Trka sa vremenom za NIS: Četiri dana do odluke koja menja sve, Atanacković: Vašington pažljivo meri svaki korak
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poboljšana pozicija Srbije u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i prelazak praga od jedne trećine vlasništva ključna je strateška promena koja donosi potpuno drugačije odnose u kompaniji, dok istovremeno sudbina pregovora između mađarskog MOL-a i ruskog Gazprom Njefta zavisi isključivo od "zelenog svetla" iz Vašingtona, tvrdi Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Govoreći za Euronews Srbija Atanacković je analizirao trenutni energetski rebus koji traje već godinu i po dana, a čije se razrešenje očekuje u naredna četiri dana, kada ističe važeća licenca za rad pod sankcijama. Prema njegovim rečima, prvi put se dogodilo da se termin isteka licence poklopio sa rokom za okončanje pregovora o kupoprodaji NIS-a, što situaciju čini neizvesnijom nego ikada ranije.
Srbija kao tas na vagi
Atanacković ističe da je uloga srpske strane u pregovorima sa potencijalnim kupcem, mađarskim MOL-om, konačno postala jasnija. On naglašava da je dogovor o otkupu dodatnih pet odsto vlasništva od presudnog značaja za državu.
"Mađarska strana je prihvatila da mi otkupimo još pet odsto vlasništva, tako da ćemo preći trećinu vlasništva u NIS-u. To daje drugačije odnose u samoj kompaniji i omogućava nam da zaštitimo interese koji su za nas izuzetno važni", objašnjava Atanacković.
On, međutim, upozorava da i dalje ostaju otvorena pitanja o tome kako naterati novog vlasnika da prihvati obaveze koje nisu isključivo komercijalne prirode.
Poseban fokus stručnjaka je na zbrinjavanju sporednih, ali vitalnih sektora koji zavise od sirove nafte.
"Ne znamo šta će se dešavati sa Petrohemijom i proizvodnjom derivata koji su neophodni Azotari i sličnim sistemima. Jako je bilo važno da mi ostanemo u poziciji koja nam omogućava uticaj, jer smo svojevremeno, takoreći, poklonili NIS ruskoj strani", podseća on.
Povezane vesti
Iako je taj aranžman tada donosio određenu zaštitu i obećanja o naftovodima i gasovodima koji nisu realizovani, danas je prioritet da NIS nastavi da puni budžet i očuva veliki broj radnih mesta.
Licenca na "tankom ledu"
Spasa Dakic / Sipa Press, Adam Radosavljevic / Alamy / Profimedia
Dok traju pregovori između MOL-a i Gazprom Njefta, oči javnosti uprte su u Kancelariju za kontrolu strane imovine (OFAC) u Sjedinjenim Američkim Državama. Atanacković veruje da američka administracija već ima uvid u predlog ugovora između dve strane.
"Verovatno je da su oni već dobili taj predlog ugovora i sporazuma. Navikli su nas da nam u poslednjem momentu produžavaju licencu, pa je moguće da će i ovog puta biti tako. Ipak, interesantno je da je mađarska strana tražila produženje roka na mesec dana, a dobila je samo deset dana, što ukazuje na to da Vašington pažljivo meri svaki korak", navodi Atanacković.
Gorivo i geopolitika
Govoreći o novim cenama goriva, koje su od ovog petka niže za dva dinara, Atanacković primećuje paradoks. Iako je niža cena dobra za potrošače, ona stvara gubitke trgovcima koji su zalihe kupili po višim veleprodajnim cenama. Ipak, ključni faktor cene na pumpama u Srbiji više nije samo regionalna potražnja, već globalna politika.
"Čitav svet, pa i naš narod, sada intenzivno prati kretanja na Bliskom istoku. Cene sirove nafte danas u ogromnoj meri variraju u zavisnosti od izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ako on kaže da se ide ka smirivanju sukoba, cene odmah padaju, bez obzira na to što se raketni napadi na terenu možda nastavljaju", objašnjava on.
Atanacković upozorava i na "vremenski jaz" na tržištu, jer se trenutne berzanske cene odnose na isporuke koje će uslediti tek za dva meseca, a ne na naftu koja se trenutno troši.
Tanjug/AP/Suo Takekuma/Kyodo News
Vlada Srbije ponovo je produžila uredbu o smanjenju akciza, a Atanacković smatra da je to iznuđen, ali neophodan potez kako Srbija ne bi "iskočila" iz cenovnog ranga zemalja u okruženju. Ipak, postavlja se pitanje koliko dugo budžet može da izdrži bez tog prihoda.
Povezane vesti
"Povratak akciza na nivo pre krize možemo očekivati tek kada se cena sirove nafte vrati na približno 80 dolara po barelu. Ne verujem da ćemo ubrzo ponovo videti cene od 60 ili 70 dolara, ali prag od 80 dolara bi bio signal za državu da može da vrati akcize bez drastičnog udara na džep građana", zaključuje Nebojša Atanacković.
Komentari (0)