Naučnici tvrde da su pronašli "najjači dokaz do sada" o mogućem životu van Sunčevog sistema
Komentari
17/04/2025
-09:51
Tim astrofizičara smatra da bi pronalazak određenih hemijskih jedinjenja na džinovskoj planeti udaljenoj 124 svetlosne godine od Zemlje, mogao da bude "prelomna tačka" u potrazi za životom van našeg doma.
Posmatranja planete pod nazivom K2-18 b, pomoću svemirskog teleskopa "Džejms Veb", otkrila su hemijske tragove dva jedinjenja koja na Zemlji postoje isključivo kao produkti živih bića.
Prisustvo tih jedinjenja — dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS) — još uvek ne predstavlja nepobitan dokaz postojanja vanzemaljskog života, ali bi moglo znatno da nas približi odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru, kažu astronomi.
"Ovo je najjači trag do sada koji ukazuje na biološku aktivnost van Sunčevog sistema. Veoma smo oprezni. Moramo da budemo sigurni da je signal stvaran i da tačno znamo šta znači", rekao je profesor Niku Madusudhan, astrofizičar sa Univerziteta u Kembridžu, koji je predvodio istraživanje.
"Možda ćemo se jednog dana, decenijama od sada, osvrnuti na ovaj trenutak i shvatiti da je tada svemir pun života postao stvarno dostižan. Ovo bi mogao biti prelomni trenutak, kada pitanje da li smo sami u svemiru postaje nešto na šta možemo da odgovorimo", dodaje on.
Ipak, postoje i skeptici, koji ističu da ostaju ozbiljna pitanja — poput toga da li su uslovi na planeti K2-18 b uopšte pogodni za život i da li DMS i DMDS, koji se na Zemlji uglavnom proizvode zahvaljujući fitoplanktonu u okeanima, zaista mogu da se tumače kao pouzdan biološki potpis.
"Najnaseljiviji poznati svet" van Sunčevog sistema
K2-18 b, koja se nalazi u sazvežđu Lava, skoro je devet puta masivnija od Zemlje, 2,6 puta veća i kruži unutar nastanjive zone svoje zvezde — hladnog crvenog patuljka, koji je manje od polovine veličine Sunca. Kada je 2019. godine teleskop Habl otkrio vodenu paru u njenoj atmosferi, naučnici su je proglasili "najnaseljivijim poznatim svetom" van Sunčevog sistema.
Profimedia
Povezane vesti
Kasnija posmatranja tima profesora Madusudhana 2023. pokazala su da je taj, navodni trag vode, zapravo metan. Ipak, oni su tvrdili da profil planete odgovara uslovima pogodne planete, prekrivene dubokim okeanom — te tvrdnje su i dalje predmet polemike. Najprovokativnije je to što je tim iz Kembridža tada prvi put registrovao mogući trag DMS-a.
Planete van Sunčevog sistema predaleko su da bismo ih mogli fotografisati ili istraživati robotizovanim letelicama. Ali naučnici mogu da procene njihovu veličinu, gustinu i temperaturu, kao i hemijski sastav atmosfere, tako što posmatraju kako svetlost njihove zvezde prolazi kroz atmosferu planete. U najnovijim posmatranjima, talasne dužine koje apsorbuju DMS i DMDS iznenada su se smanjile kada je K2-18 b prošla ispred crvenog patuljka.
"Signal je bio jasan i snažan. Ako možemo da detektujemo ove molekule na nastanjivim planetama — ovo je prvi put da smo kao vrsta to uspeli… prosto je neverovatno da je tako nešto moguće", rekao je Madusudhan za Guardian.
Rezultati, objavljeni u časopisu "The Astrophysical Journal Letters", ukazuju na koncentracije DMS-a, DMDS-a ili oba (pošto se njihovi signali preklapaju) čak hiljadama puta veće nego na Zemlji. Istraživanje ima "tri sigma" nivo statističke značajnosti (što znači samo 0,3 posto verovatnoće da je rezultat slučajan), iako to još uvek nije standard koji se smatra zlatnim u fizici.
"Moguće je da postoje procesi za koje ne znamo, a koji proizvode ove molekule", rekao je Madusudhan. "Ali, koliko znamo, ne postoji nijedan poznat nebiološki proces koji bi ovo mogao da objasni".
I dalje bez konsenzusa
Problem u utvrđivanju alternativnih objašnjenja jeste što su uslovi na K2-18 b i dalje predmet rasprave. Dok tim iz Kembridža zastupa teoriju o okeanskoj planeti, neki smatraju da podaci više odgovaraju gasovitom džinu ili planeti sa okeanima od magme, a ne vode.
Postavlja se pitanje da li su molekuli DMS-a mogli da stignu na planetu putem kometa — što bi zahtevalo neverovatno veliki broj udara — ili da su nastali u hidrotermalnim izvorima, vulkanima ili munjama putem egzotičnih hemijskih procesa.
Povezane vesti
"Život je samo jedna od mogućnosti, ali među mnogima. Morali bismo apsolutno da isključimo sve druge mogućnosti pre nego što tvrdimo da je u pitanju život", kaže dr Nora Hani, hemičarka sa Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, čije je istraživanje otkrilo DMS na jednoj zaleđenoj, beživotnoj kometi.
Neki stručnjaci smatraju da posmatranje atmosfere planeta možda nikada neće dati konačan dokaz za postojanje života.
"To se često zanemaruje, ali tehno-signali, poput presretnute poruke neke napredne civilizacije, možda bi bili daleko ubedljiviji dokazi — iako su šanse za njihovo pronalaženje minimalne", kaže dr Karolin Morli, astrofizičarka sa Univerziteta u Teksasu u Ostinu, dodajući da su ovi nalazi ipak značajan korak.
Dr Džo Barstou, planetolog sa Otvorenog univerziteta, takođe smatra da je otkriće važno, ali ističe: "Moj skepticizam prema svakom dokazu koji se odnosi na život uvek je maksimalan — ne zato što ne verujem da tamo negde postoji život, već zato što smatram da za tako duboko i važno otkriće prag dokaza mora biti izuzetno visok. Ne mislim da ovaj poslednji rad prelazi taj prag".
Na udaljenosti od 120 svetlosnih godina, trenutno nema izgleda da se ova debata razreši neposrednim posmatranjem, ali Madusudhan napominje da to nikada nije bila prepreka za otkriće crnih rupa i drugih kosmičkih fenomena.
"U astronomiji pitanje nikada nije da li možemo tamo da odemo. Pitanje je da li su zakoni biologije univerzalni. Ne posmatram to kao: 'Moramo da skočimo u vodu da bismo uhvatili ribu'", smatra on.
Komentari (0)