Nafta skuplja, rizik veći: Koje evropske zemlje uvoze najviše sirove nafte i koje su najranjivije na novi šok?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Cena sirove nafte Brent u sredu je premašila 100 dolara po barelu i zadržala se na tom nivou i u četvrtak ujutru, nakon novih napada na brodove u blizini Ormuskog moreuza.
Cena nafte je iznad 70 dolara još od sredine februara, gotovo sedam meseci, a od kraja 2025. godine porasla je za 65,7 odsto. Brent je tada godinu završio na 60,85 dolara po barelu.
Međutim, ovo više nije samo priča o energetskom tržištu.
Skuplja sirova nafta povećava cenu dizela, benzina i avionskog goriva. Ti troškovi se potom prenose kroz transportne mreže i lance snabdevanja, a na kraju i na potrošačke cene, prenosi Euronews.
Za Evropu, trenutak teško da je mogao biti nepovoljniji.
Inflacija u evrozoni već je u avgustu iznosila 3,3 odsto, što je najviši nivo od septembra 2023. godine. Samo cene energenata porasle su za 14,3 odsto na godišnjem nivou.
Zbog toga je, kako se očekivalo, Evropska centralna banka u četvrtak povećala svoju depozitnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,50 odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama, tržište fjučersa procenjuje verovatnoću povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi 16. septembra na oko 60 odsto.
Povezane vesti
Ali koje su evropske zemlje najizloženije novom šoku na tržištu nafte?
Evropa gotovo u potpunosti zavisi od uvozne nafte
Osnovna ranjivost Evrope kada je reč o fosilnim gorivima lako se može videti iz podataka.
Evropska unija je tokom 2024. godine uvezla 471,3 miliona tona sirove nafte, dok je domaća proizvodnja iznosila svega 15,5 miliona tona.
Prema podacima Evrostata, ukupna zavisnost EU od uvoza nafte dostigla je 96,6 odsto.
Drugim rečima, gotovo svaka dodatna količina nafte koju zemlje EU potroše praktično mora da dođe iz inostranstva.
Najveći dobavljači bile su Sjedinjene Američke Države, Kazahstan i Norveška. Svaka od tih zemalja učestvovala je sa između 12 i 15 odsto u ukupnom uvozu.
Sledile su Libija sa više od 9 odsto, Saudijska Arabija sa 6,8 odsto, kao i Nigerija i Irak sa po 5,8 odsto.
Povezane vesti
Prema podacima Saveta Evropske unije, samo oko 7 odsto uvoza sirove nafte u EU tokom 2025. godine dolazilo je iz zemalja Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva.
Evropa je zbog toga manje direktno zavisna od proizvođača iz Persijskog zaliva nego mnoge azijske ekonomije. Međutim, nafta se prodaje na globalnom tržištu.
Poremećaj u Ormuskom moreuzu zato podiže cenu i američke ili norveške nafte, a ne samo sirove nafte sa Bliskog istoka.
Koje evropske zemlje uvoze najviše nafte?
Po obimu uvoza, Holandija ubedljivo prednjači među evropskim zemljama.
Tanjug/AP
Prema podacima Evrostata za 2024. godinu, najnovijoj punoj godini za koju su dostupni podaci, Holandija je uvezla 138,3 miliona tona nafte i naftnih derivata.
Sledile su Nemačka sa 117,8 miliona tona, Španija sa 85,8 miliona, Francuska sa 82,4 miliona, Italija sa 73,3 miliona i Belgija sa 56,7 miliona tona.
Ipak, ove brojke treba posmatrati u kontekstu.
Roterdam je jedno od najvećih energetskih čvorišta na svetu. Veliki deo sirove nafte koji stiže u holandske luke prerađuje se ili potom transportuje u druge evropske zemlje.
Holandija je od 138,3 miliona tona koje je uvezla izvezla 101,1 milion tona. Belgija je takođe ponovo izvezla više od polovine uvezene nafte.
Nemačka je zato stvarno najveći veliki uvoznik, imajući u vidu veličinu njene industrijske ekonomije, transportne mreže i rafinerijskog sektora.
