Izgradnja džinovske brane između Aljaske i Rusije mogla bi da spreči kolaps struja u Atlantiku, ali uz velika odricanja
Komentari
27/04/2026
-12:17
Izgradnja gigantske brane između Rusije i Aljaske mogla bi da spase ključnu atlantsku morsku struju koja ima presudnu ulogu u regulaciji klime u severnoj Evropi od daljeg propadanja. Ipak, taj ogroman poduhvat nosi i druge rizike, objašnjavaju istraživači u novoj studiji.
Protežući se preko Beringovog moreuza i razdvajajući Tihi okean od Arktičkog okeana, ovaj masivni geoinženjerski projekat mogao bi da kupi dodatno vreme za ugroženi sistem morskih struja poznat kao Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija (AMOC), navodi se u studiji. Međutim, autori studije i drugi istraživači upozoravaju da su efekti promenljivi, rezultati preliminarni i da su potrebna dodatna modeliranja kako bi se utvrdilo da li bi ovako radikalan potez bio opravdan.
Nadolazeći kolaps AMOC-a
AMOC prenosi toplu, slanu vodu iz tropskih oblasti ka severu, gde se ona hladi i tone, dok hladna voda odlazi ka jugu, čime se održava morski život i reguliše klima u Evropi, Africi, Južnoj i Severnoj Americi.
Upravo zbog toga Evropa ima relativno blagu klimu uprkos visokoj geografskoj širini.
Brojne studije ukazuju da AMOC slabi i da bi mogao da kolabira. Istraživanje objavljeno ranije ovog meseca navodi da će se usporiti između 43 i 59 procenata do 2100. godine, što je za 60 posto veće slabljenje nego što su predviđali raniji modeli, pa bi kolaps mogao biti bliži nego što se ranije mislilo. Ako do toga dođe, posledice bi mogle biti katastrofalne: temperature u severnoj Evropi bi naglo pale, nastupile bi suše, nivo mora duž severoistočne obale Severne Amerike porastao bi za najmanje 50 centimetara, a proizvodnja hrane bila bi ozbiljno poremećena.
"Dokazi ukazuju na kolaps, ali postoji velika neizvesnost", rekao je Jel Souns, vodeći autor studije i istraživač koji proučava AMOC na Institutu za morska i atmosferska istraživanja Univerziteta u Utrehtu u Holandiji, za Live Science.
Postoje dva načina na koja globalno zagrevanje može da zaustavi AMOC. Jedan je da toplija voda severnog Atlantika spreči hlađenje i tonjenje tople, slane vode koju struja prenosi. Drugi je da topljenje ledenih pokrivača na severu unese više slatke vode, razblaži salinitet i spreči vodu da tone.
EUROPEAN SPACE AGENCY / Sciencephoto / Profimedia
Povezane vesti
Ranija istraživanja pokazala su da je AMOC bio jači sredinom pliocena, pre oko tri miliona godina, uglavnom zato što je postojao kopneni most koji je zatvarao Beringov moreuz.
"Zato sam se zapitao šta bi se desilo kada bismo ponovo zatvorili Beringov moreuz", rekao je Souns.
Tri brane preko moreuza
U novoj studiji, objavljenoj u petak (24. aprila) u časopisu Science Advances, Souns i njegov kolega Henk Dajkstra, fizički okeanograf sa istog instituta, modelovali su šta bi se dogodilo kada bi se taj prolaz zatvorio. Pre svega, bile bi potrebne tri brane da bi se premostio pojas vode širok 82 kilometra, jer se u sredini moreuza nalaze dva ostrva. Najduža bi morala da bude duga oko 38 kilometara.
Otkrili su da bi, uz niže emisije ugljen-dioksida (CO2) i blago slabljenje AMOC-a, zatvaranje Beringovog moreuza moglo da ojača ovu cirkulaciju i omogući njen opstanak uprkos rastu emisija. Međutim, takođe su ustanovili da bi u slučaju znatno oslabljenog AMOC-a zatvaranje moreuza zapravo ubrzalo njegovo dalje slabljenje.
"To znači da ovo nije jednostavno rešenje", rekao je Džonatan Bejker, naučnik za okeane iz britanske meteorološke službe Met Office, koji nije učestvovao u istraživanju. Kako je dodao, brana bi mogla da odloži kolaps AMOC-a samo u određenim okolnostima.
Rezultat je veoma zanimljiv i predstavlja alternativni način ublažavanja posledica rasta nivoa CO2, rekao je Ajšue Hu, okeanograf iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, koji takođe nije bio uključen u rad.
"Međutim, ukupni efekat nije dosledan i u velikoj meri zavisi od jačine AMOC-a i nivoa CO2. Čak i ako zatvaranje Beringovog moreuza može kratkoročno da ojača AMOC, dugoročni efekti ostaju neizvesni", rekao je Hu za Live Science.
Povezane vesti
Souns ističe da bi izgradnja brane tehnički bila izvodljiva. Njeni najduži delovi ne bi bili mnogo duži od brane Afsluitdijk u Holandiji (32 km) ili morskog nasipa Saemangeum u Južnoj Koreji (33 km). Maksimalna dubina brane u Beringovom moreuzu bila bi oko 59 metara, što nije mnogo više od najdubljeg dela nasipa Saemangeum (54 metra).
Ipak, obe te konstrukcije nalaze se u relativno mirnim obalnim vodama, za razliku od udaljenog i surovog područja sa jakim morskim strujama, ledom i suprotstavljenim geopolitičkim silama na dve strane.
Prekid veze između Tihog i Arktičkog okeana uticao bi i na divlji svet, ribarstvo, pomorski saobraćaj i autohtone zajednice koje zavise od moreuza za ishranu i trgovinu, upozorio je Souns.
"Blokiranje moreuza promenilo bi razmenu vode, toplote, hranljivih materija i morskog života između Tihog i Arktičkog okeana, što bi moglo da ima ozbiljne posledice po morske ekosisteme i regionalnu cirkulaciju", rekao je Bejker. "To bi moglo da dovede i do klimatskih promena koje još nisu u potpunosti shvaćene. Svaka intervencija ovih razmera mora pažljivo da razmotri moguće neželjene posledice, uz potencijalne koristi."
Souns, Bejker i Hu saglasni su da su potrebna dodatna modeliranja kako bi se dobila jasnija slika mogućih ishoda u različitim scenarijima.
Postoji i jednostavniji način da se sačuva AMOC.
"Zatvaranje Beringovog moreuza može da odloži kolaps u određenim uslovima, ali ne uklanja osnovni rizik koji proizlazi iz nastavka zagrevanja", rekao je Bejker. "Najpouzdaniji način da se smanji rizik za AMOC i dalje je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte."
Komentari (0)