Na mnogim stovarištima liste čekanja: Eksplodirala i tražnja i cene peleta, proizvođači suočeni sa ozbiljnom krizom
Komentari11/11/2025
-17:00
Sezona grejanja se tek zahuktava na stovarištima u Srbiji, a ogreva nema dovoljno. Nedostaje pelet, koji je u međuvremenu značajno poskupeo, a i za drvetom je u ovom trenutku velika potražnja. Ko se nije snabdeo na vreme, sada je prinuđen da obilazi stovarišta u nadi da će pronaći pelet i drva. Cene peleta su eksplodirale i to još u oktobru, a na retkim mestima gde ga u ovom trenutku ima, prodaje se od 40.000 do 46.000 dinara po toni. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže za Euronews Srbija da mnoga stovarišta imaju liste čekanja.
On kaže da se fabrike peleta u Srbiji suočavaju sa ozbiljnom krizom unazad dve i po godine, kada su zbog vlage i zima bila relativno mala potrošnja peleta.
"Dakle, u domaćinstvima, kao najznačajnijoj kategoriji, pelet se nije trošio onom dinamikom kako je to bilo uobičajeno i prosto fabrike su imale ogromne zalihe. Te zalihe u fabrikama su bile sve negde do početka avgusta ove godine. U avgustu je polako počela da raste tražnja da bi negde krajem augusta i početkom septembra ta potražnja zaista eksplodirala", rekao je profesor.
On kaže da su fabrike peleta vrlo brzo ispraznile svoja skladišta isporučujući pelet stovarištima, kao i da je potražnja za peletom rasla iz meseca u meseci, odnosno iz nedelje u nedelju.
"Jedan od najznačajnijih razloga zašto je to tako predstavljaju potrošači koji su se do sada grejali na struju. Naime, poskupljenje struje i sniženje one granice za ulazak u crvenu zonu, veliki broj potrošača se opredelio i prešao da koristi pelet. Mi to zovemo novom kategorijom potrošača, svi one starije kategorije potrošača znaju da se pelet nabavlja u periodu od aprila do oktobra, da nikada ne treba čekati oktobar i prosto oni su se snabdeli na vreme. Ove nove kategorije potrošača to nisu imale mogućnost i prosto fabrike nisu mogle u tako kratkom vremenskom periodu da isporuče tako velike količine peleta koje je tržište tražilo", objašnjava Glavonjić.
Retka su stovarišta na kojima se može naći peletu slobodnoj prodaji.
"Trenutna situacija je takva da fabrike sve ono što danas proizvedu, sutra ujutru već isporučuju stovarištima, vodeći računa da usmeravaju pelet regionalno, znači ne samo u Beograd, nego i na druga stovarišta u drugim gradovima. Sve ono što stigne u toku dana na pojedina stovarišta, to se istog dana proda. Mnoga stovarišta imaju liste čekanja gde se potrošači upisuju i kako stigne koji kamion na stovarište, roba biva njima isporučena", rekao je profesor.
Tanjug AP/Winfried Rothermel
Povezane vesti
Da je situacija sa drvima dosta povoljnija u odnosu na pelet kaže Glavonjić, navodeći da na većem broju stovarišta, pogotovo onim velikim, ogrevnog drveta ima s tim što je sada cena znatno viša nego u maju, junu ili julu.
"Trenutne cene se kreću između 10.500 i 11.500 dinara za tzv. metarsko drvo. U većim gradovima na jugu zemlje je situacija dosta povoljnija i tu su cene od oko 8.000 do 8.500 dinara po jednom prostornom metru. Na stovarištima koja su manjeg kapaciteta, postoje privremene nestašice. Oni imaju neku količinu drveta, to se proda i onda se mora čekati da oni nabave neku drugu količinu za, recimo, naredni period, ali na većim stovarištima ima ogrevnog drveta i tu je bolja situacija nego sa peletom", rekao je profesor.
Kakav je kvalitet ogreva
I drvo i pelet su domaći proizvodi, kaže Glavonjić i dodaje da Srbija nije uvozno zavisna kada su u pitanju drvna goriva.
On je rekao da je Ministarstvo rudarstva i energetike donelo pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za goriva iz drvne biomase koja se stavljaju na tržište Srbije, koji je stupio na snagu 19. septembra, a po kojem sav pelet koji se proizvodi u Srbiji i onaj koji se uvozi u Srbiju moraju da prođu kontrolu kvaliteta.
Marina Lohrbach, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
"Uspostavljeno je i formirano prvo regulatorno telo, odnosno telo koje se bavi ocenjivanjem usaglašenosti kvaliteta drvnog peleta sa odredbama pravilnika i to telo svaki dan od septembra, odlazi na teren i kod proizvođača, uzima uzorke, donosi u laboratorije, vrši kontrolu i izdaje sertifikate. Do sada imamo nešto malo preko 50 domaćih proizvođača koji su dobili sertifikate o kvalitetu drvnog peleta, ali imamo i one koji nisu dobili", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On kaže da oni koji nisu dobili te sertifikate ne mogu da plasiraju pelet na tržište Srbije.
"Do sada mi nismo imali nikakav uspostavljeni sistem kontrole kvaliteta drvnog peleta. Ovo je prvi put i Srbija je prva zemlja u regionu jugoistočne Evrope kao najveći potrošač drvnog peleta koja ima takav propis", rekao je Glavonjić.
Povezane vesti
Profesor je naveo da je po odredbama tog pravilnika u Srbiji dozvoljena prodaja samo A1 i A2 klase kvaliteta.
"Klasa B ne može da se prodaje u našoj zemlji i na taj način smo napravili značajan iskorak ka zaštiti potrošača u smislu da dobiju onaj kvalitet koji su platili. To znači da svaka vrećica peleta mora na sebi da ima deklaraciju u kojoj se nalaze određeni elementi iz onog sertifikata o ispitivanju i to im je znak da je taj pelet kontrolisan", rekao je on.
Nedavno je u Skupštini Srbije usvojen Zakon o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda koji je predstavljen kao brana nelegalnoj seči šuma, a Glavonjić kaže da je taj zakon je dobar zbog toga što doprinosi da se i Srbija još više približi EU.
On je naveo da je EU još 2013. godine donela zakon koji reguliše praćenje legalnosti drveta i proizvoda od drveta.
"Bez odgovarajuće dokumentacije u tom lancu sledljivosti od proizvođača do krajnjeg potrošača ne može se distribuirati ni drvo, ni proizvodi od drveta. Na taj način se pomaže praktično legalnosti seča i kontrolisane seče u našim šumama", kaže Glavonjić.
Komentari (0)