Najnovija odluka Narodne banke Srbije: Objavljeno da li se menja referentna kamatna stopa

Narodna banka Srbije odlučila je da zadrži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, kao i da ne menja kamate na depozitne i kreditne olakšice, uprkos rastu globalne neizvesnosti i novim pritiscima na cene energenata. Odluka dolazi u trenutku pojačanih rizika na međunarodnom tržištu, pre svega zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta cena nafte, ali i uz stabilne domaće makroekonomske pokazatelje i umerenu inflaciju koja se kreće u granicama cilja.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su nepromenjene ostale i kamatne stope na depozitne olakšice (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

Kako je navedeno u saopštenju Narodne banke Srbije, odluka je doneta imajući u vidu aktuelna i očekivana kretanja inflacije, kao i povećane rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njen budući tok.

Prema oceni centralne banke, međugodišnja inflacija u aprilu iznosila je 3,3 odsto, a njeno ubrzanje u odnosu na mart (2,8 odsto) gotovo u potpunosti je posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Istovremeno, iz NBS ističu da bi rast cena goriva bio izraženiji da država nije preduzela mere poput smanjenja akciza i korišćenja rezervi za stabilizaciju snabdevanja tržišta.

"Inflacija bi trebalo da se i dalje kreće u granicama cilja do septembra, a potom se očekuje njeno privremeno blago ubrzanje iznad gornje granice cilja krajem ove i početkom naredne godine, pre svega zbog efekata viših svetskih cena nafte i niske baze iz prethodne godine“, navodi se u obrazloženju.

Nakon tog perioda, očekuje se postepeno usporavanje inflacije i njeno vraćanje u granice cilja sredinom 2027. godine, uz procenu da će se potom stabilizovati.

Centralna banka navodi da će na usporavanje inflacije uticati i restriktivna monetarna politika, postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i usporavanje rasta realnih zarada.

Posebna pažnja u saopštenju posvećena je globalnim rizicima, pre svega sukobu na Bliskom istoku i mogućem zatvaranju Ormuskog moreuza, što bi dodatno uticalo na globalne cene energenata i inflaciona očekivanja.

Rast cena nafte, kako se navodi, predstavlja šok na strani ponude koji direktno povećava inflaciju kroz gorivo, ali i indirektno kroz više troškove proizvodnje i transporta.

Istovremeno, takav razvoj događaja smanjuje raspoloživi dohodak stanovništva i povećava neizvesnost, što može usporiti privrednu aktivnost.

U NBS ocenjuju da bi centralne banke u slučaju jačeg rasta inflacionih očekivanja mogle reagovati dodatnim zaoštravanjem monetarne politike, dok je Evropa kao veliki uvoznik energenata posebno izložena ovim pritiscima.

Emil Ivanov / Alamy / Profimedia

Inflacija u evrozoni, koja je najvažniji trgovinski partner Srbije, u maju je porasla na 3,2 odsto, sa oko 2 odsto pre eskalacije sukoba, što se povezuje sa rastom cena nafte.

Uprkos globalnoj neizvesnosti, domaća ekonomija beleži stabilan rast. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u prvom tromesečju 2026. godine porastao je za 3,2 odsto, što je iznad prethodnih procena.

Pozitivni trendovi zabeleženi su i u industrijskoj proizvodnji, trgovini na malo i turizmu, dok se za ovu godinu očekuje rast BDP-a od oko 3 odsto.

Dodatni podsticaj ekonomiji, kako se navodi, očekuje se i od investicionih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, kao i od priprema za specijalizovanu izložbu EXPO 2027.

NBS ističe i da rast kreditne aktivnosti, koji je u aprilu dostigao 17,1 odsto na godišnjem nivou, dodatno podržava ekonomsku aktivnost.

Ipak, upozorava se da globalna neizvesnost i geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju rizik za investicije, potrošnju i tokove kapitala.

Narodna banka Srbije poručuje da će nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku i održava stabilnost deviznog kursa, uz spremnost da reaguje svim raspoloživim instrumentima ukoliko se inflacioni pritisci pojačaju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 9. jul 2026. godine.