Jadranska obala zove sezonske radnike: Kako će velika potražnja za radnicima u regionu uticati na domaće tržište rada

Za predstojeću turističku sezonu u Hrvatskoj i Crnoj Gori beleži se velika potražnja za sezonskim radnicima u turizmu i u ugostiteljstvu. Poslodavci iz regiona već objavljuju oglase, potrebe su čak i veće nego prošle godine, traže se svi - konobari, kuvari, recepcioneri, pomoćni radnici, a navodno se zarade kreću i do 3.000 evra mesečno, uz plaćen smeštaj i hranu. Postavlja se pitanje kako će ta potražnju u regionu uticati na domaće tražište rada. Navodeći da čitava Evropa vapi za kvalitetnom radnom snagom, direktor Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov kaže za Euronews Srbija da se i domaći ugostitelji spremaju za letnju sezonu i da su i oni u potrazi za radnom snagom. 

Genov je rekao da čitava Evropa traži radnu snagu i da je na delu utrkivanje sa platama. 

"Kažu da nije sve u plati. Jeste sve u plati, ali je bitan i taj njegov položaj i uslovi u kojima rade", rekao je on.

Sagovornik Euronews Srbija navodi da se priča o platama od 1.000, 2.000 ili 3.000 evra u regionu ali da bi do te cifre moglo da se "dogura" i u Srbiji, ako se radi 30 dana.

Prema njegovim rečima, plata od 3.000 evra u regionu je za vrhunskog kuvara, ne običnog radnika ili studenti koji odlazi u toku leta na rad.

On je naglasio da je važno stvaranje uslova da radnici ostaju u Srbiji i da ne odlaze u druge zemlje.

"Veoma je složenije pitanje vezano za stvaranje uslova kod nas za neodlazak u druge zemlje", rekao je Genov.

Koliko radnika nedostaje u ugostiteljstvu u Srbiji 

On naglašava da svi domaći hotelijeri i ugostitelji traže kvalitetne radnike, koje neko mora da obuči, navodeći da smo izgubili veliki broj takvih radnika koji su prešli u druge delatnosti, pogotovo oni koji pripadaju Z generaciji.

Srbiji, prema rečima Genova, u ugostiteljstvu nedostaje između 3.000 i 5.000 kvalitetnih radnika i to ne samo na turističkim destinacijama, već u bilo kom malom mestu i maloj opštini u koje dolazi diaspora tokom leta, kada se povećava obim poslova.

"Ali je mnogo teže naći i u tom malom mestu, gde je bila nerazvijeno područje, pronaći ove kadrove i konobara, i kuvara, i svih tih ugostiteljskih zanimanja. Plašim se da smo ih mnogo potcenili, generalno, zato što svako može da bude konobar, pa i kuvar, ako zna, mama ga je naučila malo da sprema. Može da počne da uči u kuhinji od pranja tanjira, ali ne može svako da bude šef, upravo zbog toga", rekao je on.

On je upozorio da u slučaju da se ne preduzmu konkretne mere u Srbiji, zaista ćemo izgubiti radnu snagu, navodeći da je tu i pitanje zvaničnog obrazovanja, koje mora da bude daleko ozbiljnije.

"Ako je njih 150-200 bilo na listi čekanja za kuvara i za određeno ugostiteljsko zanimanje, onda to nešto nije u redu. I ti kapaciteti moraju da se povećaju", rekao je on.

On je rekao da je u početku bio skeptičan u vezi za stranom radnom snagom koja dolazi u Srbiju, navodeći da ih angažuje značajan broj hotela kao i drugih ugostiteljskih objekata.

Euronews Srbija

"Zavisi da li su ti radnici zaista bili ugostiteljski radnici u njihovim zemljama ili su studenti i nekog drugog zanimanja. Naravno, tu je i jezička barijera, a u svakom slučaju dosta njih se snašlo i dosta je popunilo određena radna mesta kada je u pitanju pomoćna radna snaga da zadovolji potrebe i da hotel može da funkcioniše", rekao je on.

Genov naglašava da je dosta hotela izgrađeno i dosta je investirano u hotelsku hotelsku industriju, ali ne i u ljude.

"Mi moramo u kadrove da investiramo, a samim tim moramo da popularišemo to ugostiteljsko zanimanje. Danas može da bude konobar svako, ili kuvar  a znate koja je ta odgovornost, u pripremanju hrane, šta sve može da se dogodi u tom usluživanju. Ako u apoteci ne može da radi mašinski tehničar, onda i ovde mora da ima ili zvanično obrazovanje, ili određene obuke koje mi radimo u Horesu", rekao je on.

Sve je to, dodaje on, nedovoljno s obzirom na to da se dosta ulaže u moderne ugostiteljske objekte i takvi radnici će i te kako biti potrebni.

Kako povećati plate u Srbiji 

Plate u sektoru hrane i pića od 61.000 dinara, navodi Genov, jesu ispod svih proseka. 

"Prvo pitanje nije samo plata zaposlenog. Mi imamo druge stvari da nešto nije uradili sa ili statistikom ili sa nama, ali 61.000 plate u sektoru hrane i piće je zaista ispod svih proseka u odnosu na druge delatnosti. Da li se ulazi u sivu zonu ili ne, i to je jedno pitanje, moramo da jednostavno izanaliziramo, stavimo na sto i jasno pokažemo", rekao je on.

Pitanje je, kaže on, da li su to sada plate koje zvanično dobiju.

"Plašim se da dobiju i nezvanično. Drugo, mi smo pokrenuli akciju, recimo Hrvatska je to rešila, da napojnica do 3.500 evra godišnje se ne oporezuje. Dakle, kod nas ne postoji ta uredba. Mi smo podneli inicijativu i Ministarstvu finansija i Ministarstvu turizma da se pitanje napojnice reši, zato što veliki broj turista, pa i mi, plaćamo plastikom. A ako se i plati plastikom i date bakšiš ili napojnicu, onda će od tih 100 dinara konobar dobiti samo 30 dinara, a 70 dinara su dažbine i takse, tako da nema interes", rekao je on.

On smatra da postoji dosta pitanja koja bi trebalo urediti, a koja bi povećala platu zaposlenog i plus prekovremene sata ako neko hoće da radi.

"I kod nas imate da neko radi dva posla, pa radi od ponedeljaka do petka u jednom, subotu i nedelju u drugom, pa kad se sabere ali ne može da prikaže, da li je to u sivoj zoni ili ne, ali u principu primanja ništa nisu manja kod nas u odnosu na Hrvatsku", rekao je on. 

Tu je, dodaje, i smanjenje PDV-a na hranu, kao i razne mere koje mogu da dovedu do povećanja plata i to na adekvatan način.

On je ukazao na to da veliki broj nije stručan, a ulazi u poslove malo priučeno, što je daleko od kvaliteta objekta u koji je uložena basnoslovna cifra. 

"Za jedan hotel 50, 70, 100 miliona evra, a ovde imamo kadrove koji ne zadovoljavaju ni za jednu zvezdicu, a kamoli za pet", rekao je Genov.