Država daje 50 miliona evra mesečno za jeftinije gorivo: MMF upozorava Srbiju na cenu subvencija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Smanjenje akciza na gorivo i ograničavanje trgovačkih marži mogu da koštaju državu i do 22 puta više nego ciljana novčana pomoć najugroženijim domaćinstvima, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF) u novom izveštaju World Economic Outlook. Fond zato preporučuje da se umesto subvencionisanja potrošnje svih građana pomoć usmeri na one kojima je najpotrebnija, dok Srbija samo za aktuelno smanjenje akciza na gorivo izdvaja oko 50 miliona evra mesečno.
"Široke mere koriste svima, uključujući domaćinstva sa višim prihodima, preduzeća, a ponekad i strane kupce. Ciljani transferi mogu da zaštite ugrožena domaćinstva uz mnogo manji fiskalni trošak", kaže za Bloomberg Adriju Lev Ratnovski, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
Podsećamo, Vlada Srbije je u avgustu prošle godine usvojila uredbu kojom su trgovačke marže ograničene na najviše 20 odsto za 23 kategorije proizvoda, uz ograničenje pojedinih naknada koje trgovci naplaćuju dobavljačima na 10 odsto, kao i ograničenja fakturisanih cena za obuhvaćene proizvode, uz određene izuzetke.
Usled globalnog rasta cena nafte i poremećaja u snabdevanju, država je u martu 2026, privremeno samnjila akcize na gorivo za 20 odsto, a u aprilu i maju primenila je dodatno smanjenje od pet odsto, koje je potom ukinuto. Tokom jula 2026. uvedeno je novo privremeno smanjenje akciza, uključujući dodatno smanjenje od 20 odsto, uz prethodnu meru od 10 odsto.
Koliko Srbija troši na subvencionisanje akciza
"Aktuelno smanjenje akciza na naftne derivate od 25 odsto košta budžet Srbije oko 50 miliona evra mesečno. Ovim tempom, ukupan trošak za 2026. godinu iznosio bi oko 400 miliona evra, odnosno 0,4 odsto BDP-a", ističe Ratnovski.
Cena goriva ulazi u troškove prevoza, poljoprivrede i distribucije, pa promena njegove cene može da utiče i na druge proizvode. Međutim, opšta subvencija ne garantuje da će se ušteda potpuno preneti na cene robe i usluga, niti da će najveći deo koristi stići do siromašnijih domaćinstava, ističu iz MMF-a.
Euronews
Prema rečima Ratnovskog, MMF preporučuje "postepeno ukidanje ograničavanja akciza na gorivo". Kako podseća, to su već učinile i druge evropske zemlje, poput Mađarske, koje su u prošlosti pokušavale da na sličan način subvencionišu javnu potrošnju.
"Država ne može neograničeno da štiti privredu od visokih cena nafte, a da pritom ne troši značajna budžetska sredstva i ne slabi podsticaje za efikasniju potrošnju goriva", ističe Ratnovski. Kako dodaje, ove mere dovode to toga da "vozač luksuznog SUV-a ima veću korist od njih nego vozač manjeg automobila, dok oni koji koriste autobus nemaju nikakvu direktnu korist".
MMF, dodaje Ratnovski, pozdravlja i ukidanje ograničenja trgovačkih marži na hranu i osnovne proizvode za domaćinstvo. "Naša glavna zabrinutost bila je da bi takve mere mogle da naruše poverenje u predvidiv i tržišno orijentisan okvir ekonomske politike", naglašava.
Umesto smanjivanja akciza, MMF preporuče da se novac usmeri na pomoć građanima, kojima je to najpotrebnije. Država ne može neograničeno da kompenzuje međunarodni rast cena nafte, a da pritom ne ugrozi druge budžetske prioritete, podsećaju iz MMF-a.
Kakvi su rezultati kontrole cena hrane?
