Vulkan koji spasava klimu? Neverovatno otkriće nakon katastrofalne erupcije na Tongi

Silovita erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai u južnom Pacifiku, u januaru 2022. godine, izbacila je gigantski oblak pepela, vodene pare i gasova na visinu od skoro 65 kilometara iznad površine Zemlje. Reč je o jednoj od najsnažnijih vulkanskih erupcija u modernoj istoriji, sa silinom koja je stotinama puta nadmašila atomsku bombu bačenu na Hirošimu.

Međutim, nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature Communications otkriva da je ovaj vulkan uradio nešto potpuno neočekivano: počeo je da neutrališe deo sopstvenog zagađenja, ukazujući na potencijalno novo oružje u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Analizom sofisticiranih satelitskih podataka, naučnici su uočili nesvakidašnju pojavu.

"Pronašli smo ogroman oblak formaldehida tamo gde mu normalno ne bi bilo mesto", objašnjava Marten van Herpen, fizičar i koautor studije.

Formaldehid obično nastaje kada se metan - izuzetno snažan gas sa efektom staklene bašte, uništava u atmosferi. Istraživači procenjuju da je erupcija oslobodila oko 330.000 tona metana, ali je odmah nakon toga počela da uništava oko 900 tona ovog gasa dnevno.

Naučnici veruju da se dogodio hemijski proces sličan onom iznad Atlantskog okeana, kada se pesak iz Sahare meša sa morskom solju stvarajući mikroskopske čestice gvožđa. U slučaju Tonge, proces je tekao ovako: erupcija je u stratosferu izbacila ogromne količine slane vodene pare (ekvivalent 58.000 olimpijskih bazena) zajedno sa vulkanskim pepelom. Kada je sunčeva svetlost obasjala tu mešavinu, formirali su se atomi hlora. Hlor je reagovao sa metanom i razbio ga, stvarajući formaldehid.

Satelitski sistem pratio je ovaj oblak deset dana. Budući da formaldehid u atmosferi opstaje svega nekoliko sati, njegovo konstantno prisustvo dokazalo je da se proces uništavanja metana odvijao neprekidno duže od nedelju dana.

Metan: "Skriveni" neprijatelj klime

Tanjug/AP/Planet Labs PBC

Metan je oko 80 puta snažniji od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote tokom perioda od 20 godina i odgovoran je za jednu trećinu globalnog zagrevanja. Iako smanjenje emisije ugljen-dioksida ostaje primarni cilj, borba protiv metana smatra se "bržim" rešenjem. Pošto metan ima kraći životni vek u atmosferi, njegovo brzo uklanjanje moglo bi imati direktan i pozitivan uticaj na usporavanje rasta globalne temperature u bliskoj budućnosti.

Ovo otkriće teoretski otvara put metodama geoinženjeringa (veštačke intervencije u klimatski sistem). Naučnici bi mogli da ubacuju čestice gvožđa u atmosferu iznad okeana kako bi oponašali efekat erupcije i uklanjali metan direktno sa izvora.

Ipak, stručnjaci za atmosfersku hemiju izražavaju ozbiljnu sumnju. Pit Edvards sa Univerziteta u Jorku ističe da se studija odnosi na stratosferu, dok bi se ljudska intervencija odvijala u troposferi, što može imati nepredviđene i opasne posledice po zagađenje vazduha i ekosisteme. Takođe, Emili Daud sa Univerziteta u Lidsu naglašava da predloženi hemijski proces mora prvo biti iscrpno testiran kroz atmosferske modele.

"Očigledna je namera industrije da pokuša da replicira ovaj prirodni fenomen, ali to se sme učiniti samo ako se dokaže da je apsolutno bezbedno i efikasno", zaključuje Metju Džonson, profesor hemije na Univerzitetu u Kopenhagenu.