Ratovi, energetski šok i trgovinske tenzije: MMF upozorava na granice ekonomske otpornosti - preti li svetu nova kriza?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Svetska ekonomija za sada pokazuje veću otpornost nego što se očekivalo, uprkos ratovima, energetskom šoku, inflaciji i trgovinskim tenzijama između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ipak, upozorenja na nove rizike sve su izraženija, a analitičari ukazuju na to da bi prividna stabilnost mogla da bude samo zatišje pred novu krizu.
Na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Bangkoku ministri finansija i guverneri centralnih banaka razmatraju stanje globalne ekonomije u trenutku kada se svet suočava sa brojnim izazovima. Za razliku od jeseni 2008. godine, kada su se sastanci održavali tokom jednog od najtežih perioda globalne bankarske krize, ovog puta nema krize punih razmera, piše Guardian.
MMF ocenjuje da su države pokazale otpornost uprkos nepovoljnim okolnostima. Među pozitivnim signalima je i povećanje prognoze privrednog rasta Velike Britanije za ovu godinu, uz pohvale vladi zbog plana za smanjenje budžetskog deficita.
Tri razloga za otpornost svetske ekonomije
Bolji rezultati od očekivanih odstupaju od ranijih iskustava, s obzirom na to da su naftni šokovi sličnih razmera u prošlosti imali neposredne i značajne posledice po privredni rast i cene.
Jedan od ključnih razloga za trenutnu otpornost jesu velika ulaganja u razvoj veštačke inteligencije, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, koje beleže najbrži međugodišnji privredni rast među članicama Grupe sedam najrazvijenijih ekonomija sveta (G7).
Drugi faktor je korišćenje postojećih zaliha nafte, čime je ublažen pad snabdevanja sirovom naftom sa Bliskog istoka. Da se države nisu oslanjale na zalihe, rast cena nafte bio bi još izraženiji.
Treći razlog je kineska ekonomska strategija zasnovana na izvozu jeftine robe. Takva politika ograničava rast cena uvoznih proizvoda na drugim tržištima i ublažava inflatorne pritiske.
Ipak, ovi faktori ne znače da su rizici otklonjeni.
Ratovi, energija i trgovinske tenzije povećavaju rizike
Situacija na Bliskom istoku se pogoršava, a sukob se širi i na Saudijsku Arabiju. Istovremeno, zalihe nafte se smanjuju, dok su Sjedinjene Američke Države pod vođstvom Donalda Trampa ušle u dugotrajan rat, kakve je američki predsednik ranije kritikovao.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Dodatni problem predstavlja kineski izvoz jeftine robe, koji ugrožava radna mesta u prerađivačkoj industriji zapadnih zemalja. Nemačka je među državama koje su posebno izložene tom riziku.
Velika ulaganja u veštačku inteligenciju u SAD imaju i drugu stranu. Ona su povećala cenu zaduživanja i doprinela nedostatku kapitala za sektore koji nisu povezani sa tom tehnologijom.
Vlade se istovremeno suočavaju sa pritiskom da smanje javnu potrošnju ili povećaju poreze kako bi smanjile budžetske deficite i pridobile poverenje tržišta obveznica.
Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i guverner Banke Engleske Endru Bejli upozoravaju na potrebu za strožom fiskalnom disciplinom. Međutim, takvi pozivi dolaze u trenutku kada građani od političara očekuju veću podršku, a ne dodatne mere štednje.
Zbog toga bi sprovođenje bolnih ekonomskih mera moglo da izazove snažno nezadovoljstvo javnosti.
Globalizacija slabi, a međunarodna saradnja izostaje
Jedan od ključnih izazova za vlade jeste potreba da povećaju nacionalnu samodovoljnost u trenutku kada su globalni lanci snabdevanja opterećeni i ranjivi. Studentski protesti u Francuskoj i Indiji ukazuju na pritisak da države aktivnije intervenišu, iako je njihova sposobnost da efikasno odgovore na probleme ograničena.
U uslovima slabljenja globalizacije, međunarodna saradnja trebalo bi da ima važniju ulogu u rešavanju ekonomskih problema. Međutim, sistem multilateralne saradnje trenutno ne funkcioniše na način koji bi omogućio delotvoran odgovor na sve veće izazove.
Svetska trgovinska organizacija praktično je paralisana u eri protekcionizma, dok MMF i Svetska banka nerado otvoreno kritikuju nepredvidive poteze američkog predsednika Donalda Trampa.
Ipak, problemi međunarodnog ekonomskog sistema ne mogu se svesti samo na aktuelnu američku administraciju. Liberalni svetski poredak, koji su MMF i Svetska banka oblikovali od završetka Drugog svetskog rata, suočavao se sa ozbiljnim slabostima i pre Trampovog dolaska na vlast.
Nekadašnji zvaničnik Ujedinjenih nacija Ričard Kozul-Rajt ocenjuje da su te institucije izgubile vezu sa principima Nju dila, postavljenim pre 82 godine. Ti principi podrazumevali su državnu intervenciju u privredi, aktivnu industrijsku politiku, punu zaposlenost i podršku razvoju siromašnijih zemalja.
Prema njegovim rečima, MMF i Svetska banka poslednjih decenija podržavali su sistem koji pogoduje slobodnom kretanju kapitala i privatnom profitu, dok istovremeno ograničava prostor vladama da samostalno vode ekonomsku politiku.
profimedia
Kozul-Rajt smatra da je takav pristup doprineo rastu nejednakosti, dužničkim problemima i povećanju ekonomske neizvesnosti.
Finansijska pomoć uz stroge uslove
Na ograničen prostor za vođenje samostalne ekonomske politike ukazuju i programi MMF-a namenjeni državama koje traže finansijsku pomoć.
Takvi programi podrazumevaju stroge uslove, uključujući povećanje poreza i smanjenje javne potrošnje. Mere se sprovode u kratkim rokovima: polovina se realizuje tokom prve godine, a dve trećine u roku od dve godine.
MMF smatra da takav pristup povećava šanse za uspeh, ali se uspeh prvenstveno meri time da li će zemlja u naredne tri godine morati ponovo da traži pomoć Fonda.
Takav kriterijum, međutim, ne podrazumeva nužno poboljšanje životnog standarda ili smanjenje siromaštva.
Povratak principima Nju dila omogućio bi državama veći prostor za kreiranje ekonomskih strategija prilagođenih sopstvenim potrebama, povećanje javnih ulaganja i rešavanje problema prezaduženosti.
Među predloženim pravcima delovanja je i novi Maršalov plan za pomoć siromašnijim zemljama u suočavanju sa klimatskom krizom.
Ipak, procene su da za takve promene u bliskoj budućnosti nema dovoljno izgleda.
Kriza možda nije izbegnuta, već samo odložena
MMF upozorava da bi granice otpornosti svetske ekonomije uskoro mogle da budu stavljene na ozbiljnu probu.
Smirivanje sukoba na Bliskom istoku moglo bi da dovede do naglog pada cena nafte. Međutim, ako se to ne dogodi u kratkom roku, svetska ekonomija mogla bi da se suoči sa dugotrajnim pritiscima tokom predstojeće zime.
Uprkos dosadašnjim rezultatima koji su bolji od očekivanih, kombinacija geopolitičkih sukoba, energetskih problema, trgovinskih tenzija i ograničenih mogućnosti vlada za delovanje ostavlja prostor za ozbiljne poremećaje.
Zato se sve više nameće zaključak da svetska ekonomija možda nije trajno izbegla novu krizu, već je samo odložila njen dolazak.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)