Skok cene nafte i inflacija: Mogu li se izbeći nova poskupljenja

Međugodišnja inflacija u Srbiji je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4 odsto, pri čemu su u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za 1,0 odsto, podaci su koje je nedavno saopštila Narodna banka Srbije. Međugodišnja inflacija u februaru je blago ubrzala u odnosu na januar i iznosila je 2,5 odsto, čime je nastavila da se kreće ispod centralne vrednosti cilja NBS. Ono što se već sada može pretpostaviti, kažu u NBS, jeste da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Postavlja se pitanje mogu li se izbeći nova poskupljenja. 

Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim tržištima je rast cene nafte, pa upućeni navode da naftni šok može da podstakne inflaciju.

Sirova nafta Brent dostigla je 16, marta cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.

Samo pre mesec dana, cena nafte je bila oko 70 dolara, a sada je premašila 100 dolara. 

Ekonomisti upozoravaju da se posledice takvih šokova mogu odraziti na transport, cene robe i ukupnu ekonomsku aktivnost.

Blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte, predstavlja veliki problem, pa ukoliko se sukob Irana i SAD produži, onda će biti ozbiljno ugroženo snabdevanje naftom jer dolazi do uništavanja energetskih izvora, rekao je nedavno ekonomista Ljubodrag Savić.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

U slučaju da se sukob oduži, kako upozorava generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda,  Kristalina Georgieva, on ima jasan potencijal da utiče na raspoloženje na tržištima, rast i inflaciju, stvarajući nove izazove za kreatore politika. 

U nedostatku jasnog odgovora na pitanje kada će borbe prestati, najvažnije je ostati fleksibilan, poručuju iz MMF.

Kako ostati fleksibilan?

Cene energenata u Srbiji su u februaru pod uticajem poskupljenja naftnih derivata na mesečnom nivou povećane za 0,7 odsto. 

Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata je u februaru iznosio 3,1 odsto.

Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese, što daje prostor NBS da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja. 

U Ministarstvu rudarstva i energetike 13. marta je održan sastanak na kome su utvrđene prosečne veleprodajne cene naftnih derivata i evro dizel će do 20. marta koštati 208 dinara za litar, a benzin 186 dinara.

U odnosu na prethodnu sedmicu evrodizel je poskupeo za pet dinara, a  benzin za dva dinara.

Tanjug/Dejan Živančević

"Realna cena dizela je preko 226 dinara, a benzina negde oko 189 dinara, kada gledamo kotacije i cene na berzama. To je rezultat rasta cena nafte na svetskom tržištu usled konflikta na Bliskom istoku", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Prošle nedelje Vlada Srbije je snizila akcize na derivate nafte zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu država.

Ta mera je privremena i primenjivaće se do 15. aprila.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije rekao je nedavno za Euronews Srbija da u slučaju smanjenja akcize od 30 ili 50 odsto, to ne bi ugrozilo punjenje budžeta, navodeći da će on uvek ostati zaštićen zahvaljujući oporezivanju poslednjeg potrošača kroz PDV. 

Da se nalazimo u periodu rizika i neizvesnosti sa stanovišta potrošača kaže za Euronews Srbija profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Snežana Radukić. 

Ona je navela da prognoze za kretanje cenu u narednom periodu nisu baš optimističke i zbog geopolitičkih sukoba koji su doveli do rasta cena nafte.

"Ako pogledamo ekonomske faktore koji utiču na rast cena na domaćem tržištu, možemo očekivati sa jedne strane rast cena energenata, pre svega goriva, ali i električne energije, a sa druge strane imamo i rast zarada koji je kontinuirani u našoj zemlji i koji će se sada kao faktor na strani tražnje uticati na rast cena na domaćem tržištu", rekla je Radukić.

U Srbiji je 28. februara prestala da važi uredba o ograničenju trgovačkih marži, pa se i zbog toga očekuje da cene porastu.

Da problem nisu samo marže naglašavaju i ekonomisti i oni koji se bave zaštitom potrošača. 

Oni smatraju da su neophodne sistemske mere koje će uticati na razvoj konkurencije na tržištu i navode da postoje velika očekivanja od najavljenih novih zakona, među kojima je i propis koji bi trebalo da spreči nepoštene trgovačke prakse, a čije usvajanje se tek očekuje.