Mali: Budžet razvojni, socijalno odgovoran, usmeren na podizanje životnog standarda

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da predloženi budžet za 2026. godinu razvojni, ali i socijalno odgovoran, te da je usmeren ka daljem podizanju životnog standarda, daljim investicijama u javnu infrastrukturu, odnosno u ono što podiže kvalitet života građana Srbije.

Mali je, kao predlagač Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu na sednici Skupštine Srbije, rekao da u sebi budžet po prvi put sadrži i takozvani zeleni budžet, odnosno izdvojeno je za sve projekte koji su vezani za zaštitu životne sredine, za zelenu agendu.

"To je veoma važno, s obzirom da na takav način pratimo i standarde i principe koji važe i u Evropskoj uniji", rekao je Mali.

Ministar je naveo i da je kako bi se podigao nivo transparentnosti kada je budžet Republike Srbije u pitanju, po prvi put uveden i interaktivni budžet preko sajta Ministarstva finansija.

"Svaki građanin Srbije ima pravo da da svoju sugestiju, da da svoj predlog, da postavi pitanje oko toga na koji način se eventualno troši neki novac ili da da predlog kako bi neke stvari izmenile", rekao je Mali i pozvao građane Srbije da daju svoje predloge i da maksimalno iskoriste tu mogućnost da na transparentan i javan način utiču u stvaranju i kreiranju budžeta.

Uz predloženi budžet za 2026. godinu, kako je dodao Mali, postoji i takozvani građanski vodič.

"Od 2015. godine sva objašnjenja, razjašnjenja i uputstva su uz ovaj budžet i na taj način želimo da doprinesemo transparentnosti i na takav način omogućimo građanima Srbije da učestvuju u donošenju važnih odluka za njihov život", dodao je Mali.

On je istakao i da ovaj budžet pokazuje da Srbija nastavlja da raste bez obzira na izazove, kako globalne, tako i izazove sa kojima se naša zemlja suočava u regionu, ali i u zemlji.

Podsetio je da su globalne krize prisutne od 2020. godine i da su od kovida, do sukoba u Ukrajini, umnogome uticale na globalni rast.

"Sve je to okruženje u kojem smo pripremali predlog budžeta za narednu godinu. Onda kada pogledate rezultate, videćete da uprkos svim tim izazovima naša zemlja će imati ove godine rast između dva i 2,5 odsto. Uprkos onim blokaderima koji su želeli da zaustave napredak naše Srbije, uprkos onima koji su želeli da onemoguće dalji ubrzani rast i razvoj", kazao je Mali.

Srbija treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi

Podsetio je da je prošle godine Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

"Uprkos svemu tome nisu uspeli i ove godine ćemo da rastemo. I ko pogleda, uprkos krizi 2020. godine, svake godine Srbija je rasla i mi ćemo na takav način ispuniti obećanje koje smo dali da do kraja 2027. godine sa završetkom projekta i programa 'Skok u budućnost', Ekspo 2027, pređemo taj nivo BDP-a ukupno od 100 milijardi evra. Poređenja radi, 2012. bruto domaći proizvod u našoj zemlji bio je oko 33 milijarde. Tri puta manje tokom veoma izazovnih godina je ogroman uspeh svih građana Srbije i na to posebno treba da budemo ponosni", istakao je Mali.

Dodao je da je zabeležen ubrzani rast uz otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, putnu, železničku, kliničke centre, poljoprivredu i ostale oblasti.

Uprkos svemu tome, kaže Mali, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. Kada je reč o udelu javnog duga u BDP-u, on je 43 odsto, što je duplo bolje nego što je prosek Evropske unije.

Istakao je i da Srbija ima nikada veće rezerve zlata, više od 52 tone u zlatu, što je, kako je dodao, više nego sve republike bivše SFRJ zajedno.

"Imamo više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, imamo nikada manju nezaposlenost, 8,5 odsto, nikada veći broj ljudi koji u Srbiji radi, 51,5 odsto nam je stopa zaposlenosti i ono što je meni posebno važno, od 2013. godine sačuvali smo stabilni devizni kurs koji dovoljno govori u prilog tome da se odgovorno ponašamo kada je naša ekonomija u pitanju", rekao je.

Podsetio je da je Srbija pre godinu i po dana po prvi put u našoj istoriji dobila investicioni kreditni rejting.

Kada je reč o ulaganjima, odnosno onih stavki koje su vezane za životni standard građana Srbije, Mali je istakao da se ide sa povećanjem plata od 1. januara u javnom sektoru za 5,1 odsto.

"Samo ove godine, od 1. januara imali smo povećanje plata za sve zaposlene u javnom sektoru od 8 odsto, osim za one u prosveti koji su imali 11 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada u prosveti od 5 odsto u martu mesecu. Pri tome smo za one koji su bili zaposleni i koji su zaposleni u visokom obrazovanju imali dodatno vanredno povećanje zarada od čak 16 odsto. Imali smo vanredno povećanje zarada od 5 odsto od 1. oktobra, za sve zaposlene u prosveti, sve zaposlene u zdravstvu. Idemo i sa povećanjem od 1. januara 5,1 odsto, ako pogledate kumulativno zarade samo u prosveti, dakle za ovih 12 meseci povećanje je 28,2 odsto. Ako pogledate povećanje u zdravstvu, povećanje je čak 19,6 odsto", rekao je.

Upoređujući to sa stepenom i nivoom inflacije koji je u oktobru mesecu 2,8 odsto, može se videti da kada se govori o povećanju zarada, uvek se govori u realnom iznosu, dakle daleko iznad nivoa inflacije.

O prosečnoj plati

Kada je reč o prosečnoj zaradi, Mali je kazao da je u septembru mesecu iznosila 931 evro, a da se u decembru već očekuje da će preći 1.000 evra.

"Paralelno sa podizanjem plata, obezbedili smo i dovoljno novca u budžetu za rast penzija. Rast penzija od 1. decembra ove godine, naravno sa efektima na celu 2026. godinu, 12,2 odsto. Na takav način, prosečna penzija u Srbiji ide na nekih 485, 490 evra", istakao je Mali i dodao da je prosečna penzija 2012. godine bila oko 202 evra kada je čak 48,2 odsto, budžeta PIO fonda, dotiran iz budžeta Republike Srbije.

Sada je taj podatak 20,4 odsto, rekao je Mali i dodao da se samo 20,4 odsto neophodnih sredstava obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije.

"Sve ostalo, zahvaljujući punoj zaposlenosti, doprinosima koji se redovno plaćaju", dodao je ministar.

Kao treći veoma važan aspekt kada je podizanje životnog standarda građana Srbije u pitanju, Mali je istakao rast minimalne zarade.

"Bili ste svedoci ove godine, u oktobru, išli smo sa vanrednim povećanjem minimalne zarade na 500 evra, idemo sa još jednim povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine, i minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara 2026. godine biće 551 evro", kazao je Mali.