"Građani Srbije sve više štede, ali i sve više duguju": Finansijski konsultant o tome kako pronaći balans

Građani Srbije u bankama čuvaju više od 17 milijardi evra, ali mnogi i dalje ne uspevaju da uštede. Finansijski konsultant Đorđe Ostojić objašnjava za Euronews Srbija da štednja zavisi više od discipline nego od visine zarade. Savetuje da se najmanje 10 odsto mesečnih prihoda odvaja odmah po primanju plate i da se razmišlja o dugoročnim ulaganjima. 

Prema njegovim rečima, iako ekonomska situacija nije jednostavna, u Srbiji postoji značajan kapital koji građani drže u bankama. 

“Prema nekim procenama, na štednji se nalazi između 17 i 18 milijardi evra. Kapitala ima, ali naravno, tu imamo raslojavanje — neki građani štede manje, neki mnogo više. Ipak, možemo da uštedimo“, kaže Ostojić. 

Na pitanje da li je štednja privilegija onih sa većim primanjima, Ostojić ističe da visoka zarada ne znači automatski i veću uštedu. 

“Ima dosta građana koji imaju visoke zarade, a ne uspevaju da uštede. S druge strane, mnogi sa prosečnim primanjima uspevaju da uštede jer su disciplinovani. Dakle, ključ je u samokontroli i planiranju, ne u visini prihoda”, kaže on u razgovoru za Euronews Srbija. 

profimedia

On savetuje da građani unapred planiraju redovne godišnje troškove – od zamene guma, preko praznika i rođendana, do godišnjih odmora. 

“Ako već u januaru znamo da ćemo u novembru menjati gume, možemo na vreme da počnemo da odvajamo manji iznos. Kada se sve planira, štednja ne deluje teško, već postaje prirodan deo svakog meseca”, kaže. 

Štednja kao način života 

Ostojić smatra da štednja nije samo ekonomska navika, već i lična disciplina. 

“Štednja je stil života. Bez obzira koliko zarađujete, uvek je dobro da vam troškovi budu manji od prihoda. Neplanirane situacije se uvek mogu desiti i zato je važno imati neku zaleđinu – štednju koja vam daje sigurnost”, kaže on. 

Preporučuje da građani mesečno izdvajaju najmanje 10 odsto svojih prihoda, ali dodaje da bi, sa rastom zarada, i procenat štednje trebalo da raste. 

“Kada dobijemo povišicu, ne moramo odmah da povećamo potrošnju. Možemo tim novcem da nagradimo sebe tako što ćemo ga sačuvati”, navodi. 

Govoreći o inflaciji, Ostojić upozorava da ona realno umanjuje kupovnu moć građana. 

“Inflacija znači da se naša kupovna moć smanjuje. Ako mogu slikovito da objasnim – mi smo u vodi do vrata, a ta voda se polako podiže. Zato moramo da povećavamo prihode ili da više štedimo kako bismo ostali iznad te vode”, kaže. 

profimedia

Dodaje da, kada građani uštede, treba da razmišljaju i o tome kako da novac ne stoji besposlen. 

“Nije cilj samo štedeti, već i investirati deo kapitala. To ne mora biti rizično – postoje investicioni fondovi, nekretnine, pa i alternativni vidovi ulaganja. Ključno je realno proceniti koliko rizika možemo da podnesemo”, kaže on. 

Ostojić smatra da bi finansijska pismenost trebalo da postane deo školskog sistema.

"Slažem se da bi edukaciju o finansijama trebalo uvesti u škole, ali to mora biti pažljivo osmišljeno. Stav nastavnika prema riziku može potpuno promeniti ton nastave, pa bi sadržaj morao da bude unificiran i zasnovan na osnovnim pojmovima", kaže.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečan građanin je zadužen između 2.800 i 3.000 evra.

"Vidimo da raste i štednja, ali i zaduživanje. S jedne strane imamo građane koji mnogo štede, a s druge one koji se previše zadužuju. Posebno zabrinjava rast potrošačkih kredita“, napominje Ostojić.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.