Milioni Nemaca spremni da uzmu oružje u ruke: Kraj ere nemačkog pacifizma, Rusiju vide kao najveću pretnju

Dok se u Evropi raspravlja o vojnoj gotovosti, novi podaci Centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundesvera (ZMSBw) donose iznenađujuće zaključke: više od sedam miliona Nemaca spremno je da oružjem brani svoju zemlju. Analiza pokazuje da je decenijski mit o nemačkom pacifizmu stvar prošlosti, a da je ruska invazija na Ukrajinu iz temelja promenila svest građana najjače evropske ekonomije.

Kada se analizira spremnost na odbranu otadžbine, brojke treba posmatrati kroz prizmu veličine populacije. Nemačka, sa svojih 83 miliona stanovnika, ima ogromnu prednost u odnosu na baltičke ili nordijske zemlje. Prema najnovijem istraživanju, 54 odsto muškaraca i 21 odsto žena u Nemačkoj izjavilo je da bi bili spremni da brane zemlju sa oružjem u ruci.

Posebno su upečatljivi podaci za starosnu grupu od 20 do 40 godina - one koji su najspremniji za vojnu službu. U ovoj kategoriji, 54 odsto muškaraca i čak 23 odsto žena izražava spremnost za oružanu borbu. Prema podacima popisa, to u apsolutnim brojkama znači potencijalnu snagu od više od pet miliona muškaraca i preko dva miliona žena.

Međutim, stručnjaci ističu da odbrana ne počinje i ne završava se na liniji fronta. Iskustvo Ukrajine pokazalo je da otpornost države počiva na širokom temelju koji čine civilno društvo i industrija. Spremnost Nemaca da doprinesu civilnoj zaštiti čak je i veća od spremnosti da preuzmu oružje, što ukazuje na visok stepen društvene kohezije.

Rusija kao direktna pretnja i povratak vojnog roka

Sebastian Gollnow / AFP / Profimedia

Prekretnica se dogodila 2022. godine. Pre sukoba u Ukrajini, tek četvrtina Nemaca je Rusiju videla kao pretnju. Danas, više od 60 odsto građana smatra Rusiju direktnom vojnom opasnošću po bezbednost Nemačke. Na talasu ovog konsenzusa, većina građana podržava velike investicije u odbranu (64 odsto), dok 53 odsto podržava ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.

Uprkos uvreženom mišljenju da su Nemci skeptični prema vojnim institucijama, poverenje u Bundesver ostaje izuzetno visoko. Čak tri četvrtine ispitanika ima pozitivan stav prema vojsci i doživljava je kao normalan i neophodan deo društva.

Kraj mita o pacifistima

Florian Gaertner / imago stock&people / Profimedia

Narativ o "nemačkom pacifizmu" istraživači danas nazivaju iskrivljenom slikom koja više ne odgovara istini. Pre 2022. godine, u Nemačkoj je bilo oko 27 odsto ubeđenih pacifista. Danas je taj broj pao na svega 13 odsto.

S druge strane, udeo "realista" - onih koji smatraju da su i vojna i nevojna sredstva legitimni instrumenti spoljne politike, skočio je na skoro 70 odsto. Ova promena strateške kulture pokazuje da su Nemci pragmatično odgovorili na izmenjeno bezbednosno okruženje.

Kao najveća ekonomija Evrope, Nemačka danas troši više na odbranu od bilo koje druge evropske nacije i predstavlja najznačajniju podršku Ukrajini. 

"U slučaju vojnog napada na samu Nemačku, milioni bi bili spremni za borbu. Niko ne bi trebalo da potcenjuje nemačku sposobnost za samoodbranu: ni Rusija, ni saveznici, a ponajmanje sami Nemci", poručio je autor studije dr Timo Graf.