Najveći mesec u Sunčevom sistemu krije veliku tajnu: Otkriven fenomen koji nije primećen nigde drugo u svemiru
Komentari
30/05/2026
-21:00
Najveći mesec u Sunčevom sistemu, Jupiterov Ganimed, poseduje jedinstveno magnetno polje za koje naučnici dugo nisu imali objašnjenje. Novo istraživanje moglo bi konačno da pruži odgovore na njihova pitanja.
Jedan od četiri takozvana Galilejeva satelita koji kruže oko Jupitera, sa prečnikom od gotovo 5.300 kilometara, više je od 1.600 kilometara širi od Zemljinog Meseca i čak je nešto veći od Merkura, najmanje planete u Sunčevom sistemu.
Ovaj neobični satelit poseduje sopstveno magnetno polje, koje je 1996. godine otkrila NASA-ina letelica "Galileo", a koji duguje procesu poznatom kao unutrašnji dinamo, pokrenutim elektroprovodljivim, uzburkanim tečnim gvožđem u njegovom jezgru.
Međutim, način na koji je taj proces nastao već dugo izaziva rasprave među naučnicima.
"Mnoge studije o nastanku sugerišu da je Ganimed od nastanka previše hladan da bi uopšte mogao da razvije metalno jezgro", izjavio je koautor studije Kevin Trin, planetolog sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji. "S druge strane, mnoge simulacije Ganimedovog dinama pretpostavljaju da je njegovo metalno jezgro nastalo otprilike u isto vreme kada i sam mesec, kao što je bio slučaj sa Zemljom. Te dve stvari ne mogu istovremeno biti tačne".
P.Carril / AFP / Profimedia
Zbog toga su istraživači u radu objavljenom u časopisu Science Advances predložili novi, neuobičajen mehanizam prema kojem su misteriozno metalno jezgro i dinamo nastali kasnije, a ne rano tokom formiranja meseca. Prema toj teoriji, rastopljeno gvožđe tonulo je ka unutrašnjosti Ganimeda i formiralo jezgro, a moguće je da se taj proces odvija i danas.
"Topao" ili "hladan" početak?
Takav "dinamo pokrenut zagrevanjem", predstavljen u studiji, potpuno je suprotan tradicionalnim teorijama o nastanku dinama, prema kojima se oni formiraju rano u velikim nebeskim telima poput Zemlje, a zatim se postepeno hlade.
Povezane vesti
Na primer, smatra se da je formiranje metalnog jezgra kod planeta počelo unutar oko 200 miliona godina od nastanka Sunčevog sistema. Međutim, meseci su možda premali da bi zadržali dovoljno toplote iz perioda svog nastanka kako bi taj proces mogao da funkcioniše.
Ipak, prema novom modelu istraživača, telo koje je nastalo iz "hladnog početka" ipak bi moglo kasnije da razvije jezgro sposobno da stvara magnetno polje.
Model objedinjuje i pojednostavljuje poznate karakteristike Ganimeda, poput njegovog sastava i temperature jezgra, uz pretpostavku da se jezgro sastoji od gvožđa i gvožđe-sulfida, jer ti materijali imaju niže tačke topljenja.
U tom modelu, rastopljene metalne grudve tonu u unutrašnjost Ganimeda, hraneći njegovo jezgro i stvarajući magnetno polje. Zagrevanje se odvija kroz dva glavna mehanizma: radioaktivno zagrevanje i plimno zagrevanje.
Prvi proces nastaje kada se teži radioaktivni izotopi raspadaju u lakše elemente, pri čemu oslobađaju toplotu. Drugi je posledica ogromnog gravitacionog uticaja Jupitera, koji sabija i rasteže Ganimed dok se mesec približava i udaljava od planete tokom svoje orbite, gotovo kao da "mesi" džinovsko parče kamenog i ledenog testa. Trenje koje tada nastaje u unutrašnjosti proizvodi dodatnu toplotu.
Tanjug AP/NASA/JPL-Caltech via AP
Upravo ta toplota, prema istraživačima, pokreće dinamo odgovoran za Ganimedovo magnetno polje.
Ipak, ova hipoteza ne isključuje mogućnost da je Ganimed od početka imao jezgro sposobno da proizvodi magnetno polje.
Povezane vesti
Moguće posledice za potragu za vanzemaljskim životom
Ako takva jezgra nastala iz "hladnog početka" postoje širom svemira, to bi moglo ukazivati na do sada neistražen način formiranja magnetnih polja koja štite stare svetove, što bi moglo imati važan uticaj na potragu za vanzemaljskim životom.
Magnetna polja smatraju se ključnim za zaštitu života od štetnog Sunčevog i kosmičkog zračenja, zbog čega predstavljaju jedan od osnovnih uslova u potrazi za nastanjivim planetama. Međutim, čak i relativno slabo magnetno polje može imati veliki značaj. Kao što pokazuje primer Zemlje, čije je magnetno polje znatno slabije od magneta na frižideru, čak i skromna magnetosfera može potpuno promeniti uslove na nekom nebeskom telu.
"Moguće je da postoje mlade čvrste egzoplanete ili planete sa manjim količinama radioaktivnih izotopa, odnosno sporijim zagrevanjem, kod kojih bi dinamo pokrenut kasnijim zagrevanjem bio povoljan scenario", rekao je Trin za Live Science. "Problem je u tome što do sada niko nije otkrio dinamo na egzoplaneti."
Komentari (0)