Kako AI otežava na naučna istraživanja: Lažne fotografije ptica uvode zbrku u ekologiju

Za mnoge ljubitelje posmatranja ptica, uočavanje vrste van njenog uobičajenog staništa predstavlja pravi doživlja. Takvi momenti neretko dospevaju i na naslovne strane medije, i izaziva veliko oduševljenje u javnosti.

Međutim, nova pretnja mogla bi da naruši pouzdanost ovakvih otkrića – slike generisane ili izmenjene pomoću veštačke inteligencije, piše Gardijan.

Naučnici pozivaju fotografe i posmatrače ptica da ograniče korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji prilikom obrade fotografija. Strahuju da bi takve izmene mogle da naruše kredibilitet platformi za građansku nauku, poput iNaturalist-a i Macaulay Library-ja, koje istraživači redovno koriste za praćenje rasprostranjenosti biljnih i životinjskih vrsta.

Nagli razvoj generativne veštačke inteligencije doveo je do porasta broja lažnih i digitalno ulepšanih fotografija retkih ptica na forumima posvećenim fotografiji divljih životinja. Korisnici danas mogu za svega nekoliko sekundi da naprave uverljivu lažnu fotografiju ili da od veštačke inteligencije zatraže da ukloni granu ili list koji zaklanjaju pticu. Međutim, takve intervencije mogu nenamerno da izmene i druge delove fotografije.

U komentaru objavljenom u naučnom časopisu Nature, istraživači upozoravaju da su na popularnim bazama podataka za beleženje vrsta već pronađene stotine lažnih fotografija. Dodaju da je stvarni obim problema verovatno mnogo veći, jer mnoge sporne slike mogu ostati neotkrivene i tako ugroziti kvalitet podataka koje prikupljaju građani.

Hiroshi Takano / ImageSource / Profimedia

"Moj utisak je da je danas na Fejsbuku ogroman broj fotografija divljih životinja zapravo generisan pomoću veštačke inteligencije", rekao je ekolog Aleksander Lis sa Univerziteta Mančester Metropolitan, jedan od autora rada objavljenog u časopisu Nature.

Prema njegovim rečima, potpuno izmišljene fotografije i dalje su retke i uglavnom ih nije teško prepoznati – malo ko će poverovati da je tukan primećen u Sibiru. Veći problem predstavljaju fotografije koje su samo "ulepšane" pomoću veštačke inteligencije. Algoritmi tada mogu da dodaju detalje karakteristične za drugu vrstu ptice, čime nastaje pogrešna identifikacija.

Lis navodi primer navodnog viđenja crvenokrilog kosa u centralnom Brazilu. Ta vrsta prirodno živi u Severnoj Americi i nikada ranije nije zabeležena u tom delu Brazila. Kasnije se ispostavilo da je na fotografiji zapravo bila ptica vuga. Fotograf je, međutim, zamolio veštačku inteligenciju da fotografiju "učini lepšom", nakon čega je algoritam dodao karakteristične delove tela crvenokrilog kosa, što je dovelo do pogrešne prijave.

giuseppe bartuccio / Alamy / Profimedia

"Fotografi divljih životinja često teže savršenoj fotografiji, ali postoji opasnost da takve AI izmene kasnije izazovu ozbiljne probleme kada se fotografije koriste u naučne svrhe", upozorio je Lis.

Organizacije koje se oslanjaju na građansku nauku tek pokušavaju da utvrde razmere ovog problema. Na platformi iNaturalist, društvenoj mreži na kojoj ljubitelji prirode prijavljuju opažanja biljaka i životinja, svega oko 1.400 od više od 610 miliona fotografija označeno je kao sadržaj koji uključuje veštačku inteligenciju.

Podaci koje prikupljaju građani već su doprineli desetinama naučnih otkrića – od praćenja pomeranja biljnih i životinjskih vrsta usled klimatskih promena do otkrivanja novih obrazaca ponašanja u prirodi.

Kostya Pazyuk / Alamy / Profimedia

Toni Ivane, direktor za podršku zajednici na platformi iNaturalist i jedan od autora rada u časopisu Nature, ističe da većina spornih slučajeva verovatno nije nastala iz loše namere, ali apeluje na korisnike da budu oprezni.

"Na platformama poput naše obični ljudi objavljuju informacije koje naučnici nikada ne bi mogli da prikupe u tolikom obimu. Takvi podaci predstavljaju svojevrsni senzor promena koje se dešavaju na Zemlji u realnom vremenu – da li biljke cvetaju ranije, da li se vrste pomeraju ka severu zbog zagrevanja klime. Što bolje znamo gde se vrste nalaze, to ćemo donositi kvalitetnije odluke o njihovoj zaštiti. Ali ti podaci moraju biti tačni", rekao je Ivane.