Od Saksonije-Anhalt do Berlina: Može li istorijska pobeda AfD-a promeniti političku mapu Nemačke?

Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je ubedljivu pobedu na izborima u saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt, osvojivši 44,5 odsto glasova, što je rezultat koji je snažno odjeknuo širom Nemačke, iako u toj pokrajini živi svega oko tri odsto nemačkog biračkog tela.

Očekivalo se da će AfD biti najjača politička snaga, ali razmera pobede predstavljala je iznenađenje i za kancelara Fridriha Merca i njegovu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU). Merc je nakon objavljivanja rezultata otkazao međunarodne obaveze i priznao da je njegova stranka doživela jedan od najtežih poraza u poslednjim decenijama.

Rezultat je otvorio pitanje kakve bi posledice pobeda AfD-a mogla da ima na nemačku politiku, posebno imajući u vidu da stranka još nema dovoljno poslanika da samostalno formira pokrajinsku vladu.

Euronews Srbija

Novinar Dojče Vele Nemanja Rujević ocenio je u emisiji Euronews Svet da se kancelar Fridrih Merc nalazi u veoma teškoj političkoj situaciji.

„Merc luta. Merc je čovek koji ima najmanju popularnost od kada se meri koliko je popularna jedna vlada i jedan kancelar“, rekao je Rujević.

Prema njegovim rečima, dodatni problem za CDU predstavlja činjenica da je u Saksoniji-Anhalt praktično prepolovila svoj raniji rezultat, dok je AfD gotovo udvostručio broj glasova.

Može li da se sruši „Brandmauer“?

Jedno od ključnih pitanja nakon izbora jeste da li bi takozvani „Brandmauer“, odnosno politički zid koji etablirane nemačke stranke drže prema AfD-u, mogao da bude oslabljen ili čak srušen.

Situacija u Saksoniji-Anhalt posebno je zanimljiva zbog rezultata Saveza Sare Vagenkneht (BSW), koji je osvojio 5,3 odsto glasova i tako prešao izborni prag. Ta kombinacija rezultata mogla bi da otvori prostor za različite modele formiranja vlasti.

Rujević navodi da je BSW jedina stranka koja je načelno spremna da razgovara sa AfD-om, iako se radi o političkim opcijama koje dolaze sa suprotnih krajeva ideološkog spektra.

„U igri je svašta. Mogućnost da te dve stranke, od kojih bi jedna trebalo da je krajnje levo, a druga krajnje desno, zapravo formiraju vladu“, rekao je Rujević.

Tanjug AP/Matthias Schrader

AfD i BSW imaju određene zajedničke stavove, pre svega kada je reč o ratu u Ukrajini i odnosu prema Rusiji, kao i pojedinim aspektima migracione politike. Ipak, značajne razlike postoje u pitanjima poreza, socijalnih davanja i ekonomске politike.

Jedan od mogućih scenarija jeste i manjinska vlada koju bi predvodio Ulrih Zigmund, lider AfD-a u Saksoniji-Anhalt. Međutim, postoji mogućnost da AfD takav aranžman ne želi, već da računa na ponavljanje izbora i još bolji rezultat.

Sam Zigmund već je govorio o mogućnosti da njegova stranka na novim izborima osvoji između 50 i 55 odsto glasova.

Migracije kao ključna tema, ali ne i jedini razlog

Migraciona politika bila je jedna od centralnih tema kampanje, ali Rujević upozorava da se uspon AfD-a ne može objasniti samo odnosom prema migrantima. Prema njegovim rečima, kada birače pitaju koje su im najvažnije teme, migracije su se ponovo vratile na prvo mesto. Istovremeno, međutim, Nemačka se suočava sa rastom cena, inflacijom, padom životnog standarda i ekonomskim pritiscima.

Posebno je zanimljiva činjenica da Saksonija-Anhalt spada među delove Nemačke sa manjim udelom migrantskog stanovništva.

„Nije nepoznat fenomen straha od odsutnog, dakle da se ljudi više boje migracija i više protive migracijama tamo gde ih ima najmanje“, ocenio je Rujević.

Euronews Srbija

Istok Nemačke i dalje je ekonomski slabije razvijen od zapadnog dela zemlje. Iako su pojedini troškovi, poput stanarine, niži, problem predstavljaju manjak radnih mesta i slabiji životni standard.

