni materijal za proizvodnju PV panela.
Iako po težini čini manje od pet odsto ukupnog panela, srebrna pasta učestvuje sa čak 30 odsto u ukupnim troškovima proizvodnje solarnih ćelija, navode analitičari nemačke tehnološke kompanije "Heraeus".
Prema podacima "Silver Institute"-a, oko 4.000 tona srebra, odnosno 14 odsto globalne potrošnje srebra, iskorišćeno je samo tokom 2023. godine za proizvodnju PV panela. Istraživači upozoravaju da bi taj udeo do 2030. godine mogao da poraste na 20 odsto, što je četvorostruko povećanje u odnosu na 2014.
Kineski proizvođači zato intenziviraju napore da srebro zamene jeftinijim metalima poput bakra. Stručnjaci procenjuju da bi prelazak sa srebra na metalizaciju zasnovanu na bakru mogao globalnoj solarnoj industriji da uštedi oko 15 milijardi dolara (12,8 milijardi evra) godišnje.
Međutim, i cena bakra je poslednjih godina rasla, iako sporije od cene srebra.
"Pod uticajem geopolitičke neizvesnosti, nestašica u snabdevanju i rastuće potražnje iz AI data centara, cene bakra, aluminijuma i litijuma značajno su porasle od poslednjeg kvartala 2025. godine", objasnio je Šal.
Cene srebra, kako je dodao, porasle su za više od 150 odsto u svega nekoliko nedelja početkom 2026. godine, čime je srebro postalo najveći troškovni faktor u proizvodnji solarnih panela.
"Potrebno je vreme da se rast troškova sirovina prelije kroz čitav lanac vrednosti i očekuje se da će krajnji potrošači to osetiti već ovog leta", naveo je.
Kompanija "1KOMMA5°" procenjuje da bi visoki troškovi sirovina, zajedno sa ukidanjem kineskih poreskih olakšica, mogli da izazovu rast cena pojedinačnih komponenti od 15 do 20 odsto.
Šal dodaje da će kupci iz domaćinstava posledice osetiti u "srednjem roku", ali da oni koji trenutno planiraju postavljanje PV panela i dalje mogu da imaju koristi od "povoljnijih cena".
Euronews Earth kontaktirao je dve energetske kompanije u Evropi sa pitanjem da li planiraju povećanje cena solarnih panela nakon kineske poreske reforme i rasta cene srebra, ali obe kompanije odbile su da komentarišu.
Uprkos neizvesnosti, stručnjaci ističu da su cene solarne energije i dalje oko 50 odsto niže nego 2023. godine, što je i dalje čini jednim od najjeftinijih izvora električne energije na svetu.
Komentari (0)