ECB zadržala kamatnu stopu na dva odsto - rast privrede ublažava trgovinske tenzije

Evropska centralna banka (ECB) sa sedištem u Frankfurtu zadržala je u četvrtak stopu na depozitnu facilitaciju na nivou od dva odsto po treći uzastopni put.

Ključna kamatna stopa se održava na odsto od početka juna, a analitičari ne očekuju da će ECB uskoro uvoditi promene. Ova predviđanja dolaze u trenutku kada se ekonomija drži relativno dobro uprkos globalnim trgovinskim tenzijama. Bruto domaći proizvod evrozone porastao je za 0,2 odsto u trećem tromesečju 2025. godine u odnosu na prethodna tri meseca, dok je na godišnjem nivou zabeležen rast od 1,3 odsto, prema preliminarnim procenama Eurostata objavljenim svega nekoliko sati pre odluke ECB-a.

U međuvremenu, inflacija se kreće blizu ciljanog nivoa ECB-a od dva odsto.

Centralna banka određuje monetarnu politiku evrozone putem tri glavne kamatne stope. Depozitna facilitacija je kamatna stopa koju banke dobijaju kada preko noći deponuju novac u centralnu banku.

Kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja je stopa koju banke plaćaju kada od ECB pozajmljuju novac na period od jedne nedelje, dok je marginalna kreditna facilitacija stopa koju banke plaćaju kada pozajmljuju sredstva od ECB preko noći.

I kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja i stopa na marginalnu kreditnu facilitaciju ostale su nepromenjene u četvrtak, na nivou od 2,15 odsto, odnosno 2,40 odsto.

I kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja i stopa na marginalnu kreditnu facilitaciju ostale su nepromenjene u četvrtak – na 2,15 odsto, odnosno 2,40 odsto.

Tanjug/AP/Michael Probst

Dok inflacija u evrozoni ostaje blizu ciljanog nivoa Evropske centralne banke od dva odsto, najnoviji podaci pokazuju blagi rast. Potrošačke cene porasle su za 2,2 odsto na godišnjem nivou u septembru, u odnosu na 2,1 odsto u avgustu i dva odsto u julu. Bazna inflacija, koja isključuje promene cena hrane i energije, porasla je na 2,4 odsto u septembru sa 2,3 odsto u avgustu.

Uprkos pritiscima zbog američkih tarifa i rata u Ukrajini, predsednica ECB Kristin Lagard i drugi zvaničnici banke poslednjih nedelja ističu da je monetarna politika u "dobrom stanju". Prema navodima ECB-a, američke tarife do sada su imale mali uticaj na inflaciju, dok su efekti na rast ocenjeni kao "relativno umereni".

Pre dve nedelje, na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu, Lagard je ponovila da je ECB dobro pozicionirana da se suoči sa potencijalnim izazovima.

"U dobroj smo poziciji i spremni smo da se suočimo sa budućim šokovima", izjavila je ona.

Sastanak ECB-a održan je dan nakon što je američka centralna banka (Fed) po drugi put ove godine smanjila svoju ključnu kamatnu stopu. Zvaničnici Feda žele da podstaknu ekonomski rast i zapošljavanje, uprkos i dalje visokoj inflaciji. Smanjenje od četvrt procentnog poena spustilo je ključnu kamatu Feda sa oko 4,1 odsto na približno 3,9 odsto.

U međuvremenu, Banka Japana zadržala je kamatne stope nepromenjene na 0,5 odsto u četvrtak, iako je inflacija iznad njenog ciljanog nivoa od dva odsto. Banka je ipak ostavila mogućnost povećanja kamata u decembru.

Tržišni analitičari pažljivo prate konferenciju ECB-a nakon odluke o kamatnim stopama, očekujući dodatna pojašnjenja o uticaju trgovinskih tarifa i posledicama fiskalne krize u Francuskoj.