Kako je Dubrovnik objavio rat masovnom turizmu? Nakon upozorenja Uneska, grad preduzeo mere za spas

Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, otkako je stupio na funkciju 2017. godine, tada sa samo 35 godina, uveo je niz mera kako bi se izborio sa "mizerijom“ prekomernog turizma koju je nasledio. Godine 2016, kada je u starom gradu na jednog lokalnog stanovnika dolazilo 27 turista, Unesko je upozorio da će gradu oduzeti status svetske baštine, ako ne preduzme mere.

U najgorim danima Dubrovnika, i do osam kruzera bi pristizalo u jednom danu, stvarajući situacije u kojima bi hiljade turista istovremeno preplavile grad. Sada je broj kruzera ograničen na dva dnevno, i moraju da ostanu najmanje osam sati kako bi se izbegli nekontrolisani talasi dolazaka, piše Telegraph.

Veliki deo Frankovićevog rada bio je organizacione prirode. Turistički autobusi sada moraju unapred da rezervišu parking mesto, ili im ulazak uopšte nije dozvoljen. Uvedena je nova zona kontrole saobraćaja, što znači da vozači moraju imati dozvolu za ulazak; za šest meseci to je smanjilo saobraćaj oko zidina Starog grada za 300.000 vozila. U razvoju je i novi sistem "parkiraj i vozi“, a od 2026. godine šetnja po gradskim zidinama mora se unapred rezervisati putem nove Dubrovnik Pass propusnice.

Tanjug/AP/Darko Bandic

"Kada smo smanjili broj stolova i stolica za 30 odsto, ljudi su govorili da će me neko ubiti. Ulice su bile prekrivene i štandovima sa suvenirima. Ima ih i sada, tamo gde ne smetaju, ali to je jedan procenat onoga što je bilo“, kaže Franković, osvrćući se na svoju misiju da ulice oslobodi od gužve restoranskih terasa.

Jedna od gradonačelnikovih maksima glasi: "grad bez stanovnika je samo muzej“. Polazeći od toga, nova pravila o kratkoročnom izdavanju stanova učinila su ga manje isplativim za iznajmljivanje turistima. Grad takođe otkupljuje stare zgrade i daje ih lokalnim porodicama kao pristupačno stanovanje. Ukupno 116 porodica je već dobilo smeštaj, a još 12 će se ove godine useliti u Stari grad.

"Pre sedam godina imali smo previše turista. Sa novom posebnom zonom saobraćaj je mnogo bolji. Gradonačelnik zaista pokušava da sve poboljša. Ali to je teško, jer Dubrovnik živi od turizma. A turizam mora da dolazi ovde.“, rekla je jedna Dubrovčanka.

Lokalac Mark, koji izdaje sobe u svojoj kući turistima, još 2018. upozorio je na prekomerni turizam. Sada smatra da i dalje predugo traje dolazak hitne pomoći do Starog grada. Sidrenje kruzera, kaže, podiže morsko dno i uništava floru. Hoteli su nekada bili u lokalnom vlasništvu. Sada su u stranom vlasništvu i puni su proizvoda stranih brendova.

Tanjug/AP/Darko Bandic

"Ovde sve košta više nego bilo gde drugde. Čak i lanci prodavnica. Na televiziji ide reklama koja kaže da proizvod iz pekare košta određeni iznos. Ali onda postoji mala zvezdica… ‘osim u Dubrovniku’. Šta je to? Da li je to, kako to gradonačelnik zove ‘održivi’ turizam?“, pita se Mark.

Glavna ulica u Dubrovniku postala je, prema rečima lokalaca, preplavljena bankomatima. Banke su vlasnicima prodavnica nudile iznose od preko 8.000 evra da u svoje izloge postave bankomate.

Prema rečima, travel blogera, Grega Dikinsona, utisak je da uprkos merama u Starom gradu, ipak, i dalje dominiraju prodavnice sa suvenirima, kao i klasične turističke zamke sa visokim cenama hrane i pića. Turista i dalje ima mnogo i gužve se i dalje stvaraju, ali Greg daje i nekoliko predloga za kraći boravak u ovom gradu.

Kako provesti autentičan vikend u Dubrovniku

Za jedinstven boravak

Za nešto zaista autentično, britanski Telegraf navodi da vredi potražiti jednu od zaboravljenih dubrovačkih renesansnih vila. U ranijim vekovima, pre ere modernih hotela, na obodima gradskih zidina izgrađen je niz elegantnih aristokratskih letnjikovaca.

Tanjug/AP/Darko Bandic

Jedna posebno raskošna vila, na svega pet minuta hoda od Pile kapije, nedavno je obnovljena u saradnji sa hrvatskim Ministarstvom kulture, uključujući restauraciju oslikanih plafona u unutrašnjosti. 

Za jednodnevni izlet

U Dubrovniku postoje tri načina da se popnete na visinu: žičarom na brdo Srđ, pešice (oko 1 sat i 15 minuta u jednom pravcu), ili novijom opcijom - električnim tuk-tukom, a ture koštaju od oko 40 evra po osobi.