Čadež: Hrvatska predlože Briselu da prevoznici iz Srbije dobijaju dugoročne vize

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas, na 33. Kopaonik biznis forumu, da je zbog blokada prevoznika iz regiona na granicama sa EU šteta iznosila oko 92 miliona evra dnevno i da je Vlada Hrvatske na nedavnom sastanku u Briselu izašla sa predlogom da transportne kompanije iz Srbije koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja EU dobiju dugoročne vize za vozače.

"Sad se desilo na sastanku, gde je Brisel bio veoma štur da bilo šta uradi od naših predloga, desilo se nešto što niko nije očekivao. Hrvatska vlada je izašla sa predlogom i rekla, evo mi ćemo da predložimo svim zemljama članicama, a počećemo mi prvi odmah, a i Mađarska je takođe to najavila, da transportne kompanije iz Srbije koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja u EU, imaju prava da za svoje vozače dobiju dugoročne vize. Hrvatska je predložila to rešenje u Briselu", rekao je Čadež na panelu "Zajedno napred: Regionalna integracija Zapadnog Balkana".

Kako je rekao, nije to saradnja zato što se mi volimo, nego zato što i Hrvatska razume koliko gubi dnevno ako transporteri blokiraju granicu.

Čadež je objasnio da je reč o tome da ako neki prevoznik iz Srbije ili iz regiona ima ugovor sa hrvatskom kompanijom da joj vozi neku robu ima pravo da za svoje vozače dobije dugoorčni boravak.

"EU je tražila da prevoznici otvore kod njih firme, ali su shvatili su da to ne može i da je potrebna i određena regulativa u samim državama članicama, a sa druge strane nemaju dovoljno vozača", rekao je Čadež.

Prevoznici iz regiona su krajem januara blokirali prelaze zbog strogog viznog režim Evropske unije koji je poznat kao pravilo 90/180 dana.

Prema pravilima EU, vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengen zone.

"Trgovinska razmena na ZB povećana tri puta u prethodnih 10 godina"

Čadež je izjavio da je trgovinska razmena na Zapadnom Balkanu povećana tri puta u prethodnih 10 godina, kao i da je čekanje robe na granicama skraćeno sa dva sata na nešto više od 20 minuta.

"Ovo je tema koja možda najviše oseća političke udare ili ono što mi zovemo uticaje nekih političkih odnosa između vlada u regionu na samu privredu", rekao je Čadež.

Ipak, kako je rekao, trgovinska razmena zemalja Zapadnog Balkana u prethodnih 10 godina, sada se razmenjuje tri puta više, pre svega, robe.

"Neke inicijative, poput tadašnje inicijative za Otvoreni Balkan, donela je, pre svega, neku vrstu ubrzanja prometa roba između nas, dakle, kada je u pitanju prepoznavanja sertifikata, ima tu još uvek dosta problema, ali sistemski su neke stvari rešene. Mi smo, koliko vidimo i merimo na granicama, vreme skratili sa nekih dva sata na nešto više od 20 minuta kada govorimo o prometu između zemalja i ekonomija ZB, ne između regiona i EU. To je druga tema", rekao je Čadež.

Ukazao je na primer Srbije i Albanije koje su uspele u prethodnih 10 godina da povećaju izvoz iz Srbije u Albaniju čak 90 odsto, a Albanije u Srbiju takođe nešto više od 90 odsto.

"Imamo potpisano više od 60 bilateralnih sporazuma, a ono što je najzanimljivije jeste da srpski turisti idu u Albaniju. Dakle, albansko primorje je druga destinacija za srpske turiste posle Grčke. Imamo primere srpskih firmi koje su nedavno investirale poput Alta banke u Severnoj Makedoniji u finansijski sektor. Imamo primere iz farmacije Vega koja je investirala u kompanije u BiH i druge", rekao je Čadež.

Konstatovao je da se stvari jesu u tom smislu promenile na bolje, ali da i dalje zemlje u regionu boluju od, kako je rekao, političkog faktora.

"U nekoj od ovih sredina se desi neki izbori, a onda je najlakše pridobiti poene, bilo koja da ste stranka tako što ćete opet da komunicirate spoljnje ili unutrašnje neprijatelje i da se vraćate na neke teme iz prošlosti, a onda to naravno utiče i na biznis", rekao je Čadež.

Podsetio je da su pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama napisali zajednički tekst za Frankfurter algemajne cajtung u kome, kako je rekao, govore o realističnom pristupu u odnosima Zapadnog Balkana prema EU.