Bez bele venčanice, torte "na sprat" i prvog plesa: Kako su izgledale srpske svadbe pre 125 godina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kako su izgledale srpske svadbe pre više od jednog veka, kako su se birali bračni partneri, šta je mlada dobijala od svekra i zašto je oglavlje bilo važnije od same venčanice otkriva izložba "Srpske svadbe pre 125 godina", koja je nedavno otvorena u Etnografskom muzeju.
Kroz muzejske predmete, narodne nošnje, fotografije i druga svedočanstva, postavka prikazuje svadbene običaje i verovanja s kraja 19. i početka 20. veka, ali i promene koje su tada zahvatile srpsko društvo.
Autorka izložbe Tijana Čolak Antić objašnjava da se jedna stvar nije promenila: svadba je i danas stresan trenutak u životu pojedinca. Razlika je u tome što je pre 125 godina bila mnogo stresnija za čitavu zajednicu.
Tanjug Video
"U prošlosti izbor bračnog partnera nije bio samo dogovor momka i devojke, udavače i đuvegije, kako se to nekad govorilo, nego je to bila stvar šire zajednice, porodice i čitavog sela", kaže Čolak Antić.
Porodica kao ekonomska zajednica
U vremenu kada su ljudi sami proizvodili gotovo sve što im je bilo potrebno, od izgradnje kuće do poljoprivrednih poslova, porodica je predstavljala važnu ekonomsku zajednicu. Zbog toga se, objašnjava autorka, gledalo da se porodice orode sa podjednako jakom, ali i čestitom i vrednom porodicom, a očekivalo se da devojka koja dolazi u kuću doprinese njenom napretku.
Euronews Srbija
Izložba je podeljena u pet etapa značajnih za ovaj obred prelaza: prosidbu, izlazak odnosno izvođenje devojke iz kuće, samo venčanje, ulazak u novu kuću i poslednju etapu - majku sa detetom.
Svaka od tih etapa predstavljena je kroz različite krajeve Srbije. Prosidba je prikazana kroz običaje istočne Srbije i okoline Pirota, izvođenje devojke kroz tradiciju Kosova i Metohije, dok je samo venčanje predstavljeno kroz primer Šumadije. Ulazak u kuću prikazan je kroz gradski ambijent, jer su gradovi pre 125 godina već bili urbanizovani i evropeizovani.
Povezane vesti
Jedna od velikih razlika u odnosu na današnje svadbe jeste i izgled mlade. Bela venčanica počela je da se pojavljuje oko 1880. godine, ne samo u gradovima već i na selu. Fotografije iz tog vremena pokazuju da su muškarci mogli biti u narodnoj nošnji, vojnoj uniformi ili gradskom odelu, dok je mlada nosila belu evropsku venčanicu.
"Potpuno je strašna želja naših predaka da se oslobode onog otomanskog, da prigrle sve tekovine savremenog društva", navodi Čolak Antić, ukazujući da su evropski uticaji bili vidljivi ne samo u odeći već i u arhitekturi i načinu uređenja gradova.
Tanjug Video
Važnu ulogu u tim promenama imali su i mladi koji su se školovali u inostranstvu. Država je izdvajala značajna sredstva za njihovo obrazovanje, a oni su se vraćali sa evropskih univerziteta i stečeno znanje širili širom Srbije.
Na izložbi se može videti i kako su se tradicionalni i evropski elementi kombinovali. Tako je, na primer, prikazana svekrva u beloj evropskoj bluzi i svilenoj suknji sa šlepom, ali sa libadom - delom srpskog građanskog kostima koji su žene u gradovima nosile početkom 19. veka.
Tu je i nakonče - muško dete iz mladoženjine porodice koje se mladoj dodavalo nakon venčanja. U nekim krajevima to se dešavalo ispred crkve, a u drugim prilikom ulaska u kuću. Na izložbi je predstavljeno na oba mesta, u gradskoj i narodnoj nošnji.
Impozantni ukrasi na mladinoj glavi
Za razliku od današnjeg vremena, nevesta nekada nije imala posebnu odeću koja bi je izdvajala od ostalih učesnika svadbe. Njena odeća bila je svečana i raskošna, kao i odeća drugih učesnika, a ono po čemu se najviše razlikovala bilo je oglavlje - kapa ili ukras na glavi.
Tanjug Video
U pirotskom kraju mlada je od svekra dobijala crvenu kapicu, dok su na Kosovu i Metohiji postojale različite vrste kapa sa trepetljikama, crvenom bojom i zvončićima. Njihova uloga bila je, kako objašnjava autorka izložbe, da zvukom i izgledom skrenu pažnju urokljivih očiju i zlih sila.
Povezane vesti
U Šumadiji se nosio smiljevac, koji je početkom 19. veka prestao da se koristi. Upravo zbog toga izložba se fokusira na period pre 125 godina, na razmeđu dva veka, kada su se dešavale velike promene.
Poseban deo priče predstavlja i miraz. On je, prema rečima Tijane Čolak Antić, bio važniji porodicama nego samim mladencima. A nije bilo neobično ni da se budući supružnici pre braka uopšte ne poznaju.
Ipak, autorka izložbe želela je da pokaže da ugovoreni brak nije nužno značio i da se mladi nisu poznavali.
"Dešavalo se da se ne poznaju. Ali baš ovde, ovu našu izložbu prati audio-vodič, koji je kao radio-drama i preporučujem svima koji dođu na izložbu da ga obavezno uzmu, zato što će ih uvesti u tu prošlost", kaže ona.
Kroz priču o Mari, jednoj od figura na izložbi, posetioci tako mogu da čuju i drugačiji primer. Mara je prosce videla tek nakon što su se njen otac Petar i otac budućeg mladoženje Vidoje dogovorili, ali je ona već poznavala Stojana - viđala ga je u kolu, na polju i tokom zajedničkog rada.
"Hteli smo na ovoj izložbi da kažemo da nije moralo baš da bude da se ne znaju i da ugovoreni brak nije uvek bio tragedija", zaključuje Tijana Čolak Antić.
Više o izložbi "Srpske svadbe pre 125 godina" pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)