Kad posao postaje opasan po zdravlje: Kako prepoznati i prevazići burnout - simptomi, uzroci i saveti psihologa

Sindrom burnout, za koji sve češće čujemo u poslednje vreme, predstavlja stanje preplavljenosti obavezama, najčešće u radnom okruženju, i sve češće se opisuje kao boljka savremenog doba.

Psiholog i psihoterapeut Zorana Brozović objašnjava za Euronews Srbija da je burnout relativno nov termin, koji je prvi put upotrebio Herbert Freudenberger 1974. godine u svojoj knjizi „Burn Out – visoka cena visokog dostignuća“.

"Burnout se javlja kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu. Obuhvata promenjen doživljaj kako sebe, tako i drugih. Ne javlja se preko noći, već je postepen proces – simptomi su u početku suptilni, a s vremenom postaju mnogo ozbiljniji", navodi Brozović.

Burnout se manifestuje kroz opštu iscrpljenost, pad efikasnosti i smanjenu motivaciju, kao posledicu dugotrajne izloženosti intenzivnom stresu.

"To je situacija u kojoj osoba više ne zna kako da izađe na kraj sa svim zahtevima koji joj se već neko duže vreme postavljaju. Simptomi se mogu pojaviti u fizičkom, emotivnom i mentalnom domenu, ali i kroz promene u ponašanju", objašnjava psihoterapeut.

Fizički simptomi često uključuju migrene, nesanicu i probleme sa varenjem. Mentalno, osobe se žale na poteškoće sa koncentracijom i fokusom. Emocionalno, javljaju se apatija, bezvoljnost i osećaj izolovanosti, dok se ponašanje često ogleda u povlačenju od drugih, izbegavanju komunikacije i socijalnih interakcija.

Euronews Srbija

Burnout najčešće pogađa visoko sposobne ljude, koji vole izazove i imaju visoke standarde prema sebi, ali često ne znaju da postave granice.

"U praksi, osoba dobije unapređenje ili novi projekat, počinje sa entuzijazmom da radi više i bolje, ali kada preuzme previše zadataka, zanemaruje odmor i lične aktivnosti. Rezultat je hronični umor i anksioznost koji postaju deo svakodnevnice", kaže Brozović.

Razlika između umora i burnouta

Ona naglašava da fizička aktivnost i odmor nisu dovoljni sami po sebi. Čak i kada osoba trenira ili šeta, misli često ostaju fokusirane na radne zadatke, što smanjuje efekat aktivnosti.

"Sve ono što radimo, a nema smisla za nas, odvlači nas i produbljuje burnout", upozorava psihoterapeut.

Burnout nije vezan samo za posao – može se javiti i u privatnom životu.

"Samohrani roditelji ili studenti pod intenzivnim obavezama često balansiraju između više zadataka, a preopterećenje dovodi do pitanja smisla svega što rade", objašnjava Brozović.

Razlika između umora i burnouta je u tome što je umor reverzibilno stanje, dok je burnout hroničan: osoba se ne oporavlja ni nakon odmora ili bolovanja i stalno oseća preplavljenost.

Kako se burnout može ublažiti ili prevazići?

Brozović savetuje kombinaciju fizičkog i mentalnog rada: redovni obroci, fizička aktivnost, odmor, organizacija radnih zadataka i komunikacija sa kolegama i nadređenima.

"Važno je fokusirati se na ono što je u našoj mogućnosti, delegirati zadatke i tražiti podršku. Ljudi često žele da kontrolišu sve, što dodatno opterećuje", dodaje.

Burnout takođe utiče na odnose sa porodicom i prijateljima.

"Kada smo stalno napeti i preplavljeni zahtevima, najmanja stvar može izazvati bes ili frustraciju. Nedostatak energije za slušanje i podršku drugima utiče i na partnerstva i prijateljstva", upozorava Brozović.

Euronews Srbija

Oporavak od burnouta je dugoročan proces koji uključuje redefinisanje ličnih ciljeva i vrednosti, kao i promenu načina organizacije svakodnevnog života.

"Burnout je signal da nešto u našem životu ne funkcioniše kako treba i da je potrebno promeniti ritam i prioritete, kako bismo se vratili u bolje funkcionisanje", zaključuje psiholog i psihoterapeut Zorana Brozović.