Mali na forumu "BELTALKS": Srbija povećala BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra
Komentari
09/12/2025
-11:17
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas na GLOBSEC forumu "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori" da je Srbija uspela da poveća BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra, kao i da više od 60 procenata svih stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolazi u Srbiju, što doprinosi njenom brzom ekonomskom rastu.
"Ako pogledate BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2012. godine, on je bio oko 4.800 evra po glavi stanovnika, a sada je 15.800 plus ili minus, dakle, više je nego udvostručen. Stopa rasta u tom periodu je bila veća od 160 odsto", rekao je Mali na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji".
On je istakao da je Srbija tokom tog perioda imala četvrtu najveću ili najbržu stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika u Evropi.
"Mislim da je Irska bila broj jedan, pa Rumunija i mislim Bugarska. Postoje tri stvari koje pokreću taj rast u Srbiji - investicije, jer kao što znate, mi investiramo. Ove godine, 7,4 odsto našeg BDP-a ide na kapitalne izdatke. Trenutno gradimo 10 novih autoputeva", naveo je Mali.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Naglasio je da Srbija ulaže dosta i u energetiku, mrežu brzih pruga i u druge infrastrukturne projekte i dodao da sva ta javna ulaganja pomažu u ubrzanju rasta i doprinose i zapošljavanju.
"Istovremeno, imamo ličnu potrošnju, koja je u realnom smislu pozitivna, ogroman doprinos rastu. Takođe, ako pogledate bilo koji izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, to će biti jedan od zaključaka, kao i ako pogledate izveštaj MMF-a, imate i treći faktor, a to su zapravo direktne strane investicije", rekao je Mali.
On je podsetio da je Srbija prošle godine imala 5,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
Povezane vesti
Mali je rekao da te investicije dominantno dolaze iz Evropske unije u proizvodnju i podsetio da je naša zemlja imala proces reindustrijalizacije u poslednjih nekoliko godina, a da su efekti toga povećanje izvoza, a i povećanje uvoza.
"Ali struktura uvoza se promenila. Sada je to više oprema i tehnologija umesto samo robe široke potrošnje, kao što je bilo pre 10, 15 godina. Mislim da je, gledajući Zapadni Balkan u celini, veoma važan Plan rasta i ogroman doprinos. Zapravo nas podstiče da budemo efikasniji, da nastavimo sa reformama, da nastavimo sa daljom integracijom. Lično mislim da će sve mreže autoputeva, puteva i brzih železnica koje stvaramo u regionu pomoći budućem rastu", istakao je Mali.
On je ukazao da je zato ključno da se svi u regionu vratimo, na primer, inicijativi Otvoreni Balkan, da više investiramo u tržište rada u smislu obrazovanja, kao što je i pokazao izveštaj OECD-a.
Mislim da je to od ključne važnosti za dugoročni održivi rast celog regiona, naglasio je Mali.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Govoreći o Planu rasta, Mali je rekao da taj plan posmatra region u celini.
"I mislim da je ključno da svi shvatimo da je u ovom konkretnom slučaju veličina važna. Dakle, što je veći region, što su veće zemlje, što je veća ekonomska moć, to se stvara više mogućnosti. I mislim, iz evropske perspektive, gledajući Zapadni Balkan u celini u smislu Plana rasta i svega što pretpostavljaju i rast i agenda reformi, da je to odlična prilika da ubrzamo naš rast i da još brže konvergiramo naše ekonomije", istakao je Mali.
BELTALKS je ove godine okupio oko 150 međunarodnih učesnika, uključujući visoke zvaničnike EU, predstavnike vlada, poslovne lidere i stručnjake iz EU i zemalja kandidata.
Povezane vesti
Diskusije će biti usmerene na ključne ekonomske izazove i prilike u regionu, uz isticanje praktične saradnje u brzo promenljivom okruženju.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Organizator je GLOBSEC, u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu, Ambasadom Francuske u Srbiji, Ambasadom Italije u Beogradu, Fondacijom Konrad Adenauer, Friends of Europe i drugim evropskim partnerima.
BELTALKS je posvećen jačanju saradnje i konkurentnosti širom Evrope i kroz inkluzivan dijalog i praktičnu saradnju, ima za cilj da unapredi usklađenost politika i konkurentnost, nudeći nove mogućnosti za usklađivanje sa Planom rasta EU i Sporazumom o čistoj industriji.
Komentari (0)