Bogati kupci sa Bliskog istoka preplavili Evropu: Čeka li Beograd isti scenario kao na početku rata u Ukrajini?

Građani sa Bliskog istoka sve češće ulažu u nekretnine u evropskim gradovima, a ovaj trend posebno je izražen među imućnijim pojedincima koji kroz kupovinu nekretnina ne traže samo stambeno rešenje, već i način da obezbede boravišni status i pristup evropskom tržištu. Agenti za nekretnine navode da će mnogi sa Bliskog istoka gledati ka Španiji, Italiji, Portugalu i Francuskoj, dok će klasične destinacije koje su poslednjih godina gubile trku sa Dubaijem sada imati koristi.

Agenti primećuju povećano interesovanje, od multimilionskih trgovaca i influensera do porodica koje žele da se privremeno presele dok sukob na Bliskom istoku ne prođe ili da se trajno isele u inostranstvo. Može li Srbija da se nađe na mapi građana sa Bliskog istoka i da li je Beograd destinacija za život, rad i investiranje bogatog sloja stanovništva iz zaraćenih područja za Euronews Srbija, govori Ervin Pašanović, posrednik u prometu i zakupu nekretnina. 

Pašanović za naš portal ističe da realizacija ovog koncepta u velikoj meri zavisi od strateškog pristupa i jasnog opredeljenja u odnosu na postojeće mogućnosti.

Fabrice Michaudeau / Panthermedia / Profimedia

"Neophodno je definisati ciljnu grupu i ponuditi im adekvatnu i unapred strukturisanu ponudu koja bi ih motivisala da se opredele za dolazak i ulaganje. Fokus bi trebalo da bude na grupi ljudi koji imaju finansijski kapacitet, ali otežan pristup evropskim dokumentima, poput šengenskih viza ili radnih dozvola. U pitanju su pojedinci sa legitimnim izvorima kapitala koji žele da se nastane u Evropi, ali nemaju jednostavan pristup tom tržištu. Upravo ta grupa, predstavlja ključni potencijal za program tzv. 'zlatne vize'", kaže Pašanović.

"Zlatna viza"

On objašnjava da bi "zlatna viza“ podrazumevala sticanje boravišnog statusa kroz kupovinu nekretnine određene vrednosti, na primer u rasponu od 500.000 do milion evra, čime bi se istovremeno izvršila selekcija investitora.

"Takav model bi privukao imućne pojedince koji poseduju razvijene poslovne sisteme i koji bi, nakon dolaska, imali interes da deo svog kapitala prenesu u zemlju, pokrenu poslovne aktivnosti, otvore firme i dodatno investiraju. Za to bi dobijali boravište za sebe i užu porodicu", kaže stručnjak za nekretnine.

On naglašava da je za uspešnu realizaciju ovog koncepta neophodna institucionalna podrška države i privatnog sektora.

"Neophodno je formiranje koordinacionog tela kroz privredne ili strukovne komore, koje bi bilo zaduženo za izradu programa, njegovu promociju i operativnu implementaciju", kaže Pašanović za naš portal.

Euronews Srbija

Budući da imigracija od nekoliko stotina hiljada ljudi nakon početka rata u Ukrajini i dalje u Srbiji drži cenu nepokretnosti visokom, Pašanović ističe da bi uticaj dolaska stanovništva sa Bliskog istoka bio ograničen, budući da se ne radi o masovnoj migraciji koja bi značajno poremetila tržište zakupa ili kupovine.

"Suštinski malo naših ljudi je bilo pogođeno dolaskom Rusa u Beograd. Oni koji su bili u stanovima su uglavnom tu ostali. Bilo je nekih slučajeva u kojima su stanodavci dizali kiriju svojim zakupcima i na taj način ih prisiljavali da traže drugi smeštaj. Ali to je bilo sezonski i trenutno. U ovom slučaju vi tražite da oni kupe nekretninu da bi dobili taj status. Tako da to ne utiče uopšte na zakupce i zakupodavce", kaže Pašanović.

Dodaje da kada je reč o sukobu na Bliskom istoku, nema masovne migracije, jer se govori o najbogatijim ljudima koji su hteli da investiraju u Abu Dabiju i Dubaiju, ali zbog nesigurnosti prouzrokovane iranskim ratom, deo svog kapitala privremeno sele u Evropu.

Worawee Meepian / Alamy / Profimedia

"Primarni fokus bili bi Beograd, Novi Sad i Niš, ali ne postoji prepreka da se program proširi i na druge gradove poput Kragujevca, Kraljeva, Subotice, Vranja i Pirota", kaže naš sagovornik.

Dodatno objašnjava da bi projekat morao biti institucionalno organizovan, a ne prepušten spontanom razvoju. To bi podrazumevalo formiranje specijalizovanih kancelarija za saradnju sa investitorima, analizu dominantnih nacionalnosti, angažovanje prevodilaca, kao i izradu promotivnih materijala na odgovarajućim jezicima.

"Srbija bi kao prostor između istoka i zapada, mogla da iskoristi svoju geopolitičku poziciju kao prednost u privlačenju kapitala.Trenutno je u Srbiji udeo stranih kupaca na tržištu nekretnina vrlo mali, ispod jednog procenta, te bi upravo ovakav selektivan model mogao da dovede do dolaska kvalitetnih investitora, koji bi dalje širili kapital i poslovne aktivnosti u zemlji", zaključuje Pašanović.