Deset godina Bregzita: Kako su prošle britanske akcije i funta?

Deceniju nakon referenduma iz 2016. godine, indeks FTSE 100 zaostaje za Volstritom i kontinentalnom Evropom, funta je oslabila u odnosu na dolar i evro, a oko 160 milijardi dolara povučeno je iz britanskih akcionih fondova. Ipak, priča više nije potpuno negativna, prenosi Euronews.

Gotovo deset godina nakon što su britanski birači 23. juna 2016. odlučili da napuste Evropsku uniju, indeks FTSE 100 beleži rekordne vrednosti.

Međutim, iza tih naslova finansijske posledice tog glasanja i dalje su veoma vidljive.

Nova analiza kompanije Morningstar pod nazivom "Decenija Bregzita" prikazala je štetu kroz brojke koje je teško ignorisati.

Od referenduma do danas, iz britanskih akcionih fondova povučeno je oko 160 milijardi dolara neto kapitala. Šest uzastopnih godina povlačenja sredstava pretvorilo se u strukturni gubitak poverenja, a ne samo prolazni ciklični pad.

Koliki jaz u performansama se otvorio između britanskih akcija i uporedivih tržišta od glasanja o Bregzitu? I kako je prošla britanska funta?

Britanski FTSE 100 zaostaje za Volstritom i kontinentalnom Evropom

Brojevi govore sami za sebe.

FTSE 100, referentni indeks koji prati 100 najvećih kompanija na Londonskoj berzi, porastao je 62 odsto od Bregzita.

Na period od deset godina to predstavlja prosečan godišnji rast manji od pet odsto.

Volstrit je imao potpuno drugačiji tempo. Indeks S&P 500 skočio je 253 odsto u istom periodu, što predstavlja godišnji prinos od 13,4 odsto — gotovo tri puta više od britanskih velikih kompanija.

Razlika nije samo transatlantska priča.

Tanjug/AP/Richard Drew

U Evropi je nemački DAX ostvario rast od 151 odsto, dok je Euro STOXX 50 porastao 109 odsto, što sugeriše da je Bregzit više pogodio London nego kontinentalne rivale koje je Britanija napustila.

Zašto je britansko tržište zaostalo: postojeće slabosti koje je Bregzit pogoršao

Prema Morningstaru, Bregzit je bio katalizator, a ne osnovni uzrok slabijih performansi britanskog tržišta.

Britansko tržište akcija ušlo je u referendum 2016. sa već postojećim strukturnim problemima — slabljenjem domaće tražnje penzionih fondova, preusmeravanjem kapitala ka američkim tržištima rasta i nepovoljnom sektorskom strukturom usmerenom na energetiku, banke i rudarske kompanije, umesto na tehnološke gigante koji su dominirali tokom 2010-ih.

Bregzit je pojačao i ubrzao te trendove, povećavajući percepciju rizika u vezi sa Britanijom i narušavajući poverenje investitora u ključnom trenutku.

Ponašanje investitora bilo je nedvosmisleno. Ulaganja u britansko tržište sistematski su preusmeravana ka SAD, dok su pasivne investicione strategije dobijale na značaju kako je ekonomika aktivnog upravljanja britanskim akcijama slabila.

Udeo Velike Britanije u globalnim berzanskim indeksima gotovo se prepolovio tokom poslednje dve decenije — sa skoro 10 odsto u MSCI ACWI indeksu na oko četiri odsto danas.

U najagresivnijoj kategoriji fondova fokusiranih na funtu, prosečan udeo britanskih akcija pao je sa 40 na 18 odsto, dok je oslobođeni kapital sistematski preusmeravan ka američkim akcijama.

Industrija upravljanja imovinom direktno je osetila posledice.

Od 2016. ugašeno je oko 380 britanskih akcionih strategija, dok je pokrenuto nešto više od 200 novih. Udeo ukupne imovine u pasivnim britanskim akcionim fondovima porastao je sa 22 na 46 odsto u istom periodu.

