Od dehidratacije do loše probave — ovo su zdravstveni rizici dugih letova i saveti kako da ih prebrodite
Komentari
20/10/2025
-20:14
Dugi letovi mogu ozbiljno da iscrpe vaše telo. Ako ste nedavno leteli, naročito na sedištu sa ograničenim nagibom, neprijatnost tog iskustva verovatno vam je još uvek bolno sveža.
Dok su veličina sedišta i razmak između njih (poznat i kao prostor za noge) od 1990-ih značajno smanjeni, vreme koje putnici provode u vazduhu primetno se povećava.
Kada Qantas krajem 2025. pokrene direktnu liniju Sidnej–London, to će biti najduži let na svetu, sa trajanjem od 20 sati leta. Trenutni rekord drži ruta Singapur erlajnsa od Njujorka do Singapura, koja traje više od 18 sati, piše National Geographic.
Neprijatnost dugih letova nije samo zbog skučenih položaja. Tu je i vazduh u kabini koji može da izazove suvoću grla, nosa i kože, kao i promene pritiska koje mogu uticati na vaše sinuse.
U najgorem slučaju, letenje može postati opasno po život ako se u ekstremitetima formira krvni ugrušak koji potom dospe u pluća, što je životno ugrožavajući događaj poznat kao plućna embolija.
Međutim, stručnjaci kažu da većina nas ne mora da brine.
"Generalno, letenje je bezbedno za sve, a problemi se javljaju samo ako imate postojeće zdravstvene tegobe", kaže Majkl Džej Manjak, član Explorers Cluba i lekar specijalizovan za urologiju i medicinu ekspedicija.
Povezane vesti
Stručnjaci objašnjavaju zdravstvene rizike dugih letova i šta možete učiniti da ublažite neprijatnosti prilikom prelaska vremenskih zona.
Dugi letovi i suvoća
Oko 50 procenata vazduha u kabini se uzima spolja, sa velikih visina i suve sredine. Kao rezultat toga, vazduh u avionu je obično znatno manje vlažan nego onaj na koji ste navikli na zemlji, kaže Manjak. Ovo okruženje može izazvati da vam oči, nos i usta budu previše suvi.
"Vaše sluzokožne površine se isušuju. Suvi vazduh doprinosi nedostatku podmazivanja u telesnim sistemima", objašnjava on. Pijenje dosta vode pre i tokom leta pomoći će vam da se osećate prijatnije i poboljšaće cirkulaciju.
Pored toga, dok hladan i suv vazduh može pogoršati neke respiratorne bolesti poput astme, većina ljudi ne mora da brine o simptomima osim neprijatnosti, dodaje Manjak.
Promene pritiska tokom poletanja i sletanja uzrokuju promene vazduha u sinusima. Te promene mogu izazvati bol u nosu i ušima kod nekih ljudi, kaže Lala Garahbagian, lekarka i klinički profesor hitne medicine na Univerzitetu Stanford.
"Ovo posebno važi za one koji imaju problema sa sinusima, dok zdrave osobe uglavnom osećaju samo blagi pritisak ili potrebu da ‘otpuše uši’", objašnjava ona.
Garahbagian preporučuje da pre leta uzmete dekongestive, pijete vodu i uzmete antiinflamatorne lekove ako imate prehladu ili zapušen nos.
Povezane vesti
Što se tiče prehlade — iako može delovati kao da se svaki put razbolite ili prehladite kad letite, Manjak kaže da su aerodromi "gde se ljudi okupljaju u čekaonicama i gde nema filtera za vazduh" verovatnije mesto gde dolazi do stvarne izloženosti virusima. Prema podacima Međunarodne asocijacije vazduhoplovnih prevoznika (IATA), vazduh u kabini je polovina HEPA filtriran, a polovina svež vazduh spolja, i menja se 20-30 puta na sat.
Bol mišića
Ako nemate priliku da se pomerate, držite isti položaj — to znači da su vaši mišići duže vreme napeti, što dovodi do bola i ukočenosti.
