Nova pravila Evropske unije za džemove i marmelade: Više voća, manje šećera, a kakva je situacija u Srbiji

Početkom godine na snagu je stupila nova direktiva u Evropskoj uniji koja propisuje da u jednom kilogramu džema u prodaji mora biti 450 grama voća, umesto dosadašnjih 350. Ekstra džem će morati da ima i više voća, odnosno 500 grama po kilogramu proizvoda. 

Cilj ove uredbe jeste da građani jedu zdravije i da budu bolje informisani o tome šta će jesti, kako je kazala evroparlamentarka Biljana Borzan.

"Dakle, deklaracije će biti puno jasnije s jedne strane, ali ono što je važnije, cilj je smanjiti dodavanje šećera, a kada dodate voće, zapravo vam šećer ni ne treba", rekla je Borzan.

U Bosni i Hercegovini postoje kontrole koje vrše entitetske i kantonalne inspekcije. Uzorci se pažljivo ispituju u akreditovanim laboratorijama. Proverava se sastav po onome što je navedeno u deklaraciji.

"Ako je službena kontrola, radi se prema svim pravilnicima koji su zadati od naših zakonodavstava. To znači da se proverava koliko ima nutritivnih vrednosti, šećera, koliko ima možda teških metala, sve zavisi od pravilnika", rekao je Dragan Krešić iz Zavoda za javno zdravlje Kantona Sarajeva.

Pravilnik koji je na snazi u BiH usklađuje se sa onim iz Evropske unije. On osigurava da ovi proizvodi odgovaraju sadržaju i kvalitetu koji je propisan.

"Agencija za bezbednost hrane u skladu sa zakonom hrane donosi propise o bezbednosti i kvalitetu hrane. Pravilnik o džemovima je svakako jedan od pravilnika o kvalitetu hrane. Agencija će u svom programu rada uvrstiti pripremu i donošenje pripreme ovoga propisa. Inače, propise donosi Savet ministara na predlog agencije", naveo je Dragan Tomović iz Agencije za bezbednost hrane BiH.

Nova direktiva, osim količine šećera, definisaće i šta može da se naziva džemom, a šta marmeladom. Marmeladom će se zvati samo ona koja je napravljena od citrusa.

Euronews Srbija

A kakvi su propisi u Srbiji?

Kakvi su propisi u Srbiji za Euronews Srbija je govorio načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog porekla pri Ministarstvu poljoprivrede Nenad Vujović.

Na početku razgovora je naveo da se naši propisi usaglašavaju sa propisima i regulativama Evropske unije i da je pre svega to i akcioni plan Vlade.

"Hrana je po svim mogućim nivoima najviše usaglašena. Naravno i ovo pratimo. Mi imamo u svom planu u Ministarstvu poljoprivrede da se u ovoj godini izjednačimo sa zahtevima u Evropskoj uniji po ovom pitanju", rekao je. 

Napomenuo je da je u Evropskoj uniji dostignut nivo od 450 grama voća što je u našem pravilniku sada prepoznato kao ekstra džem. 

"Klasičan džem u svakom slučaju čeka da uskladimo regulativu da bi ta priča o kvalitetu bila približena potrošačima našim, isto kao i potrošačima EU", objasnio je. 

Dodao je da u džem može da se doda voćni sok, med, orasi, lešnici, vanila, ekstrakt vanile, šećer, sve ono što tehnološki čini taj proizvod prihvatljivim za potrošače. 

Napomenuo je da nema mnogo slučajeva u kojima su zabeležene nepravilnosti što se tiče džemova i marmelada i da su kontrole redovne. 

Istakao je da će u pravilniku biti definisano da voće mora da bude zdravo, da ne sme da bude kvarno, da ne sme da bude peteljaka. 

"Sistem bezbednosti u Republici Srbiji je definisan Zakonom o bezbednosti hrane. Odgovornost je na proizvođačima i oni imaju obavezu da uspostavljaju sisteme bezbednosti koji prepoznaju kontrolne tačke, da ne kažem kritične, za svoje proizvodnje. Jedna od tih kontrolnih tačaka jeste svakako sirovina od kojih se nešto pravi", rekao je za Euronews Srbija Nenad Vujović.