Najveće odlive pretrpeli su aktivni upravljači velikim fondovima, uključujući Columbia Threadneedle, Jupiter, Liontrust, Aviva i Schroders. S druge strane, prilive su privukli Vanguard, iShares i Phoenix Group.

Štetu su dodatno pogoršali pandemija kovida-19, globalni inflatorni šok, geopolitički sukobi, pad stranih direktnih investicija, slabiji izvoz robe i greške domaće ekonomske politike — posebno kriza na tržištu državnih obveznica u jesen 2022.

Morningstar priznaje da je teško precizno izdvojiti uticaj Bregzita, ali navodi da nema ozbiljnog argumenta da on nije značajno pogoršao rezultate.

Funta: slabija tamo gde je najvažnije

Devizno tržište priča sličnu priču. Funta je od glasanja za Bregzit oslabila oko 10 odsto prema američkom dolaru i 12 odsto prema evru.

U odnosu na dve glavne svetske rezervne valute, britanska valuta izgubila je vrednost.

profimedia

Uoči referenduma o Bregzitu jedna funta vredela je 1,31 evro. Gotovo deset godina kasnije vredi svega 1,15 evra — što predstavlja gubitak kupovne moći od oko 12 odsto u odnosu na jedinstvenu evropsku valutu od koje je Velika Britanija odlučila da se udalji.

Poređenje sa zemljama centralne i istočne Evrope dodatno pojačava sliku.

Funta je izgubila više od 20 odsto vrednosti prema češkoj kruni i 13 odsto prema poljskom zlotu, odnosno prema ekonomijama koje su privukle deo proizvodnih kapaciteta i stranih investicija koje su možda inače završile u Britaniji.

Zanimljivo je da je funta jedva zadržala vrednost u odnosu na mađarsku forintu, ostvarivši rast od svega 1,8 odsto prema jednoj od najvolatilnijih evropskih valuta.

Da li se nazire preokret za britansko tržište?

Narativ više nije potpuno negativan. Od 2022. britanske akcije beleže bolje rezultate od američkog i globalnog tržišta, zahvaljujući snažnoj rotaciji ka "value" akcijama i stabilnim dividendama — bez značajnog rasta vrednosnih multiplikatora, navodi Morningstar.

Ipak, procene vrednosti i dalje odražavaju pesimizam.

Britansko tržište trguje uz diskont od 30 do 35 odsto po odnosu cene i zarade u poređenju sa SAD, pri čemu su male i srednje kompanije najviše potcenjene u odnosu na istorijske nivoe i razvijena tržišta.

Pojačana aktivnost u spajanjima i akvizicijama, kao i rekordni otkupi sopstvenih akcija, sugerišu da korporativni insajderi i strani kupci vide vrednost tamo gde su javni investitori i dalje skeptični.

Neki fond menadžeri smatraju da je ovo prilika za ulazak na tržište.

Natalie Bell, menadžerka fonda u timu Liontrust Economic Advantage, navela je u nedavnom izveštaju da su "procene vrednosti i dalje značajno niže od dugoročnih proseka i drugih uporedivih tržišta", dodajući da njen tim vidi priliku za oporavak vrednosti britanskih akcija, posebno malih i mikro kompanija, iako je teško predvideti vreme i intenzitet tog oporavka.

Drugi su oprezniji. Mislav Matejka, direktor globalne i evropske strategije akcija u JP Morganu, ocenio je da britanske akcije često beleže dobre rezultate kada investitori postanu pesimistični prema ostatku tržišta, zahvaljujući defanzivnom i likvidnom profilu FTSE 100 indeksa.

On očekuje rast britanskog indeksa od pet do 10 odsto tokom 2026. godine, ali ne favorizuje britansko tržište jer smatra da mu nedostaje jasan pokretač rasta kakav se pojavljuje u Nemačkoj ili Kini.

Deset godina nakon glasanja, pitanje za međunarodne investitore više nije da li je Bregzit naštetio britanskom tržištu — već da li je diskont koji je nastao upravo postao investiciona prilika.