Rast cena kuća i stanova u čitavoj Evropi: Susedi Srbije prednjače - najveće poskupljenje u turističkim centrima

Cene kuća i stanova u EU porasle su za 5,5% u poslednjem kvartalu 2025. godine, uz snažniji rast u nekim turistički atraktivnim zemljama kao što su Portugal, Hrvatska i Španija. Nekoliko zemalja zabeležilo je znatno snažniji rast, koji je premašio 10%. Stručnjaci iz industrije ističu poboljšane uslove finansiranja, posebno kamatne stope, kao ključni pokretač ovog trenda.

"Kretanje cena krajem 2025. oblikovali su poboljšani uslovi finansiranja, koji su doveli do povratka potražnje“, izjavio je Majkl Polzler iz RE/MAX Europe, direktor (CEO) kompanije Majkl Polzler, za Euronews Business.

"Kako su se kamatne stope stabilizovale, kupci koji su ranije odlagali potragu za stanovima ponovo su ušli na tržište", rekao je on. Mik Kalmet iz Global Property Guide takođe je ukazao na oporavak potražnje nakon povećanja kamatnih stopa u periodu 2023–2024.

"Kako su se Euribor i opšte bankarske kamatne stope stabilizovale, tržište se blago oporavilo, jer su ljudi koji su bili neodlučni tokom neizvesnih vremena od kraja 2024. nadalje počeli da osećaju veću predvidljivost“, rekao je on za Euronews Business.

Mađarska predvodi rast cena stanova

Mađarska je zabeležila najveći godišnji rast cena stanova u četvrtom kvartalu 2025. godine, sa porastom od 21,2%, prema podacima Eurostat.

Eurostat

"Mađarska, kao najuspešnije tržište, poslednjih godina je podsticala subvencionisane programe za kupovinu stanova, što je povećalo potražnju, uz snažnu aktivnost investitora“, izjavila je Kejt-Everit-Alen, šefica odeljenja za istraživanje evropskog stambenog tržišta u kompaniji Knight Frank, za Euronews Business.

Snažan rast u Portugaliji, Hrvatskoj i Španiji

U evrozoni, i Portugal i Hrvatska zabeležili su izražen rast cena, od 18,9% i 16,1% respektivno. Španija je pratila sa porastom od 12,9%.

Everit-Alen je navela da je snažna međunarodna potražnja bila ključni faktor u sve tri zemlje.

"Migracije iz životnog stila, kupovina druge nekretnine i priliv investicija (uključujući digitalne nomade, penzionere i strane kupce) ostali su jaki, čak i uprkos rastu domaćih troškova zaduživanja, posebno na obalskim i urbanim tržištima.“, rekla je ona.

Polzler je naveo da je najjači rast cena u Portugalu, Hrvatskoj i Španiji bio koncentrisan u ključnim urbanim i obalskim područjima, gde je potražnja i najizraženija.

"U Portugalu je rast cena bio podstaknut veoma ograničenom ponudom, posebno u Lisabonu, Portu i okolnim područjima, ali i ciljanim merama državne podrške“, rekao je on.

Objasnio je da je uvođenje javne garantne šeme za mlade kupce koji prvi put kupuju stan, koja omogućava do 100% hipotekarnog finansiranja uz državnu garanciju do 15% vrednosti nekretnine, značajno uticalo na rast potražnje.

Eurostat

 

"To je jasno tržište u korist prodavaca, a ograničena ponuda zajedno sa ovom politikom omogućila je prodavcima da zadrže snažnu pregovaračku moć u formiranju cena“, rekao je on.

Privlačnost turističkih tržišta

Polzler je naveo da su gradovi poput Valensije i Madrida u Španiji ostvarili bolje rezultate od nacionalnog proseka, uz podršku i domaće i međunarodne potražnje.

Kontinuirane strane investicije i trajna privlačnost ovih tržišta dodatno su učvrstile rast cena. Kalmet je takođe istakao da je snažniji rast cena u ovim zemljama uglavnom posledica njihove atraktivnosti kao turističkih destinacija.

Međunarodni kupci, potražnja za drugom nekretninom i širenje kratkoročnog iznajmljivanja povećali su pritisak na stambena tržišta, posebno u obalskim i urbanim područjima.

Ostale zemlje sa rastom preko 10%

Slovačka (12,8%), Bugarska (12,6%), Letonija (11%), Litvanija (10,8%) i Češka (10,4%) takođe su zabeležile snažan rast cena kuća, koji je premašio 10%.

Everit-Alen je istakla da su Centralna i Istočna Evropa, zajedno sa Iberijskim poluostrvom, bili najistaknutiji regioni u poslednjih 12 do 18 meseci, uglavnom u skladu sa jačim rastom BDP-a.

"Ova tržišta takođe imaju koristi od infrastrukturnih investicija i priliva kapitala, kako onog vođenog životnim stilom, tako i onog povezanog sa dugoročnim ekonomskim izgledima“, rekla je ona.

profimedia

Kalmet je dodao da su cene u Centralnoj i Istočnoj Evropi imale tendenciju bržeg rasta, delimično zato što se prihodi sustižu, a tržište je krenulo sa niže baze.

Povećanja cena stanova u Danskoj (7,6%), Irskoj (7%), Rumuniji (6,7%), Holandiji (6,2%), Malti (6,1%), Kipru (6%), Sloveniji (5,8%) i Norveškoj (5,7%) takođe su bila iznad proseka EU, iako u manjoj meri.

Finska je bila jedina zemlja među 29 evropskih tržišta u kojoj su cene stanova pale, sa godišnjim padom od 3,1%.

Rast cena stanova u EU "Velikoj četvorci“

Među ekonomijama EU "Velike četvorke“, Španija se izdvojila sa rastom od 12,9%, dok je Italija zabeležila porast od 4,1%.

Nemačka je zabeležila rast cena stanova od 3%, dok je Francuska bila treća od dna u Evropi, sa tek 1% rasta.

"Francuska se i dalje oporavlja od snažne tržišne korekcije 2023. i 2024. godine, kada su rastuće hipotekarne kamatne stope i inflacija značajno uticali na potražnju. Tržište se stabilizuje, uz samo skromna kretanja cena i oprezno raspoloženje kupaca.“, rekao je Polzler.

Everit-Alen je dodala da je nemačko stambeno tržište bilo više izloženo jeftinom zaduživanju, slabijem rastu prihoda i sistemu iznajmljivanja koji je omogućio da potražnja brzo opadne, uz visoke regulatorne i ulazne troškove.