"Nema šanse da mašini prepustim platu": Čuveni profesor Abinej Mutsu kod Čadeža otkrio kada veštačka inteligencija gubi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Šta se događa kada za pregovarački sto, umesto ljudi, sednu dve mašine? Dok veštačka inteligencija (AI) ubrzano preuzima procese donošenja odluka, eksperimenti pokazuju da u digitalnom svetu agresivni algoritmi gube bitku od onih koji pokazuju spremnost na kompromis. Dok globalni giganti poput Volmarta već prepuštaju pregovore sa dobavljačima mašinama, postavlja se pitanje da li će AI u potpunosti zameniti čoveka u ovoj veštini. U novoj epizodi emisije "Čadež Talk" na kanalu Euronews Srbija, predsednik PKS Marko Čadež ugostio je istaknutog profesora ekonomije i stručnjaka za pregovaranje, Abineja Mutsua, sa kojim je otvorio ključna pitanja o ulozi emocija, granicama tehnologije i geopolitičkom balansiranju.
Ubrzanje razvoja tehnologije u poslednjih pet do deset godina uvelo je potpuno novog igrača u pregovaračke procese. Kao ilustraciju ove nove realnosti, profesor Mutsu navodi fascinantno istraživanje koje je sproveo prestižni MIT. Tokom takmičenja u kojem je simulirano više od 180.000 pregovora između AI agenata iz 40 zemalja, mašine programirane da budu nemilosrdne pretrpele su poraz od onih sa fleksibilnijim pristupom. Pobednički bot primenio je najstarije pravilo iz pregovaračkih udžbenika i pre samog procesa odlučio da odustane od cene.
Euronews Srbija
Ipak, uprkos impresivnim rezultatima koje mašine postižu replicirajući ljudske obrasce saradnje, profesor Mutsu naglašava da tehnologija i dalje ima svoja jasna ograničenja.
"Moje mišljenje je da će veštačka inteligencija i dalje ostati algoritamska. Nismo još stigli do superinteligencije o kojoj govore AI naučnici, i mislim da se to neće dogoditi u ovom veku jer mi zapravo ne razumemo kako ljudski mozak funkcioniše. Bez obzira na to koliko su ti botovi komplikovani i koliko podataka koriste, ono što će im uvek nedostajati jesu procena i emocija. A u dobrim pregovorima morate da "čitate" ljude. Pokušaj da opišete šta znači čitati ljude neće se desiti tako lako", istakao je Mutsu za Euronews Srbija.
On objašnjava da mašina ima izuzetno korisnu ulogu u mapiranju opcija i sagledavanju kompleksnosti koju ljudski um nekada ne može da obradi, slično kao u teoriji igara ili šahu gde računar predviđa poteze unapred. Međutim, pregovarački sto zahteva elemente koje veštačka inteligencija ne poseduje.
Euronews Srbija
"Na kraju, mašina može da vam preporuči optimalnu strategiju, ali onda tu strategiju mora da primeni ljudsko biće. Ja, na primer, mogu da kažem: "Čekaj malo, ovde razgovaram sa nekim iz Kine gde je gostoprimstvo važno. Moram prvo da odem na večeru sa ovim čovekom", e to čet-bot nikada neće shvatiti. Ja sam uzbuđen zbog ove tehnologije, znam da će neki poslovi biti izgubljeni, ali ovo je ljudska kreativnost na delu", objašnjava profesor.
Upravo tu dolazimo do paradoksa pregovaranja - dok se ljudski ego, strah i potreba da se sačuva obraz često vide kao mane, oni su zapravo ključni faktori koji ljude na kraju nateraju da postignu dogovor i pruže ruku jedni drugima.
Povezane vesti
"Veštačka inteligencija će igrati veliku ulogu, ali na kraju se dogovor sklapa kada ljudsko biće kaže: "U redu, želim to da uradim". Ja to osećam. Robot, mašina, AI nikada neće osećati, sve dok ne budemo u stanju da rešimo pitanje svesti. A to je tema za sledeći vek. Mašina će biti neverovatna u rešavanju matematike i logičkih pitanja, ali nikada neće imati osećaj. Zamislite da pregovarate o svetskom poretku gde su u prostoriji različite kulture i jezici, ljudi sa svojim simpatijama i antipatijama. Morate da osetite, dok pijete kafu sa njima, šta oni osećaju i gde je kompromis. AI to nikada neće moći, a to je tačno ono što nas na kraju navodi da se složimo", jasan je Mutsu.
Euronews Srbija
Na pitanje da li bi, kao stručnjak, ikada dozvolio veštačkoj inteligenciji da u njegovo ime pregovara o nečemu tako ličnom kao što je sopstvena plata, profesor odgovara kategorički protiv.
"Želim da mi mašina ponudi opcije za koje možda imam "slepu mrlju" u strategiji. Mogu da joj dam sve podatke o tome da razgovaram sa prorektorom univerziteta. Ali da li želim da mašina pregovara u moje ime sa njim? Nema šanse. Upravo zbog svega što smo pomenuli - želim da ja budem taj, kao ljudsko biće, naspram prorektora ili predsednika univerziteta, uživo, da osećam. Kako on reaguje? Šta misli? Kako se oseća kada mu tražim 20 hiljada umesto 10 hiljada? Zato želim AI isključivo kao svoj moćan alat, ali nam je i dalje potrebna ljudska procena. Ja sam veliki pobornik osećanja i emocija, a mi emocije još uvek ne razumemo", naglašava on.
Euronews Srbija
Ova tehnološka revolucija paradoksalno vraća fokus na suštinu ljudske prirode. Dok se svet menja pod uticajem AI algoritama, naučna zajednica sve više pažnje posvećuje modelima ljudskog delovanja, što otvara potpuno novu eru za oblasti koje su donedavno bile u drugom planu.
"Mislim da postoji sve veće interesovanje za to i da će humanističke nauke u budućnosti dobiti mnogo veću ulogu i značaj u obrazovanju. Ranije su bile skrajnute kao sekundarne, ali sada dobijaju na važnosti, kao i sama kreativnost", zaključuje profesor Abinej Mutsu u intervjuu za Euronews Srbija.
Kompletnu novu epizodu emisije "Čadež talk" pogledajte u snimku na vrhu teksta
Povezane vesti
Komentari (0)