Inflacija u januaru 2,4 odsto: Guvernerka NBS o razlozima usporavanja inflacije i projekcijama

Međugodišnja inflacija se u decembru prošle godine spustila blago ispod centralnog cilja na 2,7 odsto, a u januaru 2026. godine na 2,4 odsto, a takvom kretenju inflacije doprinele su cene hrane koje su zabeležile negativne stope rasta, najviše kao rezultat Uredbe o ograničenju marži, rekla je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji, kome je prisustvovala i ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, rekla da se međugodišnja inflacija tokom poslednjeg tromesečja 2025. godine kretala blago ispod centrane vrednosti cilja od tri odsto. 

Guvernerka je navela da se bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta i na koju ova uredba ima daleko manji uticaj, u poslednjem tromesečju prošle godine kretala oko nivoa od četiri odsto međugodišnje, što je za oko 1,6 procentnih poena niže u odnosu na početak godine.

"Usporavanju bazne inflacije doprinelo je usporavanje rasta cena i proizvoda i usluga. To potvrđuje da bi do usporavanja inflacije krajem prošle godine došlo i bez uvođenja ove uredbe", rekla je ona. 

Tabaković kaže da se inflacija kreće u granicama cilja NBS od tri plus minus 1,5 odsto i da su projekcije da će tako biti i u srednjem roku.

U Srbiji će se inflacija, prema najnovijim projekcijama NBS, do septembra kretati oko centralne ciljane vrednosti koja iznosi tri plus minus 1,5 odsto, a do kraja godine će biti oko 4,0 odsto.

"Na takvu putanju inflacije uticaće očekivani prestanak važenja Uredbe, s tim da će donošenje odgovarajućeg zakonskog okvira, kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava
nepoštenih trgovinskih praksi, doprineti tome da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre njenog donošenja", napominje Tabaković. 

"Očekuje se ubrzanje rasta BDP" 

Govoreći o rastu BDP, ona je rekla da se ove godine očekuje ubrzanje rasta BDP na 3,5 odsto.

profimedia

"Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, kao i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost-Srbija Ekspo 2027" podstaći rast investicija", istakla je Tabaković.

Dodala je da se u 2027. godini projektuje rast BDP oko 5,0 odsto, a da se u srednjem roku očekuje da privreda Srbije raste stabilnim tempom oko svog potencijnog nivoa, u rasponu 3,5 do 4,0 odsto godišnje.

Ona je ocenila da je dobra vest da je postignut preliminarni sporazum o preuzimanju većinskog
vlasništva u Naftnoj industriji Srbije od strane mađarske kompanije MOL.

Tabaković navodi da bi to trebalo da obezbedi nastavak proizvodnje i smanji neizvesnost u

pogledu snabdevanja energentima.

Guvernerka NBS je istakla da su prošle godine i pored usporavanja privrednog rasta, očuvane fiskalna i eksterna pozicija, što, kako je ocenila, uz stvorene rezerve, ukazuje na otpornost naše ekonomije na eksterne izazove.

"Fiskalni deficit u 2025. godini je iznosio 2,4 odsto BDP-a i bio je niži od planiranih tri odsto. To je doprinelo nastavku opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje je na kraju godine iznosilo 44,8 odsto", rekla je ona.

Navela je i da je NBS, radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru na deviznom tržištu u 2025. godini prodala u neto iznosu 580 miliona evra, što je prema njenim rečima, bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou nakon 2020. godine.