Španija, Francuska i Italija takođe uvoze velike količine kako bi zadovoljile domaću potrošnju i potrebe velikih rafinerija.
Podaci Evrostata pokazuju da je Nemačka tokom 2024. godine činila 20,1 odsto konačne potrošnje nafte i naftnih derivata u EU. Francuska je učestvovala sa 15,3 odsto, dok su Italija i Španija činile po 11,1 odsto.
Te četiri najveće ekonomije zajedno su potrošile gotovo 58 odsto ukupne količine nafte i naftnih derivata potrošenih u EU.
Manje ekonomije mogu pretrpeti veći relativni udar
Obim uvoza pokazuje ko kupuje najviše nafte, ali ne govori nužno koje će ekonomije najviše trpeti zbog rasta cena.
Korisnija mera ranjivosti jeste poređenje neto uvoza energije sa veličinom i strukturom domaće ekonomije.
Evrostat prati neto trgovinski bilans energetskih proizvoda kao udeo u BDP-u. Malta je 2025. godine imala najveći deficit u EU, koji je odgovarao 5,4 odsto njene ekonomske proizvodnje.
Sledile su Bugarska sa deficitom od 3,5 odsto BDP-a, Hrvatska sa 3,4 odsto, Mađarska sa 2,9 odsto, Belgija sa 2,6 odsto, Luksemburg sa 2,5 odsto i Kipar sa 2,4 odsto.
Carlos Hernández / Polaris / Profimedia
Velike evropske ekonomije bile su bliže sredini liste. Energetski trgovinski deficit Italije odgovarao je 1,9 odsto BDP-a, dok su Španija i Poljska bile na 1,7 odsto. Nemačka i Francuska zabeležile su deficit od po 1,5 odsto.
Najmanji deficit imale su Danska, od svega 0,1 odsto BDP-a, Švedska sa 0,5 odsto i Holandija sa 0,6 odsto.
Danska ima koristi od domaće proizvodnje nafte i gasa, dok položaj Holandije odražava njenu ulogu velikog rafinerijskog i re-eksportnog centra.
Zemlje zavisne od turizma takođe su posebno izložene
Zavisnost Španije od uvoza nafte, odnosno udeo potrošnje koji se pokriva neto uvozom, tokom 2024. godine dostigla je 100,3 odsto.
U Portugalu je iznosila 99,9 odsto, dok je u Irskoj bila 101 odsto.
Sve tri ekonomije zavise od uvozne sirove nafte ili prerađenih naftnih proizvoda za gotovo celokupno snabdevanje.
Na Malti je uvoz pokrivao 99,6 odsto potreba za naftom tokom 2024. godine, dok je na Kipru taj udeo iznosio 97,3 odsto.
Njihovu izloženost dodatno povećava značaj transporta, avijacije i turizma.
Gotovo dve trećine nafte potrošene u EU koristi se za transport.
Drumski saobraćaj činio je 47,7 odsto ukupne potrošnje tokom 2024. godine, prema podacima Saveta Evropske unije.
Avijacija je učestvovala sa dodatnih 9,2 odsto, dok je pomorski saobraćaj činio 8,4 odsto.
Ovakva struktura potrošnje posebno je važna za južnu Evropu.
Rast cena avionskog goriva povećava troškove avio-kompanija koje saobraćaju ka Španiji, Portugalu, Grčkoj, Kipru i Malti.
Više cene dizela povećavaju troškove hotela, restorana i trgovaca kroz skuplje lance snabdevanja.
Turističke kompanije u početku mogu da apsorbuju deo povećanja troškova. Međutim, ukoliko cena nafte ostane iznad 100 dolara, veća je verovatnoća da će se viši troškovi preliti na potrošače kroz skuplje avio-karte i smeštaj.
Danska je najmanje zavisna od uvoza nafte, sa stopom od 58,1 odsto, a slede Rumunija sa 77 odsto i Mađarska sa 83,5 odsto.
U Italiji je zavisnost iznosila 89,8 odsto, u Nemačkoj 96,9 odsto, a u Francuskoj 99,8 odsto.
Komentari (0)