Đedović Handanović: Krajem nedelje očekujemo odgovor iz SAD o zahtevu za produženje licence NIS-u

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas, povodom isteka dozvole za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) u petak, 20. februara, da je NIS uputio zahtev za produženje licence za rad, a da je Vlada Srbije podržala taj zahtev u smislu da dok se vode pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta da NIS može da nastavi sa radom.

"Očekujemo odgovor administracije krajem ove nedelje. Ono što znamo i u čemu učestvujemo svaki dan su pre svega pregovori između Gaspromnjefta i MOL-a o otkupu ruskog dela akcija", rekla je ona za RTS.

Govoreći o tome dokle su pregovori stigli, rekla je da se očekuje da se dubinska analiza koju MOL radi, završi do kraja februara, da bi se u toku marta pristupilo potpisivanju kupoprodajnog sporazuma.

"U tom smislu i mi nastavljamo pregovore sa mađarskom vladom kada je u pitanju međudržavni sporazum između Srbije i Mađarske. Ti pregovori nisu laki, ima dosta pitanja. Za nas je to od strateškog značaja, NIS je kompanija koja ima strateški značaj za našu zemlju. Pre svega zbog rada rafinerije, učešća u bruto društvenom proizvodu, velikog broja zaposlenih, tako da nastavljamo intenzivne razgovore i očekujemo da do kraja marta oni budu i završeni, a u tom smislu će američka administracija i razmatrati da li su se stekli i ispunili svi uslovi koje su oni tražili da bi sankcije bile skinute", istakla je ministarka.

Na pitanje da li problemi sa dotokom nafte naftovodom Družba mogu da se odraze i na snabdevanje našeg tržišta, rekla je da MOL jeste značajan snabdevač našeg tržišta i da su sa njim vođeni intenzivni razgovori kao i sa drugim naftnim kompanijama u periodu kada nije bilo dotoka sirove nafte u Srbiju što je trajalo oko 100 dana u smislu da se prevaziđu izazovi sa nestašicama.

MOL je tada, prema njenim rečima, povećao svoje količine uvoza, a to su radile i druge kompanije.

"Ono što sa strane države radimo i nastavljamo da radimo pre svega jeste da osiguravamo da imamo dovoljno rezervi naftnih derivata. Rezerve su stabilne. Otvorili smo i nova skladišta, novih 120.000 metara kubnih u Smederevu sa blizu 100.000 tona dodatnih naftnih derivata koji predstavljaju dodatnu sigurnost za našu zemlju. U tom smislu nastavili smo da povećavamo naše rezerve. Trenutno imamo dizela oko 220.000 tona, benzina oko 38.000 tona, mazuta oko 55.000 tona", navela je ona.

Istakla je da je zemlja dobro snabdevena gorivom i da građani nemaju razloga za brigu.

"Nestašica nije bilo. Nastavljamo da radimo naporno i marljivo da bi došli do održivih rešenja za naš energetski sektor, dok planiramo buduće velike investicione projekte u svim sferama da bi osigurali stabilnu sigurnost našeg sistema, i kada je proizvodnja i distribucija i prenos električne energije, ali i proizvodnja gasa, nafte, novih naftovoda, novih gasovoda u pitanju", poručila je ona.

"Nova gasna elektrana će biti stabilan izvor, proizvodnja oko šest odsto"

Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da projekat izgradnje nove gasne elektrane koji će biti realizovan sa Azerbejdžanom znači da će Srbija dobiti još jedan stabilan izvor energije koji u budućnosti može da postane zamena za termoelektrane jer ne zavisi od vremenskih uslova i koji bi mogao da učestvuje u proizvodnom sistemu sa oko šest odsto.

Youtube/Petar Kocovic/Screenshot

"Taj projekat treba da donese dodatni izvor bazne energije, energije koja nam je non-stop dostupna, ne zavisi od vremenskih uslova, kao što je to slučaj sa hidroelektranama ili solarnim elektranama ili vetroelektranama, već zapravo može da bude u perspektivi i zamena za termoelektrane u smislu da je stabilan izvor koji ne podleže vremenskim uslovima", rekla je Đedović Handanović za RTS.  

Ona je naglasila da su Srbiji takvi izvori električne energije neophodni zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u energetski sistem, ali i zbog razvoja novih tehnologija.  

