Strpljenje je moć: Profesor Mutu za Čadež talk o kulturi i svetu koji više ne pristaje na kompromis

Profesor Abhinaj Mutu, koji je promenio devet škola u sedam gradova i četiri države pre nego što je doktorirao na Kembridžu i stao na čelo odseka za ekonomiju u Voriku, tvrdi da je pregovaranje istovremeno i nauka i umetnost: teorija igara vam daje mapu, ali vas tek iskustvo uči kako da je koristite. Govoreći za Čadež talk uoči predavanja u organizaciji SF School, on povezuje detinjstvo obeleženo neprekidnim selidbama sa jačanjem otpornosti i kulturne pismenosti, primenjujući iste alate na Brezit, Trampa, ratove i krah posleratnog svetskog poretka.

Pitanje nije samo ko pobeđuje u pregovorima, već da li je iko i dalje spreman na kompromis u trenutku kada se status kvo - kao i BATNA (Best Alternative to a Negotiated Agreement — najbolja alternativa pregovaračkom sporazumu) svake od strana, neprekidno menja.

Od novog klinca u klupi do pregovaračkog stola

Mutuov otac je radio za Ujedinjene nacije, a svaka selidba značila je novi jezik, nova pravila i nemogućnost povratka na staro.

"Svaki odlazak iz škole bio je stresan. Verujem da je to iskustvo s jedne strane dovelo do krize identiteta: odakle si ti uopšte? Ne umem da odgovorim na to pitanje. Iako sam poreklom iz Indije, proveo sam mnogo vremena u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali sam stalno putovao. Ne mogu dati jednostavan odgovor, ali takav život gradi čvrstinu. To je prva stvar koju želim da istaknem... Ali isto tako, naučite kako da se prilagodite novim kulturama. Usput kupite jezike, od portugalskog do italijanskog, uz engleski koji se podrazumeva, pa povremeni povratak u Indiju", rekao je Mutu i dodao:

"Dakle, kultura. Jedna od ključnih stvari koje sam naučio o pregovaranju jeste to da, pored teorijskog dela koji poznajem kao ekonomista, postoji i nešto što drugi ekonomisti zanemaruju: važnost kulture, tradicije i ljudi. Postoji zajednička nit koja povezuje ljude širom planete, ali postoje i razlike. Kultura je tu izuzetno moćan sastojak".

Euronews Srbija

Iako ne tvrdi da zna šta se tačno dešava u mozgu kada se okolnosti promene, mladima uvek savetuje jedno - da putuju.

"Voleo bih da znam odgovor. Mislim da to niko ne zna sa sigurnošću, jer je mozak poslednja neistražena granica. Neuronauka je, po mom mišljenju, još uvek u povoju. Ne znam kakvi se procesi odvijaju u glavi, ali se nešto svakako menja i postajemo otporniji. Zato govorim mladima: putujte što više, ne plašite se. Moramo podsticati mlade širom sveta na to, jer se trenutno ne radi dovoljno. Mnogi problemi sa kojima se danas suočavamo na globalnom nivou, uključujući i pitanje imigracija, proističu upravo iz straha od nepoznatog", kaže on.

Podseća da većina ljudi i dalje provede čitav život u krugu od svega nekoliko kilometara od mesta rođenja, kao i da mnogi Amerikanci uopšte nemaju pasoš. Živi kontakt sa ulicom, kaže on, daleko je delotvorniji od kabinetske teorije - što je lekcija koju je usvojio i iz knjige V. S. Najpola "Indija: Milion pobuna danas".

Nauka, umetnost, strpljenje i propuštene prilike

Godine 2002. sedeo je u sudnici na Floridi kao stručni svedok, rame uz rame sa Džonom Nešom. Ipak, poznavanje nauke ne garantuje automatski pobedu u životu.

"Verujem da su svi ljudi rođeni teorijski igrači, samo što toga nisu svesni. Ako prihvatimo da smo proizvod evolucije, to znači da nam je u samom DNK zapisu urezana potreba za preživljavanjem i učešćem u igri. Međutim, pošto je to duboko potisnuto, moramo savladati nauku i teorijski okvir kako bismo te mehanizme izvukli na površinu. Teorija igara nam u tome pruža izuzetno snažno uporište", objašnjava on.

Euronews Srbija

Greške o kojima i danas razmišlja svode se na nestrpljenje i slabu rezervnu opciju.

"U nekim ranijim pregovorima možda nisam bio dovoljno strpljiv. Jedno od osnovnih pravila glasi: strpljenje je moć. Mišel Barnije je tokom pregovora o Brezitu bio znatno strpljiviji od engleske strane. Zbog toga Ujedinjeno Kraljevstvo 2019. godine verovatno i nije dobilo uslove kakve je priželjkivalo. Druga stvar koja dovodi do neuspeha jeste izostanak ulaganja u sopstvenu alternativu. Pregovaračka snaga izvire iz moćne rezervne opcije. Da ste uložili vreme u izgradnju svoje BATNA alternative, izdejstvovali biste znatno povoljniji dogovor", kaže.

Ljudi po svojoj prirodi žele sve i odmah; to je razlog zašto stalno odlažemo borbu protiv klimatskih promena i zašto je takozvani "marshmallow test" i dalje aktuelan. Mutu ističe da je strpljenje  veština koja se mora podvrgnuti ozbiljnom treningu.

Emisiju Čadež talk i gostovanje profesora Mutua u celosti pogledajte u video prilogu