Vodimo vas u selo Tornjoš na Siora plantažu oraha: 14.000 stabala rađa ovu voćku (VIDEO)

U zemlji u kojoj se gotovo nijedan kolač ne može zamisliti bez oraha, u samom srcu vojvođanske ravnice, u selu Tornjoš, nedaleko od Sente, nalazi se najveća plantaža ove voćke u Srbiji. Ova plantaža prostire se na 50 hektara i broji više od 14.000 stabala. Reč je o porodičnom biznisu, a njeni vlasnici smatraju da je orah investicija u budućnost. Vodimo vas na Siora plantažu oraha, najveću plantažu čendler oraha u Srbiji.

Plantaža koja se ne može obuhvatiti jednim pogledom, zasađena je pre šest godina na mestu koje je klimatski povoljno za uzgoj oraha. Iako su se u okolnim selima nekada gajile domaće sorte, ovde su posađene strane poznate po otpornosti i velikom prinosu.

"Mi smo se opredelili da naša glavna sorta bude sorta čendler - visoke rodnosti zatim nešto manje je pier lara, takođe lateralna uz određni procenat oprašivača franket i ferno", rekao je agronom Luka Radivojević.

Jedan od vlasnika plantaže Aleksa Brkljač kaže da su se odlučili za orah zato što su se savetovali sa drugim ljudima, većina ljudi u Srbiji izabere lešnik.

"Mi smo odlučili da budemo drugačiji pa smo izabrali orah i napravili smo najveći voćnjak oraha u Srbiji koji je danas tu", rekao je on.

Lako se lomi, kaže Radivojević.

"Šta je specifično kod ove sorte da ima svetlu jezgru. Vizuelno je vrlo privlačan plod", kaže on. 

Na pitanje za šta je on dobar - za kolače, za liker, za kozmetiku? Radivojević kaže da je to kod nas tradicija za torte.

"Najbolji kolači su od oraha, sećaju nas na prošle dane, nostalgije, maminu kuhinju, bakinu kuhinju, itd", dodaje.

Ova čudnovata voćka zahteva dosta pažnje tokom cele godine, a najviše posla na plantaži ima tokom oktobra kada na red dolazi ubiranje plodova.

"Oktobar je, berba u jeku i tad je najintenzivniji posao. Specifično kod oraha je to što ga ne puštamo da potpuno sazri i da pada na površinu zemljišta jer tada može doći do gubitka kvaliteta, mikroba itd. Mi ga tresemo dok je još na stablu, dok se nalazi u zelenoj ovojnici tj. klapini. tresemo ga pomoću tresača i odmah zatim prolazi skupljač sa sistemom četki i usisivača koja na neki način i prečišćava orah i usisava ga u poseban magacin dalje se transportuje u liniju za čišćenje, pranje, doradu itd", navodi Radivojević.

Euronews Srbija

Arnold Toldi, radnik na plantaži, radi tresenje oraha koji se posle mašinom skupljaju.

"Kad oni zakače sajlu onda ja zategnem i onda se mogu uključiti tresač. Treba čitav dan stiskati kvačilo i kočnica. Nije ni teško, ali nije ni lako. Ko ne veruje može da se isproba", kaže on.

Na ovolikoj površini mora sve biti mehanizovano.

"U budućnosti planiramo da i proces trešenja bude mehanizovan, jedan čovek u tresaču i jedan u skupljaču i to je sve. Rod je odličan, plod je zdrav, kvalitetan, krupan iako smo imali dosta izazova na početku vegetacije Balkan je pogodio vrlo niske temperature kada su sokovi već krenuli, imali smo izmrzavanje muških cvetova, resa i pored toga uspeli smo da se izborimo i omogućimo stablima da nam daju pun potencijal", rekao je Radivojević.

Luka je agronom i vodi računa o orahu od faze listanja i cvetanja do sušenja i pakovanja finalnog proizvoda. Kaže da orah zahteva pažnju kao i druge voćne vrste, a to podrazumeva svakodnevno obilaženje i monitoring.

"Kao i sve druge voćne vrste koje smo navikli da uzgajamo decenijama unazad i ova voćna vrsta zahteva potpunu pažnju. Mi smo navikli da orah raste na dedovini, posadimo i čekamo da rodi ili da ga posle upotrebljavamo za drvnu građu, ovde to nije slučaj. Ovde smo se usredsredli na visok prinos i potrebna je konstantna nega. Prosto čovek mora biti pedantan da bi obavljao ovaj posao, da sve bude kako treba, stalno košenje, borba protiv korova, rezidba, zaštita, prihrana, navodnjavanje...", kaže on.