Alexey Popov / imageBROKER / Profimedia
Garahbagian kaže da nije neuobičajeno da ljudi osećaju ukočenost u leđima, vratu, pa čak i butinama nakon dužeg zadržavanja istog položaja.
Garahbagian savetuje da, kada je bezbedno, ustanete i prošetate prolazom, ili čak da dok sedite radite vežbe poput podizanja peta.
Većina povreda može da se pogorša nakon dugog sedenja, jer se upala može nagomilati bez pokreta koji bi je razblažio, kaže Kevin Les, direktor kiropraktičkih operacija u The Joint Chiropractic.
Povrede leđa nisu izuzetak, a dugotrajno savijanje (sedenje satima) može stvoriti pritisak na diskove — gumene jastučiće između pršljenova vaše kičme, posebno u donjem delu leđa.
Usporena probava, otežano disanje
Dugotrajno sedenje utiče i na probavni sistem, kaže Les. Ono usporava kretanje hrane kroz creva.
"Ako ste neaktivni, creva ne dobijaju potrebnu fizičku stimulaciju. Zato se trudimo da pacijente podstaknemo da što pre prošetaju nakon operacije. To je takođe dobro za cirkulaciju i zarastanje rana " dodaje Manjak.
Loš položaj tela tokom sedenja može izazvati refluks kiseline, što može dovesti do mučnine, kaže Les.
Manjak kaže da mučnina ili vrtoglavica usled turbulencija obično traju kratko, jer piloti nastoje da što pre izbegnu turbulentna područja.
Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
"Vrtoglavica nestaje gotovo odmah kada se okolina stabilizuje", objašnjava on.
Pored problema sa probavom, pogrbljen položaj tela može ograničiti pokretljivost rebara, što dovodi do sporijeg i plićeg disanja.
"Pliće disanje može smanjiti unos kiseonika. To može izazvati zamagljenost misli, vrtoglavicu pa čak i umor" kaže Lees.
Duboka venska tromboza i krvni ugrušci
Najveći rizik po vaše telo tokom dugog leta jeste nešto što vas može zadesiti i na zemlji ako duže vreme držite ograničen položaj.
"Najgora stvar je duboka venska tromboza (DVT), odnosno stvaranje krvnog ugruška u nogama. Ako krvni ugrušak iz nogu dospe u pluća, to može postati životno ugrožavajući problem", kaže Garahbagian.
Simptomi DVT uključuju otok, pulsirajući bol ili bol u jednoj nozi, dodaje Manjak.
"Bol se javlja jer je otežan dotok krvi i njen povratak ka srcu... Vene se naduvaju, što izaziva bol", kaže.
Postoji niz faktora koji mogu povećati rizik od DVT kod putnika, kaže Manjak, koji je sam otkrio da ima nasledni poremećaj zgrušavanja krvi nakon što je doživeo ugrušak na međunarodnom letu.
Ti faktori uključuju porodičnu istoriju krvnih ugrušaka, trudnoću ili nedavno rađanje, rak ili aktivni ili nedavni tretman raka, kao i uzimanje kontraceptivnih pilula, navodi Manjak. Srčane bolesti su takođe faktor rizika, prema Američkom udruženju za srce.
Ustajanje i šetnja prolazom na svakih sat vremena tokom leta i izvođenje vežbi podizanja peta dok sedite može pomoći u poboljšanju cirkulacije, kaže Manjak. Kompresivne čarape takođe mogu poboljšati cirkulaciju u nogama i pomoći da se spreči zadržavanje krvi u donjim ekstremitetima tokom dugih letova, dodaje on.
To je dobar savet za svakoga ko se već na samu pomisao na dug let oseća nervozno ili nemirno.
"Najveći razlog nelagodnosti kod putnika tokom dugog leta je upravo to što se ne krećete", kaže Manjak.
Komentari (0)