Telo pod pritiskom svemira: Kako duge misije utiču na zdravlje astronauta
Komentari
14/04/2026
-20:39
Posada svemirske misije Artemis II vratila se na Zemlju nakon što je prešla 406.771 kilometar do daleke strane Meseca, što je najdalje što je bilo koje ljudsko biće do sada otišlo u svemir.
Stručnjaci rade na tome da razumeju uticaj ovakvih putovanja na ljudsko telo, jer svemirske misije postaju sve češće i duže — a zdravstveni rizici koji su s njima povezani daleko prevazilaze sve sa čim se ljudi suočavaju na Zemlji.
NASA je identifikovala pet opasnosti svemirskih letova, uključujući zračenje, izolaciju i zatvorenost, udaljenost od Zemlje, gravitaciju ili njeno odsustvo, kao i zatvorena ili neprijateljska okruženja.
Kako se telo menja u svemiru?
Činjenica je da ljudsko telo nije napravljeno za svemir. Promene u gravitaciji ili njeno dugotrajno odsustvo mogu da smanje gustinu kostiju, preraspodele moždanu tečnost i oslabe funkciju srca, piše Euronews.
Čak i prelazak između različitih nivoa gravitacije može izazvati mučninu i otežati astronautima da se orijentišu.
Tanjug AP/NASA via AP
Prema najnovijim NASA izveštajima, pronalaženje načina za poboljšanje ljudskih performansi u ovakvim uslovima jedan je od ključnih prioriteta za misije na Mesec i Mars.
Niska gravitacija takođe može uticati na srce i krvne sudove, a težina posledica zavisi od dužine putovanja, pri čemu se problemi pojačavaju tokom dužih misija.
Povezane vesti
Promene u kardiovaskularnom sistemu mogu dovesti do krvnih ugrušaka, srčanih aritmija i niskog krvnog pritiska.
Prema NASA, kosti gube između 1 odsto i 1,5 odsto svoje gustine svakog meseca tokom misije koja traje četiri do šest meseci.
U međuvremenu, dugotrajna bestežinsko stanje može izazvati i pomeranje telesnih tečnosti koje utiču na vid i intrakranijalni pritisak, poznato kao neuro-okularni sindrom povezan sa svemirskim letovima.
Ishrana u svemiru zato ima dvostruku ulogu: da astronautima obezbedi dovoljno energije, ali i da pruži nutrijente potrebne za ublažavanje svih negativnih efekata svemirskih letova.
NASA naučnici rade na tome da obroci budu prihvatljivi, bezbedni, hranljivi, dugotrajni, laki za pripremu i dovoljno raznovrsni kako bi se izbegla "zasićenost menijem".
Mentalni izazov
Pored fizičkog uticaja, svemirski letovi utiču i na raspoloženje i mentalno zdravlje astronauta. Izolacija, zatvoren prostor, udaljenost od Zemlje i visok nivo stresa mogu povećati rizik od anksioznosti, depresije i pada morala.
Tanjug AP/NASA via AP
NASA navodi da su stalna istraživanja o tome kako posade mogu održati psihološko zdravlje ključna za uspeh i bezbednost budućih misija.
Povezane vesti
Mere koje svemirske agencije preporučuju za očuvanje mentalnog zdravlja u svemiru uključuju vođenje dnevnika, svakodnevno vežbanje, slušanje muzike i pisanje voljenima.
Šta se dešava ako se astronaut razboli u svemiru?
Uzimajući u obzir sve ove zdravstvene rizike, postavlja se pitanje kako posada upravlja bolestima tokom svemirske misije.
NASA navodi da, bez obzira na trajanje misije ili njene ciljeve, svaki ljudski let u svemir zahteva određeni nivo medicinske podrške tokom same misije.
Međutim, kako bi se smanjila potreba za lečenjem tokom leta, agencija se fokusira na preventivne mere kao što su suplementacija vitaminima, detaljni pregledi celog tela i 14-dnevni karantin pre lansiranja.
Povezane vesti
Na osnovu najčešćih očekivanih stanja, NASA prilagođava medicinske resurse u letu kako bi se obezbedilo da se najverovatniji ili najteži medicinski slučajevi mogu efikasno rešavati.
Većina stanja može se lečiti na način sličan kao na Zemlji. Međutim, zbog ograničenja u tretmanu, prednost se daje lekovima koji mogu imati višestruku namenu i minimalne neželjene efekte.
Šta svemir uradi ljudskom telu nakon što provede devet meseci u bestežinskom stanju? Pročitajte opširnije u ovom tekstu.
Komentari (0)