Ulaganje u orah isplativa je investicija, ali zahteva posvećenost i kapital. Za jedan hektar plantaže potrebno je oko 280 sadnica, ali su neophodni i sistem za navodnjavanje, đubrenje, mehanizacija i dosta fizičkog rada. Ulaganja bez prihoda neophodna su u prvih šest godina, a isplativost je moguća tek posle devete godine, kažu vlasnici.

"Orah traži duboko zemljište, to znači da je zemljišni sloj dubok, zato što ima jak korenov sistem, prodire duboko u zemljište, takvo zemljište zadržava potrebnu vlagu, ovde u Vojvodini znamo da je zemljište najbolje u svetu u Evropi, černozem. Imamo par najznačajnijih bolesti, gljivičnih i bakterijskih, ali sve veći problem ovde kod nas su insekti koji napadaju orah i to na početku nismo znali, iz literature smo znali za jednog a sad se suočavamo sa nekoliko problematičnih insekata pogotovo kad su sušne godine tada je to vrlo izraženo", kaže Radivojević.

Na pitanje šta može da bude problem na plantaži, Radivojević kaže da kao i kod drugih voćnih vrsta, patogeni, bolesti, štetočine. 

"Bolesti, suša, imamo savremeni način navodnjavanja pogotovo u letnjim mesecima, neophodno je da ima vlage da obavlja", rekao je on.

Euronews Srbija

Na pitanje da li je tačno da orah zahteva dosta vode, kaže da zahteva.

"Svaka biljna proizvodnja ne može da se zamisli bez sistema za navodnjavanje, prvo kopaš bunare pa sve ostalo", dodaje.

Osim plodne zemlje, vode i pogodne klime, da bi rađao orahu su potrebni odgovarajući oprašivači.

"Orah je voćna vrsta koja jeste samooplodna, ali se muški cvet i ženski cvet ne javljaju u isto vreme i može da izostane oplodnja ili da bude redukovana, zato imamo sorte oprašivače. Muški cvet se pojavljuje i odbacuje polen onda kada cveta ženski cvet kod glavnih proizvodnih sorti u ovom slučaju sorti čendlera", objašnjava.

Sve što Luka zna prenosi mlađim generacijama. Zato je uz njega svakodnevno Aleksa, sin jednog od vlasnika, spreman da posao nauči na vreme.

"Ja sam ovde da pomognem Luki, da učim uz njega, ali kad je rezidba ja sam tu da pomognem uvek. Ima dosta posla ali uvek je ovde lepo doći tu smo u prirodi na svežem vazduhu, bavimo se fizičkom aktivnosti tako da vreme brzo prođe vrlo. Naravno kad je berba svaki dan sam tu od jutra pa do kraja uz Luku. Mi nismo iz voćarske porodice niko pre ovoga nije bio u ovom poslu, ali ja vidim ovo kao dugoročnu investiciju gde mogu druge generacije da vode i imaju lep posao od ovoga", kaže Aleksa.

Luka je agronom, ali je učestvovao u emisiji Survivor. Kaže - struka je struka. 

"Ja sam oduvek bio u struci, jeste da sam lutao. Ovo je nešto što volim, nekako je prirodno", kaže on i dodaje šta bi bilo da su u takmičenju imali makar šaku oraha.

"Da smo imali bar šaku oraha po čoveku mislim da bi imali sve potrebno da preživimo i mislim da bi bili mnogo jači i spremniji, bolje razmišljali. Orah sadrži sve bitne nutrijente, nešto što je neophodno za život", rekao je on.

Na plantaži u Tornjošu Luka se snašao bolje nego u Dominikanskoj Republici, a uz sebe ima uigran tim koji zna šta radi. Većinu posla obavljaju mašine, a radna snaga iz susednih sela, radi na liniji za pranje i čišćenje oraha.

"Na početku linije imamo mašinu sa dkd trakom, tu imamo sistem posebnih bubnjeva i četki, gde se sve lepo opere, skidamo klapinu i dalje prolazi kroz sve finije sisteme čišćenja da bi završio na inspekcionom stolu gde se vrši poslednja priprema plodova pred sušenje", kaže Radivojević.

Pranje i čišćenje obavlja se u istom danu kad i berba, kako bi kvalitet oraha bi što bolji. Sezonski radnici uglavnom govore mađarski, a za lakše sporazumevanje tu je i prevodilac.

"Kad budu došli direktori oni pričaju samo srpski, a radnici ne znaju i onda ja prenesem i jednom i drugome i to je to. Na početku imala sam i muškog posla kad sam radila sama, imala sam sezonski samo jednog traktoristu, a sad već ne sad samo dirigujem ko šta treba da radi", kaže Šara Tor, menadžerka plantaže.

