Istorija ili kraj nauke? Veštačka inteligencija rešila "Milenijumski problem" koji je mučio naučnike decenijama

Kompanija OpenAI saopštila je u utorak da je njena najnovija tehnologija veštačke inteligencije uspela da reši jedan od čuvenih "Milenijumskih problema" - zbirku najtežih nerešenih matematičkih zadataka stvorenu sa ciljem da testira krajnje granice vodećih svetskih umova.

Ova objava je još jedan jasan znak da veštačka inteligencija iz korena menja najviše nivoe matematike, koja se decenijama smatrala vrhuncem ljudskog intelekta. Kako prenosi "New York Times", ovakav razvoj događaja oduševio je pojedine matematičare, dok kod drugih izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Tokom poslednjih godinu dana, AI sistemi su uspeli da reše širok spektar problema koji su decenijama mučili stručnjake. Ipak, ti zadaci nisu bili ni približno kompleksni, niti su privlačili toliku pažnju kao problem za koji OpenAI sada tvrdi da ga je rešio.

"Ovo je spektakularan vrhunac napretka koji smo videli u poslednjih dvanaest meseci", izjavio je istraživač u kompaniji OpenAI, Sebastijan Bumbek, govoreći o novom rešenju.

Zastrašujuće otkriće: Može li voda da eksplodira?

OpenAI je objavio da je jednom od njihovih najnovijih modela, koji još uvek nije dostupan javnosti, bilo potrebno samo 88 sati da reši ono što matematičari nazivaju "Problem postojanja i glatkosti Navije-Stoksovih jednačina".

Reč je o nizu jednačina koje se uveliko koriste za prognozu vremena, a opisuju kretanje vode i drugih tečnosti. Ovaj problem ispituje da li te jednačine prestaju da važe pod određenim, specifičnim uslovima. Dokaz koji je predstavio OpenAI sugeriše da je sistem pronašao upravo jedno takvo stanje.

To bi, barem u teoriji, značilo da bi sami zakoni fizike mogli da "kolabiraju" pod određenim okolnostima - na primer, da bi voda mogla spontano da eksplodira. Matematičari i fizičari, međutim, ne veruju da bi ovakav matematički kolaps zaista doveo do takvog ishoda u stvarnom, fizičkom svetu.

Inače, Navije-Stoksov problem je jedan od sedam "Milenijumskih problema" koje je Institut za matematiku Klej izabrao 2000. godine. Ovaj institut, koji je osnovao američki biznismen Landon T. Klej, nudi nagradu od milion dolara za prvo tačno rešenje svakog od ovih zadataka. Pre objave kompanije OpenAI, bio je rešen samo jedan problem sa liste.

Slavni matematičar upozorava na rizike

Tanjug/AP Photo/Michael Dwyer

Terens Tao, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji (UCLA) i jedan od najvažnijih matematičara svoje generacije, upozorava da bi najnoviji AI sistemi mogli da nanesu štetu samoj nauci.

"Ova pitanja su poput svetionika. To su važne fokusne tačke koje privlače napore naučnika", istakao je Tao. On smatra da bi rešavanje najtežih problema uz minimalno učešće ljudi moglo da oslabi ljudsko razumevanje ove materije.

"Trud potreban za rešavanje problema je često veoma poučan. Nauči vas nečemu. To je kao da idete u teretanu sa ciljem da podignete teg sto puta. Sada AI može da rešava pitanja a da iz toga ne izvuče nikakvu suštinu. To je kao da imate mašine koje umesto vas dižu tegove u teretani", objasnio je slikovito.

Vojska od 10.000 AI agenata

Kompanija OpenAI je otkrila da je za rešavanje ovog problema angažovala ogromne grupe takozvanih "AI agenata" (autonomnih sistema veštačke inteligencije), koji su brojali do 10.000 jedinica i radili potpuno sinhronizovano.

"Naša uloga je bila poput pčele koja prenosi polen sa jedne grupe na drugu, prenoseći različite delove informacija", rekao je istraživač Den Roberts.

Rad ovako velikog broja sistema verovatno je koštao milione dolara, zbog ogromne potrošnje električne energije potrebne za napajanje specijalizovanih čipova.

Kako je AI naučio matematiku?

Tanjug AP/Kiichiro Sato, file

Sistemi se oslanjaju na neuronske mreže koje usvajaju veštine analizom ogromnih količina digitalnih podataka. U poslednje dve godine, kompanije su počele da usavršavaju sisteme tehnikom poznatom kao "učenje sa potkrepljenjem" (reinforcement learning), gde mašine uče kroz opsežne metode pokušaja i grešaka.

Rešavajući hiljade matematičkih problema, sistemi su naučili da dokazuju teoreme koristeći programski jezik Lean, koji je prvobitno dizajniran kao alat za ljude. Danas AI samostalno piše kod i stvara sopstvene matematičke dokaze.

Ukoliko naučna zajednica i zvanično potvrdi ovaj matematički dokaz, najnoviji uspeh kompanije OpenAI biće upisan kao istorijska prekretnica - ne samo za veštačku inteligenciju, već i za istoriju matematike kao nauke.