Rad ubija 840.000 ljudi godišnje: Glavni uzrok - stres
Komentari
24/04/2026
-21:27
Više od 840.000 ljudi svake godine umre od zdravstvenih stanja povezanih sa psihosocijalnim rizicima na radu, uključujući dugo radno vreme, nesigurnost posla i uznemiravanje na radnom mestu, prema novom izveštaju Međunarodne organizacije rada, agencije Ujedinjenih nacija.
Kako se navodi, psihosocijalni rizici povezani s radom najčešće su povezani sa kardiovaskularnim bolestima i poremećajima mentalnog zdravlja, uključujući i sklonost amoubistvu.
"Psihosocijalni rizici postaju jedan od najvećih izazova za bezbednost i zdravlje na radu u savremenom svetu rada", rekla je Manal Aci, šefica tima za politike i sisteme bezbednosti i zdravlja na radu u Međunarodnoj organizaciji rada.
"Unapređenje psihosocijalnog radnog okruženja ključno je ne samo za zaštitu mentalnog i fizičkog zdravlja zaposlenih, već i za jačanje produktivnosti, učinka organizacija i održivog ekonomskog razvoja", dodala je ona.
Rad oblikuje identitet, društvene veze i ekonomsku sigurnost, a način na koji je organizovan određuje da li je smislen i adekvatno podržan ili pak preterani zahtevi, nejasne uloge i osećaj nepravde dovode do štetnih posledica, piše Euronews.
Veliki teret po zdravlje
Izveštaj pokazuje da kombinovani uticaj kardiovaskularnih bolesti i mentalnih poremećaja rezultira gubitkom od 1,37 odsto globalnog BDP-a na godišnjem nivou.
Samo u Evropi, Međunarodna organizacija rada beleži 112.333 smrtna slučaja i gubitak od 1,43 odsto BDP-a.
Povezane vesti
Kardiovaskularne bolesti čine većinu smrtnih ishoda, ali je ukupni gubitak zdravih godina života veći kod mentalnih poremećaja, navode autori.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), depresija i anksioznost odgovorne su za oko 12 milijardi izgubljenih radnih dana godišnje.
Najčešća stanja uključuju depresiju, anksiozne poremećaje, sindrom izgaranja (burnout), poremećaje sna i hronični umor.
Unsplash/Luis Villasmil
Problemi sa mentalnim zdravljem mogu dovesti i do pogoršanja fizičkog zdravlja, kroz nezdrave mehanizme suočavanja sa stresom i iscrpljenošću.
Pušenje, konzumacija alkohola, prejedanje i fizička neaktivnost, često povezani s problemima na poslu, mogu dovesti do gojaznosti, hipertenzije i drugih hroničnih bolesti.
"Dokazi takođe ukazuju na to da se psihosocijalni rizici međusobno prepliću tokom vremena, pri čemu nezdrave navike pojačavaju i dodatno pogoršavaju negativne zdravstvene efekte izloženosti psihosocijalnom stresu", navodi se u izveštaju.
Šta najviše šteti zdravlju na poslu
Izveštaj kao glavne uzroke lošeg zdravlja među zaposlenima izdvaja dugo radno vreme, zlostavljanje, stres na poslu, nesklad između uloženog truda i nagrade, nesigurnost zaposlenja, kao i nasilje i uznemiravanje.
Povezane vesti
"Važno je podsetiti da dugo radno vreme, ključni psihosocijalni faktor rizika povezan s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, i dalje ostaje široko rasprostranjeno", navode autori.
Međunarodna organizacija rada procenjuje da na globalnom nivou 35 odsto radnika radi više od 48 sati nedeljno.
Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazalo je da rad od 55 ili više sati nedeljno povećava rizik od moždanog udara za oko 35 odsto, kao i rizik od smrti od ishemijske bolesti srca za 17 odsto, u poređenju sa radom od 35 do 40 sati nedeljno.
Unsplash/Lala Azizli
Povezane vesti
Zlostavljanje i drugi oblici uznemiravanja i nasilja takođe su označeni kao veliki problem.
Izveštaj navodi da je 23 odsto radnika širom sveta doživelo makar jedan oblik nasilja ili uznemiravanja tokom radnog veka, pri čemu je psihološko nasilje najčešće, sa udelom od 18 odsto.
Šta može da se uradi
Digitalizacija, veštačka inteligencija, rad na daljinu i novi oblici zaposlenja menjaju psihosocijalno radno okruženje, zbog čega je neophodno da organizacije prepoznaju rizike i uvedu preventivne mere.
Te mere treba da obuhvate način na koji se posao osmišljava, organizuje i upravlja njime, uključujući upravljanje opterećenjem, jasno definisanje uloga, broj zaposlenih i radno vreme.
Kada prevencija nije dovoljna, Međunarodna organizacija rada poziva na pravovremenu podršku bez stigmatizacije, poput pristupa savetodavnim uslugama, privremenih prilagođavanja posla, uključivanja službi medicine rada i pravednih procedura povratka na posao.
Komentari (0)