Macut: Makedonci i Srbi 80 godina grade zajedništvo u Srbiji

Predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut prisustvovao je obeležavanju 80 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu u Novom Sadu i tom prilikom rekao da Srbi i Makedonci imaju veze koje prevazilaze političke i susedske odnose, ocenivši da je osam decenija organizovanog života makedonske zajednice u Srbiji jubilej na koji obe države mogu da budu ponosne.

Govoreći na obeležavanju jubileja, Macut je rekao da su se tokom proteklih osam decenija menjale države, međunarodne okolnosti i politički sistemi, ali da su prijateljstvo i međusobno poštovanje dva naroda ostali nepromenjeni.

"Uveren sam da se svaki Makedonac u Srbiji oseća kao kod svoje kuće, jer to ona i jeste - kuća svih nas, koju gradimo zajedno i koja pripada svima nama", poručio je premijer.

On je naglasio da su odnosi Srbije i Severne Makedonije mnogo snažniji od političkih veza, jer su, kako je rekao, zasnovani na porodičnim i prijateljskim odnosima.

Macut je podsetio da su dve zemlje u više navrata pokazale međusobnu solidarnost, posebno tokom pandemije kovida-19, kao i kroz inicijative regionalnog povezivanja poput "Otvorenog Balkana".

Prema njegovim rečima, iako među državama ponekad postoje različiti stavovi o pojedinim pitanjima, zajednički interes je da saradnja bude jača od dnevne politike.

"Samo oslanjajući se jedni na druge možemo da postignemo mnogo i da napredujemo zajedno", rekao je Macut.

Premijer je istakao da će Vlada Srbije nastaviti da podržava očuvanje identiteta, kulture, tradicije i jezika makedonske nacionalne zajednice, navodeći da Nacionalni savet Makedonaca radi u punom kapacitetu i da postoji obrazovanje na makedonskom jeziku.

On je poručio da će Vlada Srbije ostati partner makedonskoj zajednici u ostvarivanju svih prava koja joj pripadaju, uz ocenu da dve zemlje i naroda povezuje dugogodišnje prijateljstvo i zajednička budućnost u Evropi.

foto: Slobodan Miljević

Predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski istakao je da se istorija Makedonaca u Vojvodini ne može posmatrati kroz brojke i statistiku, već kroz sudbine ljudi koji su nakon Drugog svetskog rata došli u Srbiju u potrazi za boljim životom, gradeći domove, porodice, kulturne ustanove i privredne aktivnosti, a pritom sačuvali svoju nacionalnu i kulturnu posebnost.

Mickoski je naglasio da su Makedonci tokom proteklih osam decenija dali značajan doprinos razvoju Vojvodine i Srbije u oblastima poljoprivrede, privrede, nauke, kulture, obrazovanja i javnog života, ocenivši da je Vojvodina primer prostora u kojem različitosti predstavljaju bogatstvo, a ne prepreku zajedničkom životu.

Govoreći o značaju očuvanja nacionalnog identiteta, Mickoski je poručio da se jezik, kultura i tradicija ne čuvaju sami od sebe, već zahvaljujući generacijama porodica, nastavnika, kulturnih radnika i aktivista koji prenose nasleđe na mlađe naraštaje.

Dodao je da je za zajednice koje žive van matične države jezik mnogo više od sredstva komunikacije, jer predstavlja vezu sa poreklom, sećanjima i identitetom.

"Zato danas odajem priznanje svim makedonskim organizacijama, kulturnim društvima, nastavnicima, intelektualcima, aktivistima i porodicama koji već osam decenija čuvaju makedonsku reč u Srbiji i Vojvodini", poručio je Mickoski.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković izjavila je da su pripadnici makedonske nacionalne zajednice tokom osam decenija života u Vojvodini postali neodvojivi deo njenog društvenog, kulturnog i privrednog razvoja, ističući da su svojim radom, znanjem i posvećenošću dali značajan doprinos napretku pokrajine.

Govoreći na obeležavanju 80 godina od naseljavanja Makedonaca u Vojvodinu, Gojković je navela da taj jubilej predstavlja priliku da se oda priznanje generacijama ljudi koje su posle teških ratnih godina u Vojvodini izgradile nove domove i započele novi život, čuvajući pritom svoj identitet, jezik, kulturu i tradiciju.

Ona je ocenila da je makedonska nacionalna zajednica dala brojne istaknute pojedince koji su ostavili trag u umetnosti, sportu i javnom životu Srbije, naglasivši da njihovo stvaralaštvo i danas povezuje ljude širom regiona i podseća da prave vrednosti prevazilaze granice.

"Jedna od najvećih snaga Vojvodine jeste sposobnost da različitosti ne doživljava kao prepreku, već kao bogatstvo i razvojnu šansu", poručila je Gojković.

Govoreći o odnosima Srbije i Severne Makedonije, ona je istakla da veze dva naroda nisu samo istorijske i političke, već pre svega ljudske, duboke i iskrene, zasnovane na međusobnom razumevanju, prijateljstvu i osećaju zajedništva.

Dodala je da je važno da se te veze dodatno razvijaju kroz kulturu, obrazovanje, privredu i saradnju institucija.

Gojković je naglasila da Pokrajinska vlada ostaje posvećena očuvanju i punom poštovanju prava svih nacionalnih zajednica, ocenivši da su međusobno poštovanje, ravnopravnost i negovanje različitosti temelj stabilnog i uspešnog društva.

"Neka ovaj jubilej bude podsetnik na sve što smo zajedno izgradili, ali i podstrek da u budućnosti nastavimo da čuvamo prijateljstvo, bliskost i poverenje naših naroda", poručila je Gojković.

Predsednica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Zorica Mitrović istakla je da makedonska zajednica u Srbiji uživa izuzetnu saradnju sa državnim institucijama, ocenivši da Republika Srbija kontinuirano pokazuje poštovanje prema nacionalnim manjinama i stvara uslove za očuvanje i unapređenje njihovih prava.

Kako je navela, pravo na očuvanje jezika, identiteta i kulturnog nasleđa predstavlja temelj dostojanstva svakog naroda, a Srbija je primer društva koje svoju snagu gradi upravo na poštovanju različitosti.

Govoreći o značaju očuvanja nacionalnog identiteta, Mitrović je podsetila da je Nacionalni savet pokrenuo inicijativu da Novi Sad dobije spomen-obeležje "Majka Makedonija", koje bi predstavljalo simbol korena, pripadnosti i trajne veze makedonskog naroda sa maticom. Prema njenim rečima, budući spomenik ne bi bio samo umetničko delo, već i trajno svedočanstvo o prisustvu, doprinosu i opstajanju makedonske zajednice na ovim prostorima, kao i poruka budućim generacijama da udaljenost od domovine ne znači i prekid veze sa sopstvenim korenima.

Ona je dodala da posebnu težinu ovoj inicijativi daje podrška matične države, ocenivši da je reč o važnom koraku u očuvanju identiteta i kulturnog nasleđa Makedonaca koji žive u Srbiji.

Na svečanoj akademiji uručene su plakete za poseban doprinos u unapređenju prava makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji predsedniku Vlade Republike Srbije prof. dr Đuru Macutu, predsednici Pokrajinske vlade Maji Gojković i predsedniku Vlade Republike Severne Makedonije Hristijanu Mickoskom.

Premijeri dve države, pre svečane akademije, održali su sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu.