Kako će nove ekonomske mere da utiču na životni standard građana?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju predstavio nove ekonomske mere, koje bi prema njegovim rečima, trebalo da poboljšaju životni standard građana. Stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija ih opisuju kao sveobuhvatne, kao i da one treba da poruče građanima da je država identifikovala probleme, da radi na njima. Dodaju i da je važno da se isprati njihova realizacija ali i kontrola njihove primene.

Naime, kako je predsednik objasnio tokom vikenda, mere se odnose na pet tema -  smanjenje kamatnih stopa na kredite ili niže stope kamata na kredite, ograničavanje trgovačkih marži, izmene zakona o izvršenju i obezbeđenju, popuste na cenu električne energije i nižu cenu ogrevnog drveta.

Kako je Vučić tada i objasnio, marže, koje inače predstavljaju razliku između nabavne cene koju plaćaju trgovci pri nabavci robe i onu koju plaćaju potrošači na kasi, biće najviše 20 odsto za oko 3.000 proizvoda i one će se odnositi na velike trgovinske lance koji trenutno ostvaruju maržu i do 45 odsto. Reč je o 23 grupe proizvoda i 24 kompanije. 

On je dalje u svom obraćanju takođe rekao i da neće moći da bude nikakvih prevara, jer je sve obezbeđeno, kako je objasnio, kroz uredbu i kroz direktnu kontrolu i tržišnu inspekciju.   

Tanjug/Jadranka Ilić

Dalje, smanjenje kamatnih stopa u narednih godinu dana na gotovinske i potrošačke kredite odnosi se na građane koji imaju primanja i penzije do 100 hiljada dinara. Prema njegovim rečima biće dodatnih povoljnosti i za stambene kredite. 

Najavljena je izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) kako bi bilo onemogućeno oduzimanje nekretnine ako je u pitanju jedina porodična nepokretnost do 60 kvadrata i ako je prebivalište na toj adresi registrovano najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje. 

Naveo je i da će biti uvedeni dodatni popusti na računima za električnu energiju za najsiromašnije građane, borce i penzionere sa primanjima do 25.000 ili 28.000 dinara, ali i da će cena ogrevnog drveta niža za 36,7 odsto. Detaljnije o merama čitajte u posebnoj vesti. 

Koja su kratkoročna, a koja dugoročna rešenja?

Naime, što se pitanja marži tiče, ekonomista Veljko Mijušković u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je očigledno urađena dubinska analiza lanca snabdevanja. Kaže da se to najbolje videlo jer je marži koja je zastupljena u većim trgovinskim lancima posvećena posebna pažnja.

"Identifikovano je gde se problem nalazi. Urađena je detaljna analiza vezano za strukturu, za to kako se dodaju marže i na koji način se one obračunavaju. To smanjenje je ono što je kratkoročna, brza mera. Ono što jeste dugoročna komponenta, to će biti ova zakonska rešenja koja su najavljena, novi zakon o trgovini, novi zakon o zaštiti potrošača i ono što je jako važno, zakon koji treba da reguliše nefer trgovačku praksu. U tom smislu gledano, ove mere su na taj način sveobuhvatne", smatra on.

Kako dalje kaže, mere uopšteno obuhvataju sve staleže jer, bez obzira na zaradu nesporna je činjenica da svi idu u kupovinu namernica. 

Euronews Srbija

Međutim, ekonomista Ivan Nikolić ukazuje da su ograničenje marža na šest meseci, odnosno oročena, i da je sada pitanje da li je to eksperimentalno ili da je cilj da se dobije vreme da se nešto predefiniše ili promeni u narednom periodu.

"Kada govorimo generalno o pokušaju kontrole tržišta i na ovaj način upravljanja, ono u teoriji, u principu, nema dobru ocenu. Ono se smatra uvek privremenom merom koje treba da reši neke nedostatke", kaže on.

Međutim, podseća da su brojni poremećaji, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, što se cena na tržištu tiče, krenuli od korone, pa su se na to nadovezali sada i vrlo loši klimatski uslovi, (kroz sušu ili grad), i koji su, objašnjava, direktno uticali na pojedine proizvode i podigli cenu pre svega voća.

"U takvim okolnostima se uvek, ili makar po pravilu, u normalnim uređenim zemljama pojavljuje država koja na neki način, makar jednokratno, treba da ublaži te negativne efekte i pritiske koje postoje kako bi, kažem vam, iz tih loših okolnosti izašla sa najmanjim negativnim efektima", rekao je on.

Prve reakcije i kritike

Nakon jučerašnjeg obraćanja, usledile su kritike koje se odnose na ranija iskustva na primer Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije i gde se pokazalo da se smanjenje cena hrane dešava u prvom i eventualno drugom mesecu važenja mere, a da nakon toga dolazi do postepenog vraćanja cena na prvobitni nivo.

Međutim, Nikolić kaže da nema sumnje da će mere dati određeni efekat, ali da treba uporedo i pratiti kako tržište reaguje na njih.

"Kada posmatramo širi region, vidimo da svi imaju problem upravo s artiklima koji su bili izloženi vrlo nepovoljnim klimatskim uslovima. Hrana je jako skupa, inflacija hrane, odnosno rast cena hrane je u okruženju zaista visok. Počelo je u Sloveniji. Međugodišnji rast cena hrane u Sloveniji je 7,9 odsto. Te mere su negde dale efekte, negde ne, ali svakako predstavljaju i odgovor države na ove izazove, što je dobro", navodi on.

Euronews Srbija

Na pitanje kako će da sada izgleda sve u praksi, Mijušković kaže da ne treba gledati sve crno ili belo, i da je važno da se prati kako se situacija dešava. Što se na primer, marži tiče, kaže da je važno pratiti za koliko brzo trgovci poštuju ovo i kako se oni kontrolišu na teranu.

Navodi da je važno da se kroz ove mere vidi koliko je država ozbiljna u njihovoj primeni. 

"Prva stvar je da vidimo koliko će biti potrebno da trgovci prihvate uredbu koja će biti doneta, koja za početak ovo treba da reguliše. Dugoročno to će biti zakonska rešenja. Ja očekujem da će prosto za nekih do mesec dana da bude u potpunosti primenjeno. Važna komponenta kontrole. Da vidimo da li se ono što su mere koje su propisane, zaista sprovodi u delu", objasnio je on. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji je iznad teksta.