Nakon čišćenja orah se cedi i ide na sušenje. U sušari provodi 72 sata na temperaturi od oko 38 stepeni Celzijusa. Proces sušenja je gotov kada orah dostigne 4 odsto vlažnosti u jezgru.

"Najprostije rečeno treba da bude hrskav ali da u toku žvakanja da se pretvori pastu, da bude prijatan u ustima, pod jezikom, pod nepcem", objašnjava agronom.

Kada se sav rod dobro osuši, sledi krckanje oraha, ali se to ne radi ni čekićem ni kamenom.

"Imamo posebnu krckalicu, koja krcka nekih 80 kg na sat što znači da mi za jedan dan možemo da okrckamo nekih 800 kg oraha. Orah prođe kroz krckalicu i direktno iz krckalice ulazi u prostoriju, tu se vrši selekcija oraha našeg finalnog proizvoda. Ako se zadesi da se na inspekcionom stolu nađe neka nezdrava jezgra ali se odvajaju sva jezgra koje ne zadovoljavaju taj stepen svetloće pošto ovo su posebne sorte i sve što je tamnije se odvaja i posebno pakuje ili se samo eliminiše gde na kraju dobijamo lepu, zdravu, belu jezgru. Na inspekcionom stolu može da se zadesi ljuska, ne može mašina da uradi 100 odsto pogotovo što mi želimo da dobijemo visok procenat prve klase u tom slučaju mora da se nađe i pokoja ljuska zato ti ljudi stoje za inspekcionim stolom i prebiraju", dodaje.

Euronews Srbija

Čak 80 odsto ukupne proizvodnje spada u prvu klasu. Čim prođe kontrolu, orah se pakuje u vreće i spreman je za prodaju.

"Čuva se u hladnjači, to su neki kontrolisani uslovi i ugljen-dioksida i kiseonika i temperature", kaže Radivojević.

Brkljač kaže da su kupci danas restorani, poslastičarnice, a isto tako maloprodajni objekti

"Takođe mi prodajemo orah i na pijaci na raznim mestima nas možete pronaći", rekao je.

Radivojević objašnjava da se radi na marketingu i preko sajta imaju i mogućnost poručivanja preko sajta i imamo najbolje rezultate. 

"Zna se da kod nas se dosta troši jezgrasto voće pogotovo kod nas je duboko usađen u našu kulturu i tradiciju. znate da se najbolji kolači uvek prave od oraha i dolaze praznici, zimski, Božić, Nova godina tu je negde najveća potražnja za orahom", kaže on.

Inače, ništa se ne baca kod oraha.

"Ljuska se upotrebljava kao gorivo u domaćinstvima ali mahom je otkupljuju oni koji se bave proizvodnjom peleta ili briketa. Ljuska oraha je izuzetno kalorična pogotovo ako kažemo da idu opiljci jezgra koji sadrže masti i koja je izuzetno gorivo", dodaje.

Domaće tržište tek treba da se upozna sa kvalitetom ovog oraha. Ovo jezgrasto voće oduvek je bilo skupo, a u Zapadnoj Evropi njegova cena je i dva do tri puta veća nego u Srbiji. Zbog toga će ova proizvodnja u budućnosti biti proširena.

"Plan je da proširimo možda još 50 hektara i da napravimo finalni proizvod ulje, protein bar", kaže Brkljač.

Euronews Srbija

U jednom restoranu u Novom Sadu već može da se proba Siorin premijum proizvod.

"Tvrd orah smo svi mi kolektivno smislili, mislim da zvuči dosta zvučno a i lako je za zapamti se. Mi smo odlučili da napravimo premijum proizvod orahovače i za sada imamo lepe komentare da kažem. To je napitak koji je u našem narodu veoma poznat, svaka kuća je imala orahovaču i poznato je da ima i neke zdravstvene benefite da kažemo", dodaje Brkljač.

U budućnosti planiraju da razviju brend i naprave još novih proizvoda, ali jedan će se uvek naći na meniju ovog restorana.

"Tako je, orasnice naravno, to ne izbacujemo", dodaje.

Recept za dobar kolač i dobar liker je u dobroj sirovini, a ključ uspeha ovog biznisa su kvalitetni mladi ljudi i dobra ideja.

"Formula uspeha su dobri agronomi, vredni ljudi, dobar tim i naporan rad", naglašava Brkljač.

Njihovi proizvodi u budućnosti, kažu, osvojiće domaće tržište, a svojim kvalitetom ovaj mladi porodični brend bez sumnje biće konkurentan i van granica Srbije.

Pratite Siora plantažu oraha i na njihovom zvaničnom Instagram nalogu i sajtu.