Početak svetske krize: Kako je "najgori direktor u istoriji" srušio globalnu ekonomiju?

Tog 9. septembra 2008. godien akcije investicione banke Lehman Brothers padaju i do 45 odsto, dostižući najniži nivo u poslednjih skoro 10 godina. Agencija Standard & Poor’s stavlja kreditni rejting ovog giganta sa Vol strita pod nadzor, ali njegov bankrot u tom trenutku mnogima i dalje deluje nezamislivo. Glavni argument svih na tržištu? Nema šanse da američka vlada dozvoli njegovu potpunu propast.

Lehman Brothers, koji je pretrpeo ogromne gubitke na tržištu hipotekarnih kredita, ubrzano gubi poverenje. S obzirom na to da niko ne želi da im pozajmi novac na međubankarskom tržištu, a dogovor o spasavanju sa jednom korejskom bankom propada, akcije su u slobodnom padu. Sve se to dešava u trenutku kada je banka već izgubila 80 odsto svoje vrednosti od početka godine.

Čak i tada, malo ko je mogao da zamisli šta će se dogoditi u narednim danima i da će bankrot ove institucije baciti na kolena celokupan globalni finansijski sistem.

Slepo verovanje u "najgoreg direktora svih vremena"

Poznati američki novinar Čarli Gasparino tog dana samouvereno izjavljuje: "Uprkos negativnoj klimi, izgledi za Lehman su optimistični". Na čemu je temeljio taj optimizam? Po svemu sudeći, na čoveku koji se danas smatra jednim od najgorih izvršnih direktora u istoriji - Diku Fuldu.

"Dik Fuld je možda zabrljao dozvolivši toliko toksičnih hartija od vrednosti u knjigama Lehmana, ali se i dalje smatra jednim od najboljih menadžera na Vol stritu", tvrdio je tada Gasparino.

Credit: KAREN BLEIER / AFP / Profimedia

Bred Hinc, analitičar kompanije Sanford C. Bernstein, isticao je da masovna rasprodaja akcija ne odražava stvarni kreditni rizik, niti opasnost po klijente ove investicione banke. Zadržao je neutralnu preporuku investitorima i u pismu im poručio da su brige neosnovane.

Hinc je insistirao na tome da američke Federalne rezerve (Fed), koje su u martu te godine intervenisale kako bi sprečile propast banke Bear Stearns, neće rizikovati "lavinu sistemskog rizika čije se posledice ne mogu sagledati".

Retki pesimisti i početak panike

Ipak, Džim Krejmer iz čuvene emisije Mad Money bio je znatno pesimističniji. Nakon što je propala finansijska injekcija od strane Korea Development Bank, on je istakao da potencijalnih kupaca više nema. "Fuld je imao svoju šansu. Prilika je propuštena sa Korejom. Ne mislim da je bilo ko drugi zainteresovan".

Samo nekoliko dana kasnije, 15. septembra, Lehman Brothers zvanično podnosi zahtev za bankrot. Velika panika 2008. godine je počela.

Ričard Dik Fuld, na Vol stritu poznat pod nadimkom Gorila, postao je u to vreme jedan od najomraženijih ljudi u SAD i našao se na meti oštrih kritika javnosti. Ipak, uspeo je da izbegne suočavanje sa pravosuđem.

Godinama kasnije, osnovao je sopstvenu firmu koja nudi konsultantske usluge za preduzeća i upravljanje imovinom za bogate klijente. Iako se drži podalje od očiju javnosti, ovaj osamdesetogodišnjak i danas je aktivan u svom novom biznisu.

Udar koji se iz Amerike prelio na ceo svet

Credit: John Taggart / Zuma Press / Profimedia

Bankrot Lehman Brothersa nije bio početak finansijske krize, ali ju je dramatično produbio. Poverenje među bankama gotovo je nestalo, kreditiranje je naglo otežano, a američke kompanije i građani sve teže su dolazili do novca. Usledili su talas otpuštanja, gubitak domova zbog neotplaćenih hipoteka i pad vrednosti penzione štednje. Stopa nezaposlenosti u SAD dostigla je 10 odsto u oktobru 2009. godine, dok su vlasti odgovorile ogromnim programima pomoći finansijskom sektoru i podsticanja privrede.

Udar se brzo prelio preko američkih granica. Banke širom sveta bile su povezane kreditima, ulaganjima i složenim finansijskim proizvodima, pa je američka kriza postala globalna. Svetska trgovina naglo je pala, investicije su zaustavljane, a milioni ljudi ostali su bez posla. Evropske države spasavale su svoje banke, dok su recesija i rast javnog duga doprineli kasnijoj dužničkoj krizi u evrozoni.

Slom Lehmana tako je postao simbol najteže globalne finansijske krize od Velike depresije i pokazao koliko brzo propast jedne velike institucije može da ugrozi čitav sistem.