Letenje je sigurnije od šetnje do trafike - pa, zašto se neki i dalje tresu od straha kada uđu u avion?

Statistika jasno govori: manja je opasnost kada se leti na drugi kraj sveta nego kada se izađe napolje do trafike. Ali da li su brojke dovoljne da odagnaju našu duboko ukorenjenu ljubav i mržnju prema avionima?

Brojke same govore i izuzetno su impresivne. Procenjuje se da je 2024. godine avionom putovalo preko 9,5 milijardi ljudi, zajedno prelazeći (ne, nije greška...) 8,8 biliona kilometara. Trend je konstantno uzlazan jer se predviđa da će 2030. godine leteti preko 12 milijardi putnika, a 2050. godine taj broj će skočiti na preko 22 milijarde, prenosi Newmoney.

Let avionom više nije luksuz, već svakodnevica. Jednostavan proces ispunjen iščekivanjem putovanja i beskrajnim satima muke i dosade na aerodromima i u redovima širom planete. Ipak, uprkos neverovatnim nivoima bezbednosti, arhetipski ljudski strah ne popušta.

Šta kaže statistika?

Verovatnoća da izgubite život u avionskoj nesreći je 1 prema 11 miliona, dok udar groma ima šansu 1 prema 700.000!

Strah od letenja avionom je jedan od najrasprostranjenijih, ali i najneosnovanijih. Statistike i podaci zvaničnih organizacija to potvrđuju. Međutim, istina je da kada pređete prag aviona, poslednja stvar koja vas brine je statistika. Brojevi prestaju da budu važni i na najmanji trzaj stomak se steže i telo ulazi u stanje pripravnosti.

"Aerofobija" je nepobediva, mitovi se mešaju sa istinama, strah sa neodoljivom ljudskom radoznalošću da stigne daleko, upozna nove stvari, oseti da mu planeta pripada. Dakle, postoji li razlog za strah ili bi trebalo malo da se opustimo i pomirimo se sa činjenicom da se homo sapiens može osećati jednako udobno i na 10 kilometara iznad zemlje?

Hajde da pogledamo šta kažu zvanični podaci:

- Verovatnoća da izgubite život u avionskoj nesreći je 1 naspram 11 miliona. Poređenja radi, verovatnoća udara groma je 1 naspram 700.000.

- Najsigurnije zanimanje na svetu je stjuardesa: uprkos nesrećama, verovatnoća smrti je 1 u 20 miliona radnih sati.

Andy Smulders / AFP / Profimedia

- Od 1970-ih do danas, avionske nesreće su se smanjile za 65 odsto, iako se broj letova više nego učetvorostručio.

- Najsigurnija godina u istoriji avijacije bila je 2017, kada nije bilo smrtonosnih nesreća na komercijalnim mlaznim letovima.

- Sedišta u zadnjem delu aviona imaju 40 odsto veće šanse da vam spasu život u slučaju pada.

- Čak 80 odsto avionskih nesreća se dešava u prva tri minuta poletanja i poslednjih osam minuta sletanja.

- Od miliona letova koji se obavljaju svake godine, prosečno je manje od pet nesreća sa smrtnim ishodom širom sveta.

- Statistički, letovi velikih avio-kompanija su do 30 puta sigurniji u poređenju sa manjim regionalnim prevoznicima.

- Verovatnoća nesreće na prekookeanskom letu je višestruko manja nego na domaćem letu na kraćoj relaciji.

Credit: Hugh Williamson / Alamy / Profimedia

- Godina 1996. je bila najsmrtonosnija: 1.844 ljudi je izgubilo život u nesrećama. Danas su ti brojevi smanjeni za skoro 80 odsto.

- Ako se desi nesreća, verovatnoća preživljavanja je skoro 33 odsto. Nije "smrtna presuda", kako mnogi misle.

- Čak 70 odsto nesreća se dešava usred dana, a ne noću, kako većina zamišlja.

- Turbulencije koje često plaše putnike odgovorne su za manje od jedan odsto ozbiljnih nesreća.

- Žene piloti statistički imaju nešto niže stope učešća u nesrećama, prema studijama FAA.

- Statistički, najviše smrtonosnih nesreća se desilo petkom, što se često pripisuje povećanom saobraćaju pred vikend.

Od pakla Tenerifa do čuda na reci Hadson

Linija između tragedije i spasavanja je toliko tanka da su dovoljni delići sekunde ili pogrešna ljudska procena da se izgube ili spasu ljudski životi. Pogledajmo pet najtragičnijih nesreća u istoriji civilnog vazduhoplovstva i pet najpoznatijih spasavanja gde su, bilo srećom ili sretnim okolnostima, izbegnute velike tragedije.

Najgore nesreće:

Tenerife, 1977: Dva Boinga 747 (KLM i Pan Am) sudarila su se na zemlji u gustoj magli, što je rezultiralo sa 583 mrtvih. Ovo je najsmrtonosnija avionska nesreća.

Album - Archivo ABC - Teodoro Naranjo Domínguez / Album / Profimedia

Japan Airlines 123, 1985: Boeing 747SR je pretrpeo dekompresiju i srušio se. Tragičan ishod: 520 mrtvih, dok je samo 4 preživelo. Ovo je najsmrtonosnija nesreća u kojoj je učestvovao samo jedan avion.

Čarki Dadri, Indija, 1996: Sudar u vazduhu između Saudi Arabian Airlines 747 i Kazakhstan Airlines Il-76. Tragičan rezultat je 349 mrtvih.

Turkish Airlines 981, Pariz 1974: Kvar na vratima teretnog prostora doveo je do nagle dekompresije i pada sa 346 mrtvih.

American Airlines 191, Čikago 1979: Odvajanje motora na DC-10 tokom poletanja. Ovo je najgora nesreća u SAD, sa 273 mrtvih.

Najpoznatija spasavanja:

"Čudo na reci Hadson" (2009): Airbus A320 kompanije US Airways izgubio je oba motora nakon sudara sa pticama. Pilot Česli Sali Salinberger ga je spustio na reku Hadson, spasivši tako 155 putnika i članova posade.

Kike Calvo / Zuma Press / Profimedia

British Airways Let 9 (1982): Boeing 747 je izgubio sve motore iznad Indonezije zbog vulkanskog pepela. Posada je uspela da ih ponovo pokrene, te spasila svih 263 putnika.

LOT Polish Airlines 16 (2011): Boeing 767 je izveo prinudno sletanje u Varšavi bez točkova. Nijedan putnik ni član posade nije bio povređen.

TACA Let 110 (1988): Boeing 737 je sleteo bez motora na polje blizu Nju Orleansa. Niko nije povređen.

Aloha Airlines 243 (1988): Eksplozivna dekompresija je "otvorila" krov Boinga 737 tokom leta. Uprkos eksploziji, pilot je prizemljio avion. Svi osim jedne stjuardese su preživeli.