U prethodnom periodu, prethodna Vlada Srbije je više puta intervenisala i na tržištu hrane. U septembru 2023. pokrenuta je akcija "Bolja cena - cena za narod", kada su trgovci su snizili cene odabranih proizvoda, uključujući mleko, jogurt, brašno, ulje, testenine i pojedine vrste mesa. Akcija je predstavljena kao način da se građanima olakša kupovina osnovnih namirnica.
Vlada Srbije otišla je u avgustu 2025. godine korak dalje. Uredbom koja je počela da se primenjuje 1. septembra ograničila je trgovačke marže na najviše 20 odsto za proizvode iz 23 kategorije. Spisak je obuhvatio mlečne proizvode, jaja, meso, voće i povrće, hleb, brašno, ulje, testenine, ali i kućnu hemiju, proizvode za ličnu higijenu i dečju hranu. Uredba je bila predviđena za šest meseci.
Vlada je meru obrazložila potrebom da se spreči prekomeran rast cena i da se zaštite potrošači. Ako ograničenje postane pretesno u odnosu na troškove poslovanja, trgovac može da smanji ponudu proizvoda, promeni uslove prema dobavljačima ili smanji ulaganja.
foto: pexels
"Veća konkurencija predstavlja najodrživiji način da se izvrši pritisak na smanjenje cena. Pojavili su se izveštaji da bi dodatni međunarodni maloprodajni lanci mogli da razmatraju ulazak na tržište Srbije. Ako se ti planovi ostvare, to bi bila dobra vest", ističe Ratnovski.
Važna je i snažna politika zaštite konkurencije, smatra stručnjak. "Komisija za zaštitu konkurencije mora da ima dovoljno resursa i nezavisnosti kako bi efikasno sprovodila pravila", navodi. Kako dodaje, lokalne samouprave mogu da doprinesu tako što će olakšati pristup poslovnom prostoru, pojednostaviti procedure za izdavanje dozvola i ukloniti prepreke za ulazak novih trgovaca na tržište.
Podsećamo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra 2024. godine postupak protiv četiri velika trgovinska lanca u Srbiji - Delhaize Srbija, Merkatora S (danas Idea marketi), Univerexporta i DIS-a, zbog sumnje da su zaključili restriktivni sporazum i dogovarali se oko cena pojedinih proizvoda. Komisija je navela da su ovi trgovci zajedno činili više od polovine maloprodajnog tržišta, a sumnju je, između ostalog, zasnovala na višemesečnom praćenju cena 35 proizvoda, tokom kojeg je utvrdila da su cene pojedinih artikala bile identične.
Postupak pred Komisijom još nije okončan i konačna odluka o tome da li je došlo do povrede konkurencije nije objavljena. Komisija je u odgovorima medijima navela da postupak traje, ali da zbog zaštite interesa stranaka ne može da iznosi detalje niti da predvidi kada će biti završen.
Ratnovski podseća da je Srbija "relativno malo tržište, gde administrativne prepreke mogu da povećaju troškove uvoza". Kako smatra, potrebne su dodatne reforme. "Na primer, ukidanje dupliranih ispitivanja usaglašenosti za robu koja je već sertifikovana u Evropskoj uniji, kao i smanjenje prepreka za paralelni uvoz, uključujući one koje proizlaze iz ugovora o ekskluzivnoj distribuciji", kaže Ratnovski. Time bi se, ocenjuje Ratnovski, potrošačima omogućio veći izbor i doprinelo snižavanju cena.
MMF trenutno očekuje da će prosečna godišnja inflacija u Srbiji iznositi 3,1 odsto u 2026. i 4,2 odsto u 2027. godini. U aprilu je prognozirao 5,2 odsto za ovu i 4,9 odsto za narednu godinu.
Međugodišnja inflacija u Srbiji porasla je u septembru na 4,1 odsto, sa 2,2 odsto u avgustu, pre svega zbog niske baze iz prošle godine, kada su bile ograničene trgovačke marže, kao i rasta svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda.
Upravo rast cena energenata pokazuje ograničenja državnih intervencija: smanjenje akciza može privremeno da ublaži pritisak na potrošače, ali ne uklanja uzroke rasta cena, dok istovremeno smanjuje budžetske prihode.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)