Najnovija odluka Narodne banke Srbije: Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).  Izvršni odbor NBS očekuje da će inflacija u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte. Ako proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

Kako se navodi u saopštenju, prilikom donošenja odluke o referentnoj kamatnoj stopi, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

"Iako se međugodišnja inflacija tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja i u martu iznosila 2,8 odsto, Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu", piše u saopštenju.

Dodaju da će krajem godine na višu inflaciju uticati i niska baza usled primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kada je krajem prethodne godine inflacija znatno smanjena.

"Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine. Kao što je Izvršni odbor očekivao, prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine", kažu u NBS.

Kakvi su efekti globalnog energetskog šoka

Aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala, navodi NBS.

"Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga", piše u saopštenju.

S druge strane, kako se dodaje, viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta.

Klaus Ohlenschlaeger / Alamy / Profimedia

U NBS napominju da je konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Koliki je međugodišnji rast?

Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od tri odsto.

Nakon izazova u januaru, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu je ostvaren rast aktivnosti u prerađivačkoj industriji, što je bilo praćeno i rastom njenog izvoza, navode u NBS.

"Istovremeno, znatno je ubrzan rast aktivnosti u trgovini na malo i turizmu, ukazujući da je najveći pozitivan doprinos privrednom rastu u prvom tromesečju potekao od sektora usluga", kažu u Centralnoj banci.

U narednom periodu, kako se navodi, očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe "Ekspo".

U NBS kažu da rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u martu ubrzao na blizu 17 odsto međugodišnje, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja, značajno podržava privredni rast.

"Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala. U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa. Ako proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, Narodna banka Srbije će reagovati svim raspoloživim instrumentima", zaključuju u NBS.