Kupujete stan? Energetski razred može da odluči cenu, račune i uslove kredita

Dok toplotni talasi postaju sve češći, a računi za energiju sve veći, energetski efikasne zgrade više nisu samo pitanje ekologije već i lične uštede. Stanovi u takvim objektima mogu imati veću tržišnu vrednost, niže troškove života, a ulaganje u solarne panele i bolju izolaciju može se vratiti kroz nekoliko godina. Stručnjaci za Euronews Srbija objašnjavaju koliko se takve investicije isplate, šta znače energetski razredi i da li je zelena gradnja budućnost tržišta nekretnina.

Naime, dok letnje temperature obaraju rekorde, energetska efikasnost objekata postaje sve važnija tema – ne samo zbog zaštite životne sredine, već i zbog troškova koje građani imaju tokom cele godine. Kupci nekretnina sve više obraćaju pažnju na izolaciju, kvalitet gradnje i mogućnost uštede energije, dok energetski efikasni objekti postaju konkurentniji na tržištu.

Potpredsednik stručnog saveta Klastera nekretnina Srbije Milić Đoković kaže da ulaganje u kvalitetniju gradnju u početku jeste skuplje, ali da se dugoročno isplati.

"Kad sam nekad bio mlad, a to je bilo dosta davno i učio na fakultetu, govorili su nam da nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari. To se upravo odnosi i na energetsku efikasnost. Takva gradnja jeste skuplja u startu, ali se investicija vraća u nekoj varijanti od sedam do 10 godina", rekao je Đoković.

On navodi da energetski efikasne nekretnine već imaju veću vrednost na tržištu.

"Kada radimo procene za banke i tržište nekretnina, vidimo da su objekti koji imaju energetski pasoš i bolju energetsku klasu skuplji. Ta razlika je između sedam i 15 odsto u odnosu na nekretnine koje nemaju energetsku efikasnost", rekao je Đoković.

Prema njegovim rečima, građani često više ulažu u automobile i druge stvari, dok zanemaruju objekat u kojem žive.

Euronews Srbija

"Mi kada kupujemo auto pitamo koliko troši goriva, a ne pitamo koliko energije troši stan ili kuća. Imamo problem da nam računi leti budu sve veći, a da ne razmišljamo o tome kako da smanjimo potrošnju. Fasada, izolacija i kvalitetna stolarija mogu da promene način života – leti je hladnije, zimi toplije“, istakao je Đoković.

Solarni paneli na zgradama – ušteda ili komplikovana investicija?

Iako se solarni paneli sve češće postavljaju na porodičnim kućama, njihova primena na stambenim zgradama još nije dovoljno razvijena.

Direktor kompanije za izgradnju solarnih panela Sirius Green Nemanja Pantelić objašnjava da najveći izazov kod zgrada predstavlja način raspodele proizvedene energije.

"Kod jedne kuće vi imate jednu porodicu pod jednim krovom i jasnu potrošnju. Kod zgrada je situacija drugačija, jer imate veliki broj stanova i ta elektrana bi trebalo da se posmatra kao zajednička investicija cele stambene zajednice“, rekao je Pantelić.

Euronews Srbija

Kako navodi, sama matematika postoji, ali je potrebno pronaći modele koji bi dodatno motivisali građane.

"Kada pogledate veliku zgradu sa mnogo stanova, proizvedena energija bi se delila na veliki broj korisnika. Možda ta ušteda na jednom računu ne bi bila velika, ali postoje modeli koji bi mogli da motivišu stambene zajednice da ulažu u takve sisteme", rekao je Pantelić.

On dodaje da arhitektura objekta često određuje koliko je takva investicija moguća.

"Nova arhitektura već razmišlja o tim tehnologijama unapred. Mnogo je teže naknadno ugraditi solarne sisteme na postojeće objekte, jer to zahteva dodatne radove, prilagođavanje instalacija i ozbiljne građevinske intervencije", objasnio je Pantelić.

Koliko košta ugradnja solarnih panela?

Cena solarne elektrane zavisi od kvaliteta opreme i potreba korisnika, ali se za prosečno domaćinstvo investicija najčešće kreće od nekoliko hiljada evra.

"Za tih 10 kilovata, u proseku se kreće od šest do 10.000 evra, u zavisnosti od kvaliteta opreme. Raspon cena je veliki, slično kao kada upoređujete različite automobile", rekao je Pantelić.

Prema njegovim rečima, zbog pada cena opreme i rasta cena električne energije, trenutak za ulaganje u solarne sisteme postaje sve povoljniji.

"Oprema za solarne elektrane postaje sve jeftinija zbog velike proizvodnje, a sa druge strane imamo rast cena električne energije. Kada se sve sabere, solarna elektrana postaje isplativija", rekao je Pantelić.

Dodao je da je period povrata investicije trenutno oko šest do sedam godina za fizička lica.

Šta znače energetski razredi A, B i C?

Energetski razred pokazuje koliko energije objekat troši. Prema rečima Milića Đokovića, Srbija i dalje ima veliki problem sa rasipanjem energije.

Euronews Srbija

"Postoji osam energetskih razreda. Mi smo drugi u Evropi po rasipanju energije. Trošimo više od 200 kilovat-sati po kvadratnom metru u proseku", rekao je Đoković.

Kako objašnjava, novogradnja uglavnom pripada C kategoriji, dok je energetski efikasnijih objekata sa B ili A klasom mnogo manje.

"C klasa je neka korektna gradnja sa dobrom izolacijom, termoizolovanim staklima i osnovnom energetskom efikasnošću. B klasa je bolja, dok A i A++ predstavljaju gotovo potpuno energetski efikasne objekte“, rekao je Đoković.

On dodaje da će energetska efikasnost u budućnosti imati sve veći značaj prilikom kupovine nekretnina.

"Već sada se vidi da ljudi biraju stanove gde ima zelenila, gde objekat nije izložen velikom zagrevanju. Beton i kamen se leti usijaju. Moramo da počnemo da razmišljamo o tome šta kupujemo i koliko će nas ta nekretnina koštati kroz godine“, zaključio je Đoković.

Zelene zgrade donose i povoljnije kredite

Energetska efikasnost više nije samo pitanje manjih računa i većeg komfora. Banke sve češće nude povoljnije uslove za kupovinu nekretnina koje imaju bolju izolaciju, savremene sisteme grejanja i hlađenja, kao i obnovljive izvore energije.

Stručnjak za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i bankarstvo Fatih Karaca objašnjava da kupci danas ne biraju samo stan, već i buduće troškove života u njemu.

"Energetski efikasan objekat pruža isti, pa čak i viši nivo komfora uz znatno manju potrošnju energije. To se postiže kvalitetnom termoizolacijom, savremenim prozorima i vratima, efikasnim sistemima grejanja i hlađenja, ali i korišćenjem obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela i toplotnih pumpi", rekao je Karaca.

On ističe da banke sve više prepoznaju značaj ovakvih nekretnina.

Više pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.