Nezaposlenost u Srbiji u padu: Nedostatak kadrova na tržištu i dalje problem

U Srbiji je u decembru proše godine bilo skoro 340.000 nezaposlenih, što je za oko 13.500 manje nego pre godinu dana, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Najveći broj nezaposlenih bio je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a zatim u južnoj i istočnoj Srbiji. Postavlja se pitanje kako se kretela stopa nezaposlenosti u Srbiji i kojih kadrova najviše nedostaje na tržištu rada. 

Broj nezaposlenih u Srbiji iz godine u godinu je sve manji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Stopa nezaposlenosti na kraju 2021. godine iznosila je 9,9 odsto, već naredne spustila se na 9,4 odsto, a zatim na 9,1 odsto na kraju 2023.

Sličan trend nastavio se i tokom 2024. kada je stopa nezaposlenosti pala na 8,6 odsto, dok poslednji podaci za 2025. godinu pokazuju dalji pad, na 8,2 odsto.

Međutim, stručnjaci napominju da je uprkos pozitivnom trendu, stopa zaposlenosti ostala gotovo ista.

"Stopa zaposlenosti je na istom proseku kao i prethodne godine i tu ću vam dati jedan važan podatak, a to je da je od 2015. do 2023. u Srbiji kreirano oko 40.000 novih radnih mesta, dakle, privreda je godišnje kreirala oko 40.000 novih radnih mesta, to znači da je postojao jedan stabilan odnos između investicija, tržišta i potražnje za radnom snagu, bio je jedan zdrav odnos. Od 2024. pa i 2025. u proseku je kreirano svega 8.000 novih radnih mesta", rekao je za Euronews Srbija profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu Bojan Urdarević. 

Koje mere su potrebne

Dok statistika beleži napredak, stručnjaci ističu da tržište rada i dalje ima problem zbog nedostatka potrebnih kadrova.

Već se beleži hroničan deficit zanatlija, a visoko na listi najtraženijih su i medicinari.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da ako se pogleda sektor medicine, svima je jasno koliko u tom sektoru nedostaje ne samo medicinskih sestara i osoblja u medicini, nego i samih lekara.

profimedia

"U sektoru građevinske industrije nedostaju i građevinski inženjeri, nedostaju i elektroinženjeri, pa iako stagnaciju pokazuje naš IT sektor, i tu je takođe prisutan deficit visokostručnih kadrova u informacionim tehnologijama", rekla je ona za Euronews Srbija. 

Zemlje Zapadnog Balkana tokom prethode godine dostigle su istorijski najniži nivo nezaposlenosti, a među njima najnižu stopu beleži upravo Srbija. 

Iako Srbija poslednjih godina beleži pad stope nezaposlenosti, ona je i dalje iznad proseka država Evrozone koji iznosi 6,4 odsto.

Najnižu stopu nezaposlenosti među zemljama EU, prema podacima za kraj 2025. i početak 2026. godine, imale su Malta sa 3,1 odsto, a zatim Češka i Poljska, gde je stopa nezaposlenosti 3,2 odsto.

Ipak, među zemljama članicama EU ima i onih koji imaju višu stopu nezaposlenosti od Srbije, kao što su Finska sa 10,6 odsto i Španija, gde je stopa nezaposlenosti 10,4 odsto. 

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da aktivne mere politike zapošljavanja nisu dovoljne i da je potrebna snažnija uloga države, uz konkretne korake koji će podstaći privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.