Hristov: Nova regulativa Indije o zlatu može da promeni način formiranja cene zlata

Ekspert za plemenite metale Georgi Hristov izjavio je danas da nova regulativa o zlatu koju je usvojio indijski finansijski regulator, Komisija za hartije od vrednosti i berzu Indije (SEBI), može dugoročno da promeni način formiranja cene zlata na globalnom tržištu.

Hristov je istakao da je to moguće zato što je Indija najveći korisnik zlata u svetu, kao i da Indija godišnje kupuje oko 600 tona zlata.

"Ako se njihovi uslovi promene to može značajno da poveća potražnju za zlatom od Indije, ali i da je smanji, što indirektno može uticati da se cena zlata svuda u svetu promeni", rekao je on.

Hristov je tako prokomentarisao donošenje nove regulative koja će stupiti na snagu od 1. aprila i omogućiti investicionim fondovima da koriste i cene sa domaćih berzi, a ne samo globalnu referentnu cenu koja se formira u Londonu.

Hristov je rekao da je ova odluka izuzetno dobra promena za Indiju koja je, posle Kine, najveći korisnik investicionog tržišta zlata i dodao da je ova odluka dugoročna strategija Indije da se pozicionira kao četvrta zemlja u svetu koja diktira šta će se sa zlatom dešavati u svetu.

Na pitanje kako sukob SAD i Irana i zatvaranje Ormuskog moreuza utiče na dostupnost zlatnih poluga i tržište zlata, Hristov je rekao da zatvaranje ključnih pomorskih puteva poput Ormuskog moreuza u ovom trenutku ne dovodi do problema oko isporuka poluge zato što se poluge u Evropi i Švajcarskoj uglavnom dostavljaju iz Amerike.

Istakao je da je trenutno veći problem sa tržištem investicionog zlata zbog sukoba Irana i SAD i dodao da situacija postaje još nesigurnija zbog čega investitori beže u nekom drugom smeru gde ne postoji rizik sa treće strane i gde mogu da se osećaju nezavisno.

Odgovarajući na pitanje koji su trenutno najvažniji faktori koji utiču na kretanje cene zlata, Hristov je rekao da su geopolitičko stanje i inflacija osnovni faktori koji utiču na tržište zlata u svetu.

Dodao je da sve zavisi od trajanja sukoba i reakcije aktera u tom sukobu.

“Rast cena energenata i potencijalni globalni poremećaji u trgovini imaju neki indirektni uticaj na cenu zlata. Oni utiču na inflaciju generalno u svetu, a inflacija sama po sebi ima uticaj na investiciono zlato. Ukoliko energenti postaju skuplji toliko inflacija postaje veća, tako da cena energenata ima indirektan uticaj na cenu zlata”, naveo je on.