Rujević navodi i da je AfD posebno snažan među siromašnijim građanima, iako program stranke, prema njegovoj oceni, ne odgovara nužno ekonomskim interesima tog sloja stanovništva.

„To znači da je ljudima dozlogrdilo, da im je do ovde došlo i da zato u velikom broju glasaju za Alternativu za Nemačku“, rekao je on.

Merc protiv AfD-a: „Remigracija“ kao „etničko čišćenje“

Sukob između Merca i AfD-a dodatno je eskalirao u Bundestagu nakon izbora. Kancelar je kritikovao politiku migracija koju zagovara AfD, posebno termin „remigracija“, koji ta stranka koristi kada govori o povratku migranata.

Merc je ocenio da bi sprovođenje takve politike predstavljalo „etničko čišćenje“, dok AfD tvrdi da se pod tim terminom podrazumeva deportacija osoba koje, prema nemačkim zakonima, nemaju pravo da ostanu u zemlji.

Liderka AfD-a Alis Vajdel odgovorila je Mercu da nije razumeo poruku birača i da je „njegovo vreme isteklo“.

Rujević smatra da Merz takvim porukama istovremeno pokušava da se suprotstavi AfD-u i da odgovori na pritisak unutar sopstvene stranke, gde postoje političari koji nisu potpuno zatvoreni za saradnju sa tom strankom.

Zašto AfD privlači i mlade?

Jedan od problema nemačkih mejnstrim partija, prema oceni Rujevića, jeste i nedostatak harizmatičnih političara koji bi mogli da dopru do mlađih birača.

On smatra da su etablirane stranke „okoštale“ i da nisu dovoljno prilagođene savremenim načinima političke komunikacije.

Posebno se to vidi na društvenim mrežama, gde su AfD i Levica uspešniji od drugih političkih opcija.

„Te dve partije su šampioni TikToka. To brojke jasno dokazuju. Zato su i toliko popularne među glasačima od 18 do 24 godine“, rekao je Rujević.

Tanjug/AP

Istovremeno, Nemačku očekuju velike reforme u oblasti penzionog sistema i socijalnih davanja, što bi moglo dodatno da poveća nezadovoljstvo građana.

Odnos prema Rusiji i ratu u Ukrajini

Pobeda AfD-a otvorila je i pitanje odnosa buduće nemačke politike prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

Rujević navodi da je AfD izrazito naklonjen Rusiji i da postoje dokumentovane veze pojedinih članova i funkcionera stranke sa Moskvom.

Istovremeno, nemačka politika se kreće u suprotnom smeru. Merz je najavio velika ulaganja u odbranu, uključujući zaduživanje od oko bilion evra, od čega bi značajan deo bio namenjen vojsci. Ponovo se razmatra i uvođenje različitih oblika vojne obaveze.

„Što se tiče AfD-a, oni su dosta proruski nastrojeni“, rekao je Rujević.

Prema njegovim rečima, u glavnim nemačkim strankama postoji spremnost za razgovor sa Moskvom, ali uz stav da je teško pregovarati sa Vladimirom Putinom dok Rusija ne pokazuje spremnost da okonča rat.

AfD se u Nemačkoj smatra ekstremnom političkom partijom, a pojedini njeni ogranci nalaze se pod nadzorom bezbednosnih službi zbog veza sa ekstremističkim i neonacističkim grupama.

Među njima je i ogranak u Saksoniji-Anhalt.

Istovremeno, u Nemačkoj se vode rasprave o mogućnosti pokretanja postupka za zabranu AfD-a. Merc se tome protivi, smatrajući da bi takav potez mogao da proizvede suprotan politički efekat i dodatno ojača stranku.

Pobeda u Saksoniji-Anhalt zato prevazilazi značaj jedne savezne pokrajine. Iako ona predstavlja samo mali deo nemačkog biračkog tela, rezultat od 44,5 odsto pokazuje koliko je AfD ojačao i koliko je tradicionalnim partijama postalo teško da ignorišu njegov uticaj.

Za Merca i CDU sada se nameće pitanje kako odgovoriti na rast AfD-a bez dodatnog jačanja njegove pozicije, ali i kako vratiti poverenje birača koji su sve nezadovoljniji ekonomskom situacijom i politikom etabliranih stranaka.