"Nama su takvi izvori bitni zato pre svega zbog veće integracije obnovljivih izvora energije u naš sistem, ali i da zadovoljimo sve veće potrebe za električnom energijom koje dolaze iz novih tehnologija koje rastu s vremenom, pre svega zbog rasta veštačke inteligencije, data centara, ali i zbog razvoja juga Srbije", rekla je ministarka.  

Prema njenim rečima, proizvodnja u novoj gasnoj elektrani će biti jednaka onoj koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu.  

"Treba da bude stabilan izvor energije koja će u našem proizvodnom sistemu negde iznositi oko šest odsto. Znači, biće jednaka onoj godišnjoj proizvodnji koju trenutno ostvaruje nova termoelektrana u Kostolcu B3, koja je ušla u rad pre više od godinu dana", poručila je ona.  

Đedović Handanović je naglasila da se tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva Srbiji razgovaralo i o povećanju isporuka gasa i podsetila da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diverzifikovala snabdevanje gasom.  

"Dobili smo još jedan dodatni pravac snabdevanja gasom završetkom gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. I mi se već dve godine oslanjamo i na količine gasa koje stižu tim gasovodom, pre svega iz Azerbejdžana. Do sada je isporučeno oko 370 miliona metara kubnih i svakako po potpisanom memorandumu o saradnji koji imamo sa Azerbejdžanom, predviđa se od 2027 i da se snabdevamo do nekih milijardu metara kubnih. Naravno, sa završetkom izgradnje gasne elektrane, količine će se povećati za nekih 500 do 600 miliona metara kubnih gasa i to jeste bila jedna od tema razgovora", objasnila je ministarka.  

Kako je rekla, Azerbejdžan računa na stabilne isporuke gasa Srbiji i zato ulaze u poduhvat izgradnje gasne elektrane, gde će imati mogućnost da stabilno snabdevaju Srbiju i tu gasnu elektranu, ali i da diverzifikuju svoje projekte.  

Ministarka je navela da Elektroprivreda Srbije u svom sistemu ima tri gasne elektrane koje nisu previše efikasne, te da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana u ukupnoj proizvodnji više nego duplirao.  

"Kada pričamo o EPS-u, iz termoelektrana-toplana u Zrenjaninu, Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici dobijamo nekih 1,3 odsto struje. Kada pogledamo i druge proizvođače, uključujući i TE-TO Pančevo koji je u ruskom vlasništvu, to iznosi negde oko 5 odsto znaći da bi se izgradnjom gasne elektrane u Nišu udeo gasnih elektrana više nego duplirao u našem celokupnom sistemu", objasnila je ona.  

Dodala je da EPS-ove termoelektrane-toplane nisu dovoljno efikasne, kao i da se one pale samo po potrebi.  

"Naravno, one dopremaju toplotnu energiju, pre svega za grad Novi Sad, ali u smislu proizvodnje električne energije, one su poslednji izvor snabdevanja kada je neophodno, jer je njihova proizvodna cena, u odnosu na druge izvore, pre svega termoelektrane i hidroelektrane, poprilično visoka. Međutim, jedno moderno postrojenje koje ćemo izgraditi u Nišu i koje će biti visoko efikasno svakako i kada je u pitanju toplotna energija i električna energija ima za cilj pre svega da bude i ekonomično, a da onda donese dodatnu sigurnost i bezbednost u snabdevanju za našu zemlju i za naše građane", rekla je Đedović Handanović.  

Govoreći o termoelektranama na ugalj, ona je rekla da će biti neophodno da se otvore novi rudarski kopovi jer su ležišta na koja se EPS trenutno oslanja uglavnom iskorišćena u smislu kalorijske vrednosti.  

"Zato je i potrebno otvarati nova koja su u planu, pre svega završetkom izgradnje nova četiri rudarska sistema, što uključuje i bagere i trake i svu onu opremu koja je neophodna da bude u tom procesu iskopavanja, eksploatacije uglja. Ja očekujem da će se proizvodnja u tom smislu i povećavati, pre svega od druge polovine 2026, a svakako da dostigne svoj pun kapacitet tih novih sistema od 2027. godine", naglasila je ministarka.  

Đedović Handanović je istakla da je povećanje proizvodnje uglja zabeleženo već i u 2025. godini u odnosu na 2024. za oko sedam odsto čemu je doprineo kop Drmno iz Kostolca.