Štedimo, ali ne investiramo: Stručnjak za Euronews Srbija objašnjava gde građani Srbije najčešće greše
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Oko 66 odsto građana Srbije štedi, ali znatno manji broj njih investira, dok su nekretnine jedan od najčešćih izbora za ulaganje novca, pokazuju podaci istraživanja o finansijskom ponašanju i finansijskoj pismenosti građana. Georgij Hristov, ekonomski analitičar i stručnjak za plemenite metale, ističe za Euronews Srbija da građani uglavnom ostaju na štednji, umesto da novac rasporede na različite oblike ulaganja, i upozorava na značaj finansijske rezerve i diversifikacije investicija.
"Podaci sa našeg istraživanja su izuzetno ohrabrujući, ako mogu tako da kažem. Dosta ljudi u Srbiji šteti, ali mnogo manji deo je onih koji štede u vidu investicija", rekao je Hristov.
Prema njegovim rečima, štednja i investiranje povezani su procesi, ali predstavljaju dve različite faze. Kako je naveo, od oko 3,5 miliona građana koji štede na različitim mestima (kroz "slamarice", ili banke), dok približno 800.000 investira.
Hristov ističe da građani Balkana uglavnom preferiraju ulaganje u fizičku imovinu, jer žele da imaju neposrednu kontrolu nad svojim novcem i imovinom.
"Primećujem da oni imaju neku želju da fizički kontrolišu svoju imovinu, što je super. Ulaganje u nekretnine se gleda kao sigurnije ulaganje", rekao je Hristov.
Ipak, on upozorava da nekretnine nisu podjednako isplativa investicija u svim okolnostima. Prinos, kako objašnjava, zavisi od trenutka kupovine, cene, lokacije i mogućnosti da se nekretnina proda.
"Tržište nekretnina nije jedinstveno. Isplativost ulaganja zavisi od trenutka i cene kupovine, lokacije stana, kao i od mogućnosti njegove prodaje. Posebno je važna likvidnost nekretnine", naveo je Hristov.
Rezultati istraživanja ukazuju i na razlike u finansijskoj otpornosti građana. Hristov je naveo da oko 70 odsto onih koji ne štede kao razlog navodi nedostatak novca.
S druge strane, prema njegovim rečima, oko 60 odsto građana koji štede moglo bi da pokriva svoje troškove od tri do 12 meseci bez dodatnih primanja.
"To je izuzetno dobar podatak", ocenio je Hristov.
Govoreći o mogućnostima ulaganja za građane koji raspolažu sa 10.000 evra, Hristov je istakao da je važno da deo novca ostane dostupan za nepredviđene potrebe, dok se ostatak može rasporediti na različite oblike ulaganja.
"Ako imate 10.000 evra sa strane, na prvom mestu, ja bih preporučio da odvojite neki deo u gotovini, kako biste mogli da obezbedite svoje potrebe u narednih mesecima, ako novac zatreba", rekao je Hristov.
Kao jednu od mogućnosti naveo je izdvajanje 2.000 do 3.000 evra kao rezerve, dok bi preostalih 7.000 evra moglo da se uloži na različite načine, uključujući investiciono zlato ili fondove.
Prema njegovim rečima, građani se često odlučuju da novac ostave na bankarskom depozitu ili ga zamene u evre i čuvaju kod kuće. Kao moguće probleme takvog pristupa izdvojio je inflaciju i propuštene prilike za ostvarivanje prinosa.
Zlato kao jedan od oblika ulaganja
Kada je reč o izboru investicija, Hristov je izdvojio plemenite metale, posebno zlato, za koje smatra da trenutno predstavlja jednu od zanimljivih mogućnosti za ulaganje.
“Naravno, ne postoji jedan aktiv koji možemo da kažemo: uložite sav svoj novac tu i bićete sigurni. Tačno zbog toga pričamo konstantno o likvidnosti i diversifikaciji“, istakao je Hristov.
On je naglasio da je važno rasporediti novac na različite oblike imovine, kako se celokupan iznos ne bi nalazio na jednom mestu.
Govoreći o kretanju cene zlata, Hristov je naveo da je njegov prinos u prethodnih pet godina iznosio oko 130 do 140 odsto, dok je, prema njegovim rečima, prosečan godišnji prinos u prethodnih 15 godina bio oko 15 odsto.
Kao jednu od karakteristika investicionog zlata izdvojio je odsustvo rizika treće strane, a kada je reč o čuvanju, preporučio je sef u banci.
Istraživanje je ukazalo i na razlike u načinima štednje i investiranja među generacijama. Prema Hristovim rečima, pripadnici svih generacija štede, ali biraju različite načine čuvanja i ulaganja novca.
“Ispostavilo se da svaka generacija štedi samo na različite načine“, rekao je Hristov.
Kako je objasnio, među mladima je zastupljenije ulaganje u kriptovalute i ETF fondove nego među starijim građanima, što povezuje sa većom bliskošću mladih sa tehnologijom.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)